Na zahtev Srpskog kulturno-informativnog centra u Severnoj Makedoniji "Spona" za deset dana je odloženo miniranje u blizini spomen-kosturnice Zebrnjak, posvećen srpskim junacima poginulim u Kumanovskoj bici, saznaje "Politika".
"Spona" je od nadležnih organa u Severnoj Makedoniji tražila da se preispita odluka o miniranju na području oko spomen-kosturnice u Kumanovskoj dolini, gde počivaju zemni ostaci 678 ratnika Srpske armije poginulih u Kumanovskoj bici, kojom je trijumfalno odlučen Prvi balkanski rat, kako se ne bi izazvalo dodatno oštećenje.
Građevinska firma "Granit" planirala je za 7. septembar miniranje eksploatatorskog mesta za površinsku mineralnu sirovinu, samo 750 metara udaljenog od spomen-kosturnice na Zebrnjaku.
Glavni inspektor Državnog inspektorata Severne Makedonije, koji je nadležan za miniranje, Dragan Dimitrijević, potvrdio je za "Politiku" da je miniranje odloženo za deset dana kako bi se ponovila sva merenja, iako po svim propisima nema bojazni da će spomen-kosturnica Zebrnjak pretrpeti bilo kakva oštećenja, jer se miniranje vrši na bezbednoj udaljenosti.
Iz kulturno-informativnog centra "Spona" su zatražili podršku i od Ministarstva kulture republike Srbije i od predsednika Aleksandra Vučića.
Spomen-kosturnica Zebrnjak na istoimenom brdu nadomak Kumanova, podignuta je po projektu poznatog srpskog arhitekte Momira Korunovića. Osvećena je 30. oktobra 1937. na godišnjicu slavne Kumanovske bitke. U kripti kosturnice tada su sahranjene kosti 678 izginulih vojnika Srpske armije kojom je komandovao regent Aleksandar Karađorđević.
U vreme fašističke okupacije u Drugom svetskom ratu, u noći između 24. i 25. maja 1942. pripadnici bugarskih trupa i njihovi lokalni saradnici, minirali su spomenik na Zebrnjaku - srušene su dve trećine objekta.
Od tada nikada nije kompletno obnovljen, a za spomenik kulture proglašen je 1954. godine.