Šta se očekuje na samitu Brdo Brioni: Razgovori o severu KiM i Kurtijevoj "velikoj Albaniji"

Inicijativa Brdo-Brioni je šansa da se prekine ćutanje o promociji tzv. velike Albanije, ocenio je za "Kosovo onlajn" Željko Šajn, specijalni dopisnik "Politike" iz Skoplja.

On podseća na dešavanja u Čairu i Tetovu, gde je, kako kaže, Kurti promovisao Demaćijevu ideologiju stvaranja "velike Albanije", uz himnu i mapu koja je ukazivala na pretenzije ka teritorijama Srbije, Crne Gore, Severne Makedonije i Grčke, a tom prilikom proglašen je i predsednikom svih Albanaca.

"Međunarodna zajednica je ovakvo skandalozno istupanje Kurtija stavila pod tepih, te je pitanje da li će ova tema i sada, 11. septembra, na Samitu Brdo-Brioni u Skoplju, biti pomenuta", navodi Šajn.

Ističe da će na tom samitu na plenarnoj sednici i u bilateralnim susretima predsednici zemalja pokušati da zauzmu zajednički kurs za ostvarivanje evropskih integracija Zapadnog Balkana. 

"Kada je reč o priključenju Zapadnog Balkana EU, podsetimo se reči predsednika Evropskog saveta Mišela, koji je na Bledu ulio nadu zemljama Zapadnog Balkana da će biti primljene u okrilje EU do 2030. godine. Međutim, Makron je izrazio skepticizam, te odgovorio Mišelu da najpre treba izvršiti reforme EU, pa pristupiti njenom proširenju. Dakle, moguće je da se Zapadni Balkan opet suoči sa rampom na putu evropskih integracija", smatra Šajn.

Dodaje da to "nije jedina prepreka Zapadnog Balkana, budući da oživljena Demaćijeva ideologija o stvaranju 'velike Albanije' može da ugrozi mir na ovim prostorima".

"Bilo bi, možda, značajno podsetiti sve prisutne na ovom samitu na Pupinove zasluge na Versajskoj mirovnoj konferenciji, zahvaljujući kome je poništen Londonski pakt, te danas Dalmacija pripada Hrvatskoj, Makedonija je ostala cela sa pola Ohridskog jezera, Bled je ostao u Sloveniji, Banat u Srbiji itd. Ovo je toliko važno upravo zbog ponašanja Kurtija, ali i zbog ignorisanja njegovog ataka na teritorijalni integritet tuđih zemalja (Srbije, Crne Gore, Grčke i Severne Makedonije) u ideji o njihovom pripajanju 'velikoj Albaniji', koju je promovisao na tlu Severne Makedonije", kaže Šajn. 

Objašnjava da su u vreme raspada SFR Jugoslavije Slovenija i Hrvatska, iz svojih interesa, davale podršku otcepljenju "Kosova" od Srbije, a danas bi ćutanje predsednice Slovenije, predsednika Hrvatske, kao i predsednika Severne Makedonije na Kurtijevo ponašanje prekinula misao da bi, možda, nadahnuti nesankcionisanjem Kurtija, Bugari mogli da zatraže istočnu Makedoniju, Austrijanci Bled ili Italijani Jadransko more.

"Biće, svakako, zanimljivo videti kako će svi predsednici država koji su učesnici foruma Brdo-Brioni u Skoplju dočekati Vjosu Osmani, koja se nije ogradila od Kurtijevog postupka, eufemistično ga okarakterisavši kao 'mali nesporazum'. Naravno, najinteresantnije je kako će ona pogledati Makedoncima u oči upravo u njihovoj državi, u kojoj je Kurti i promovisao Demaćijevu ideju o 'velikoj Albaniji'. Budući da Kurtijevo vreme u politici otkucava, epilog ostaje na Vjosi Osmani, koja može intenzivirati internacionalizaciju Albanije", ističe Šajn.

Traženje rešenja za smirivanje situacije na severu Kosova

Politikolog Dimitrije Milić smatra da će fokus razgovora na samitu Procesa Brdo-Brioni, koji počinje sutra u Skoplju i koji okuplja lidere iz regiona, biti na traženju rešenja za smirivanje situacije na severu Kosova.

