Veliki broj iregularnih migranata prolazi Srbijom, a incidenti više nisu izolovani i pojedinačni kao ranije, već se obračuni bandi dešavaju gotovo svakodnevno, kaže novinar i kolumnista RT Balkan Branko Žujović.
Žujović, koji živi u Subotici, i sam je svedok porasta nasilja među migrantima.
"Migrantska kriza na severu naše zemlje eskalirala je pre nešto više od godinu dana, kada je 2. jula 2022. godine u naselju Makova sedmica u oružanom obračunu, prema zvaničnim izveštajima, ubijena jedna osoba, a nekoliko je ranjeno. Među ranjenima bila je i devojčica iz Irana", rekao je Žujović.
On je dodao da su od tada obračuni migranata učestali, gotovo svakodnevni.
"Kada kažem da smo skoro svakodnevno beležili incidente, mislim na prave pešadijske borbe koje traju po desetak, petnaestak minuta, pa i duže. Moja porodica i ja smo 6. juna bili svedoci dvadesetominutne borbe nedaleko od Makove sedmice, ali od policije nikada nisam dobio odgovor na pitanja u vezi sa tim incidentom. Vremenom, incidenti su se preselili sa severnih rubnih područja grada ka severoistoku, odnosno naseljima Palić i Hajdukovo", kaže on.
Sredinom avgusta, svedoči Žujović, migrantske bande obračunavale su se u naselju Hajdukovo. Između Palića i Hajdukova prolazi auto-put, a u neposrednoj blizini auto-puta bila su dva migrantska kampa. Meštani svedoče da divljih kampova ima i dalje. Naziv jednog od kampova u obližnjoj šumi je "Omarov kamp".
Pored obračuna koji se dešavaju u gradu na severu zemlje, mediji u Srbiji izvestili su o skorašnjem incidentu u Pirotu, kada se grupa migranata sukobila sa lokalnim stanovnicima, koristeći hladno oružje, pri čemu je više osoba povređeno. Samo dan ranije, policija je izvestila da su u Pirotu uhapšeni migranti iz Avganistana, koji su uz pretnju oružjem oduzimali novac i telefone drugim migrantima.
Ne treba biti profesor geografije da bi se znalo da Pirot i Subitica nisu ni blizu, već su na suprotnim krajevima zemlje - u neposrednoj blizini državne granice. Kako migranti onda sami mogu da dođu od Pirota, Bujanovca ili Preševa, do Subotice, ako ne organizovano?
U prilog ovome govori i istraživanje BIRN-a u kojem tvrde da albanska mafija sa Kosova i Metohije i iz Albanije snabdeva krijumčarske bande naoružanjem i izvesno ima udeo u zaradi krijumčarenja migranata u zemlje EU - koje su im krajnji cilj.
"U prethodnih godinu dana zabeležene su desetine sukoba oružanih krijumčarskih bandi koje zarađuju milione evra od prebacivanja izbeglica i migranata u Evropsku uniju", piše u istraživanju BIRN-a nedavno objavljenom na njihovom sajtu.
Dalje navode da su "duže od šest meseci pratili aktivnosti krijumčarskih bandi u Srbiji, proveravajući informacije i održavajući stalni kontakt sa više od deset nezavisnih izvora, uključujući i izvore u krijumčarskim grupama, službama bezbednosti, doušnicima i saradnicima policije i BIA, taksistima koji su upoznati sa krijumčarenjem, zaposlenima u migrantskim kampovima i aktivistima za ljudska prava".
"Na osnovu više sati intervjua, foto i video materijala, tajno snimljenih razgovora dobijenih sa terena čiju autentičnost je potvrdilo više nezavisnih izvora, može se zaključiti da su njihovi glavni dobavljači oružja albanske kriminalne grupe koje godinama operišu u Srbiji", navode iz BIRN-a.
Branko Žujović ističe da je svima jasno da su incidenti koji su sve učestaliji zapravo obračuni bandi koje za novčanu nadoknadu prebacuju migrante preko granice.
"Već nakon prvih incidenata, postalo je jasno da su te bande naoružane automatskim naoružanjem. Prema mojoj proceni, subotički krak balkanske migrantske rute 'težak je' nekoliko desetina miliona evra godišnje. Veličina tog 'kolača' privukla je bande iz Avganistana, Maroka i Sirije" kaže Žujović i dodaje:
"Da je po sredi unosan posao verujem zbog istraživanja 'Dejli mejla' u kom sam i sam učestvovao. Migrant koji je u Sremu ubio dvojicu muškaraca iz suparničke bande pobegao je bio u Veliku Britaniju i tamo ubio mladića, pripadnika njihovih oružanih snaga. Njegova banda pojedinačni prelazak preko hravtske granice naplaćivala je 2.000 evra. Tako piše u presudi suda u Šapcu. Na moje zaprepašćenje, istraga je otkrila prisustvo organizatora ubistva, ali sudeći prema slovu presude, nije iz nekog razloga utvrdila i njegov identitet, iako je ovaj sa ubicama taksijem došao do mesta izvršenja ubistva."
