Kanonizacija Alojzija Stepinca dolazi na dnevni red?

Iako je proces kanonizacije hrvatskog kardinala iz vremena NDH Alojzija Stepinca zaustavljen, papa Francisko nije želeo da potpiše akt, što ukazuje na to da nije stavljena tačka na ovaj slučaj, smatra akademik, istoričar Ljubodrag Dimić.

"Proces proglašenja Stepinca za sveca je trenutno storniran, ali kada dođe sledeći papa, proces će verovatno biti nastavljen. Taj proces je za Katoličku crkvu veoma bitan, jer oni žele da za sveca proglase Papu Pija HII koji je stolovao u Vatikanu tokom Drugog svetskog rata, ali pre njega treba kanonizovati neku ličnost iz tog perioda, a Stepinac je za to najpogodniji", istakao je Dimić za "Večernje novosti".

Dodao je da je proces kanonizacije Stepinca sada zaustavljen i zbog spoljnopolitičkih okolnosti u koje ubraja jačanje islamskog faktora, migracije, ali i krizu u Ukrajini, čiji će rezultat biti značajan za dalji tok proglašenja hrvatskog kardinala za sveca.

"Zapadni svet zajedno sa Vatikanom sada se bavi Ukrajinom, radi na pokatoličavanju stanovništva, jačanju (nekanonske) Ukrajinske pravoslavne crkve, približavanju ove države Vatikanu i nemaju vremena da se bave ovim prostorom. Međutim, ukoliko izgube u Ukrajini i tu ne postignu uspeh, otvoriće Balkan, jer bi bio veliki rizik da sve ostane na porazu. Ako dožive poraz u Ukrajini, trebaće im pobeda na Balkanu", naglasio je Dimić.

Stepinac je proglašen blaženim, a Rimokatolička crkva je pokrenula i proceduru njegove kanonizacije, čemu se Srpska pravoslavna crkva žestoko usprotivila, jer ga smatra odgovornim za zločine nad Srbima u Hrvatskoj za vreme NDH i Ante Pavelića.

Stepinac znao za ustaške zločine

Mnogi istorijski dokumenti nedvosmisleno govore da je Stepinac znao za zločine nad Srbima i da je učestvovao u pokatoličavanju pravoslavnog stanovništva u Hrvatskoj, gde je tokom 1941. i 1942. godine u katoličku veru prevedeno više od 200.000 Srba.

"Sva do sada poznata dokumenta neumoljivo su svedočila o blagonaklonom stavu koji je imao prema ustaškom pokretu i njegovim prvacima. Bilo je poznato ushićenje s kojim je nadbiskup zagrebački dočekao i pozdravio formiranje NDH, davao bezrezervnu podršku i blagoslov ustaškom vođstvu, nastanak NDH smatrao 'Božjom milošću', nalagao sveštenstvu da gorljivo i s oduševljenjem podrži novonastalu državu – Svetu Hrvatsku", precizira akademik Dimić.

Među dokumentima koji ovo potvrđuju su i dva pisma koja je Stepinac slao u Vatikan, a čiji je sadržaj krajnje diskriminišući za nadbiskupa i instituciju koju je predstavljao.

Tako u pismu upućenom papi Piju HII, 16. maja 1941, podržava proces pokatoličenja pravoslavnog stanovništva u NDH. Njegov "potpuno iskren" stav o tom pitanju glasi: "U krugovima vlasti postoji najbolja želja da se Hrvatska pretvori u katoličku zemlju... Želja onih koji trenutno vladaju Hrvatskom da provedu u djelo učenje Katoličke crkve stavlja nam obavezu da im pomognemo i da ih podržimo sa svom lojalnošću i snagom kojom raspolažemo."

U narednom pismu piše o rasnim zakonima koji se uvode u NDH, "likvidaciji šizmatika", progonima koje čine ustaše i koje smatra "manjim zlom" u odnosu na ono što čine i što bi činili nacisti, verskim prelazima "šizmatika" motivisanim ne samo terorom ustaša, već "bedom šizmatičke crkve".

"Iz pisama se vidi nedvosmisleno jasan stav Stepinca prema genocidu nad srpskim narodom. Ta pisma su potvrdila, i to veoma ubedljivo, ono što su istoričari suštinski znali, ali su se oko uloge nadbiskupa Stepinca prema progonu, likvidaciji, prekrštavanju Srba na prostoru NDH često sporili u skladu s vlastitom verskom i nacionalnom pripadnošću", zaključio je Dimić za "Večernje novosti".