Milić, međutim, ukazuje i da ne bi trebalo imati prevelika očekivanja od ovog samita, jer se tokom godine odigra veliki broj sličnih događaja na kojima se okupljaju predstavnici država Zapadnog Balkana i EU.

"Sve više događaja takve vrste tokom godine na neki način obezvređuje i sama očekivanja i ono što novo može da se sprovede u međuvremenu. Ono gde bi trebalo očekivati da će fokus biti jeste prvenstveno situacija na severu Kosova, odnosno kako stabilizovati situaciju koja se pokazala kao najveći izvor nestabilnosti do sada i koja će biti prva prepreka u daljoj normalizaciji odnosa, gde trenutno ne postoji jasan progres", kaže je Milić za "Kosovo onlajn".

Dodaje da u evropskim državama postoji želja da se do smirivanja situacije i dalje normalizacije odnosa Beograda i Prištine dođe brže i zbog toga što se naredne godine održavaju izbori za Evropski parlament.

Navodi da će se videti koji će sastav Evropskog parlamenta biti i da li će možda levi deo političkog spektra ispasti iz vladajuće većine.

"Postoje te opcije, manje verovatne i dalje, ali ipak moguće, ako govorimo o Žozepu Borelju, koji je sa tog levog političkog spektra, možda on sutra ne bude na tom mestu kao visoki predstavnik. Postoji dosta faktora zašto evropske države imaju želju da poguraju situaciju kada je reč o 'Kosovu', ali do sada su pokazali da su im kapaciteti ograničeni", dodaje Milić.

Kada je reč o pozicijama SAD, Milić ukazuje da će se i u Americi naredne godine održati izbori, ali podseća da je u fotofinišu prethodne predsedničke kampanje potpisan Vašingtonski sporazum.

"Kada se sve uzme u obzir, progres je moguć i naredne godine, ali definitivno se fokusira pažnja na ovaj period - septembar, oktobar i novembar da dođe do nekih iskoraka tako da bi ovaj samit u Skoplju trebalo gledati kao još jednu priliku da se strane na neki način poguraju jedna ka drugoj što se tiče rešavanja problema", navodi Milić.

Maksimalistička politika Prištine nije dala rezultate

Na pitanje da li je moguće da nakon sutrašnjih sastanaka u okviru Samita Brdo-Brioni dođe do promena u politici Prištine i premijera tzv. Kosova Aljbina Kurtija kada je reč o smirivanju situacije na severu Kosova, Milić navodi da je to manje verovatno.

Ipak, dodaje, da u nekim narednim mesecima veruje da će do toga doći jer, kako kaže, politika Prištine koja je maksimalistička u svojoj osnovi u ovom prethodnom periodu ne daje toliko rezultata.

Kako pojašnjava, nivo zapadne podrške koji se očekivao u Prištini nije se pojavio, uključujući i poslednju izjavu generalnog sekretara NATO-a Jensa Stoltenberga koji je podsetio da KBS ne može bez saglasnosti Kfora na sever KiM, ali i po prvi put uputio zahtev da i Kosovska policija koordinira akcije sa ovom misijom.

"Zapadne države ne mogu da stoje uz tu poziciju i verujem da će doći do promene te pozicije. Sada, da li će to ići do potpunih prepuštanja nekih definisanih interesa, manje je verovatno, ali to je dobrim delom i do političkih sposobnosti Srba na severu Kosova da manevrišu u tako specifičnim i komplikovanim okolnostima", zaključio je Milić.

Na sutrašnjem samitu u Skoplju učestvuje predsednik Srbije Aleksandar Vučić, kao i predstavnici Albanije, Bosna i Hercegovine, Severne Makedonije, Slovenije, Hrvatske, Crne Gore i tzv. Kosova.

Domaćin sastanka je predsednik Severne Makedonije Stevo Pendarovski, zajedno sa predsednikom Hrvatske Zoranom Milanovićem i predsednicom Slovenije Natašom Pirc Musar.