I u istraživanju BIRN-a spominju se ove bande, ali je zanimljiv i podatak da se prvi put otkrivaju imena šefova bandi.
Srbija je, navode, ključna tranzitna zemlja na takozvanoj Balkanskoj ruti koju koristi veliki deo izbeglica iz Azije i Afrike u pokušaju da dođu do EU. Motivisane ogromnim profitom, krijumčarske grupe zauzele su teritoriju prevashodno na srpskoj granici sa Mađarskom.
"Avganistanski i marokanski krijumčari su trenutno najsnažniji, potiskujući Sirijce čije vođe, prema BIRN-ovim izvorima na terenu, uglavnom moraju da plaćaju 'reket' svojim rivalima kako bi mogli da posluju na određenoj teritoriji. U poslednje dve godine, jedna od najnasilnijih kriminalnih bandi je marokanska grupa 'Tetuani', čiji je vođa poznat pod imenom Muhamed Tetuani ili Muhamed Magrebi", navodi se u istraživanju.
Avganistanski krijumčari, navode iz BIRN-a, kontrolišu teritoriju severno od Subotice – prostor Radanovačke šume i Palića – i više od godinu dana vode borbu za prevlast.
BIRN otkriva da je prvobitni sukob počeo u martu 2022. kada je jedan od krijumčara, poznat pod imenom Nur Aga, zatražio svoj "delić teritorije" od Šir Alija, jednog od tadašnjih vođa. Nakon što ga je Šir Ali odbio, Aga je kao argument potegao omanji arsenal oružja.
"Uzeli smo sve, sa 12 pušaka i četiri ili pet pištolja. I rekli smo mu 'nećemo da ratujemo, ali ti si tu završio'", Nur Aga priznaje na audio snimku do kog je došao BIRN.
Sirijski krijumčari i dalje drže važan deo tržišta, ali mnogi od njih plaćaju reket Avganistancima ili Marokancima koji kontrolišu "žicu". Prevashodno su stacionirani u Somboru, a imaju snažno prisustvo i u migrantskim centrima u Somboru i Subotici, ističu izvori BIRN-a.
Dokazi koje je prikupio BIRN – uključujući fotografije, video/audio snimke, prepisku među kriminalcima, kao i tvrdnje krijumčara, agenata BIA, doušnika i saradnika policije i BIA –ukazuju na to da su albanske kriminalne bande glavni dobavljači oružja koje se nalazi u rukama krijumčara u severnoj Srbiji. Ovi kriminalci uglavnom deluju sa Kosova i Metohije, a neki i iz Albanije, tvrde u ovom istraživanju.
Nakon obračuna krijumčara u Horgošu u novembru 2022. godine, srpska policija je saopštila da je pored oružja pronašla i kape i šalove sa obeležjima terorističke Oslobodilačke vojske Kosova (OVK).
"Albanski kriminalci duže od decenije deluju na severu Srbije, prevashodno u Subotici. Bave se krijumčarenjem narkotika, oružja i ljudi – uglavnom kosovskih Albanaca koji godinama nisu mogli da uđu u EU, ali i Turaka i ljudi drugih nacionalnosti. Iskoristili su priliku i postali važan faktor i kada je reč o snabdevanju migrantskih krijumčarskih bandi oružjem, naplaćujući i do 1.700-1.800 evra za automatske puške, a čak 900 evra za pištolje, tvrdi jedan doušnik BIA", navode svoje podatke istraživači BIRN-a.
Jedan od krijumčara ističe da su se bande počele ozbiljnije naoružavati 2021. godine. Tada je, objašnjava za BIRN, marokanski krijumčar poznat pod imenom Jasin (Yaseen) posredovao u dogovoru sa kosovskim Albancima.
"Bilo je nešto oružja, ali ne toliko. Pre oko godinu i osam meseci prvi put su u Suboticu doneli sedam kalašnjikova", rekao nam je početkom juna ove godine.
"Jasin je otišao na Kosovo i sklopio dogovor sa grupom Albanaca. Kasnije su Albanci isporučili oružje" i tvrdi da je najveći problem što više nije reč o "samo nekoliko kalašnjikova".
"Znaš koliko oni donose? Najmanje 100 kalašnjikova. Tetvani, Avganistanci, svaka ekipa najmanje po 20-30 kalašnjikova", rekao je Marokanac.
Branko Žujović ukazuje da je policija do sada u više navrata pretraživala teren severno od Subotice.
"Akcije SAJ-a završavale su se privođenjem takozvanih iregularnih migranata i zaplenama dela naoružanja, odnosno onim čuvenim kadrovima na kojima se vide migranti kako kleče, ali ne i hapšenjem samih krijumčarskih bandi. Naša policija ne kontroliše šumski pojas duž granice sa Mađarskom. Taj pojas prepušten je migrantskim bandama koje njima suvereno gospodare, naročito noću", navodi Žujović ističući:
"Pokazalo se da pomenuta sporadična privođenja 'iregularnih migranata' nisu dovoljna mera za suzbijanje migrantskih bandi. Ključno pitanje je: zbog čega država ne reaguje u punom kapacitetu i ne razoruža sve te bande?"