Na republičkom nivou u osnovnim i srednjim školama, kojih na teritoriji Srbije ima nešto više od 1.800, radi 2.060 nestručnih ili nedovoljno stručnih nastavnika koji drže nastavu iako za predmete koje predaju nisu stekli odgovarajuće obrazovanje - imaju završene osnovne studije ali ne i master.
Presek statističkim makazama, prema tome, pokazuje da prosečno u svakoj školi časove iz onih predmeta za koje nedostaje kadar, a to su najčešće matematika, fizika i informatika, nastavu drži bar jedan nastavnik koji za to nije stručan, iako je to mimo važećeg zakona, piše beogradska "Politika".
Problemi s nedovoljno stručnim prosvetnim kadrom izraženiji su u manjim sredinama gde je više nastavnika koji nisu završili odgovarajuće master studije za predmete koje predaju.
Da bi se rešio problem nedostajućeg kadra predviđene su izmene krovnog Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja. Novo rešenje omogućilo bi da nastavnici koji su završili osnovne studije za odgovarajuće predmete mogu da ih predaju u školama iako su master diplome stekli iz neke druge naučne oblasti. To bi značilo da, na primer, matematiku može da predaje nastavnik na osnovu završenih osnovnih studija matematike, iako je, recimo, fakultetsko obrazovanje nadgradio master studijama iz astronomije.
Ministarstvo prosvete kao predlagač novih zakonskih rešenja među kojima je i ovo, za koje je vlada dala pozitivno mišljenje, ali o kojima tek treba da se izjasne parlamentarci u skupštini, u analizi efekata izmena i dopuna ovog zakona napominje da "poseban problem koji predložena rešenja treba da reše jesu nedostajući nastavnici iz pojedinih predmeta, posebno u malim sredinama".
U analizi efekata izmena propisa nadležni su precizirali da od ukupnog broja zaposlenih u osnovnom i srednjem obrazovanju i vaspitanju nastavnički kadar čini 75.883 prosvetna radnika, od kojih je nestručno 2.060, što je 2,71 odsto- s tim da su naročito istakli pojedine predmete.
Naveli su da matematiku predaje 4,05 odsto nestručnog kadra, fiziku 4,02 procenta i informatiku 2,67 odsto nastavnika koji imaju završene osnovne akademske studije ali ne i odgovarajuće master studije.
Predložena rešenja koja se odnose na mogućnost prijema nastavnika u radni odnos, nakon ponovljenog konkursa, iako nemaju završene odgovarajuće master studije, kako navode nadležni, "uticaće na zapošljavanje kao i smanjenje broja zaposlenih koji duži period rade na određeno vreme jer nemaju stečeno propisano obrazovanje, a sada se otvara mogućnost njihovog prijema na neodređeno vreme po ponovljenom konkursu".