Vučić: Neka Kurti upotrebi bič kojim preti, odluka o izborima do kraja meseca

Sramota je da neko ko sebe smatra liderom bilo čega, ma kako misli o sebi visoko, da koristi takav jezik, rekao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić sa samita lidera Zapadnog Balkana na procesu Brdo - Brioni, u odgovoru na pitanje novinara da komentariše izjave Aljbina Kurtija da Srbiju treba bičem odvojiti od Rusije.

"Pošto je toliko snažan i određivao bi sudbinu svih naroda u Evropi, i srpskog, ne znam zašto sam ne pokuša da upotrebi taj bič i pokaže kako bi da se obračuna sa bilo kim", rekao je Vučić.

Kako je naveo, interesantno mu je to što neki ljudi smatraju da imaju pravo da traže od nekih trećih da primenjuju bič prema jednoj suverenoj zemlji, posebno kad ruše povelju UN i teritorijalni integritet te zemlje.

"A što se tiče sankcija, o tome odlučujemo mi sami kao suverena zemlja, i u tome se razlikujemo od Prištine. Ne po pitanju Rusije ili Ukrajine, već po pitanju toga ko jeste suverena zemlja, a ko nije i nikada neće biti", istakao je predsednik Srbije.

Komentarišući predstojeći nastavak dijaloga Beograda i Prištine u Briselu, Vučić je u odgovoru na pitanje novinara rekao da ne očekuje ništa dobro i da će pregovori biti teški, ali da je, kako je rekao "naše da uvek kroz razgovor pokušamo da dođemo do rešenja, a ne kao Kurti da koristimo bič."

Kako je rekao, nastavak dijaloga neće biti težak zato što "razgovaramo sa Aljbinom Kurtijem, već jer razgovaramo sa predstavnicima Brisela, za koje znate da, šta god oni rekli, uvek će da podržavaju nezavisnost Kosova na jedan ili drugi način."

"Lepe želje" o ulasku u EU  

Bilo je razgovora o evropskoj budućnosti, kod nekih je veći, a kod nekih manji entuzijazam, rekao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić sa samita lidera Zapadnog Balkana na procesu Brdo - Brioni.

"Danas se više govorilo o odnosu regiona Zapadni Balkan prema EU nego o bilo čemu drugom. Od toga šta bismo mogli da tražimo od različitih roming inicijativa prema celoj EU, do uspostavljanja zelenih linija, zajedničkog tržišta.

On je istakao da su razgovori bili konstruktivni, i da je reči bilo o nizu ekonomskih i drugih pitanja u vezi sa članstvom u EU. Takođe je bilo razgovora o ekonomskim prilikama i kako prevazići probleme u narednom periodu, dodao je.

U samoj deklaraciji piše da se što je ranije moguće dobije članstvo u EU, a najkasnije do 2030. godine, napomenuo je predsednik Srbije.

"To su po mom mišljenju lepe želje, ali ko sam ja da umanjujem ambiciju nekih drugih. Moje je bilo da prihvatim - super ako tako bude, ali da li će biti, nisam siguran", rekao je Vučić.

Dodao je da Srbija mora uvesti još mnogo reformi kako bi bila na evropskom putu, ocenivši da "ne postoji drugi put." 

"Ali i oni moraju da nam kažu da li nas hoće ili neće", istakao je predsednik Srbije.

Ipak, kako navodi, to nije ključno pitanje za Srbiju, već da li se zemlja razvija dovoljnom brzinom ili ne.

Odliv ljudi veći u zemljama EU

Odgovarajući na pitanje novinara, Vučić je rekao da iseljavanje ljudi nije specifičan problem za Zapadni Balkan, ali i da ulazak u EU ne predstavlja rešenje tog problema.

Kada je reč o ekonomskim migracijama, veći problem od Srbije imaju Bugarska i Hrvatska, pa i Rumunija, istakao je.

"Više oni imaju ekonomskih migranata u Evropskoj uniji, nego što ih ima Srbija. Mi smo u prošlom mesecu imali značajan povratak ljudi iz Nemačke, Austrije. Ne samo više stotina, mislim da je iz Nemačke došlo 1.260 njih koji se vraćaju u Srbiju, iz Austrije 900 i nešto. Ljudi koji u trećoj generaciji nisu imali državljanstvo Srbije, zatražili su državljanstvo Srbije", rekao je predsednik. 

Vučić je kazao da se ljudi polako vraćaju u Srbiju, da je zemlja još ekonomski značajno slabija, ali se ta razlika u odnosu na EU zemlje smanjuje.

"Onog sekunda, a to je kraj sledeće godine, početak 2025. godine kada budemo imali prosečnu platu 1.000 evra onda će ljudi krenuti sve više da se vraćaju u Srbiju", rekao je predsednik.

Nije nužno samo za zemlje zapadnog Balkana, dodao je Vučić, da se iz njih ljudi iseljavaju i da je tačno da jesu, ali kako je rekao, ljudi su išli za boljim poslom, boljim životom, izvesnošću, bežali od onoga što je bila i politička i ekonomska nesigurnost.

"Ako pogledajte broj novorođene dece u Srbiji, 64.000, u Bugraskoj koja kaže po popisu da je veća od Srbije ima 53.000 novorođene dece. Nije naša stopa fertiliteta toliko veća, ni slučajno. Suština je u tome da oni imaju mnogo manje ljudi nego ono što su sami popisali. Kao što je to slučaj sa Hrvatskom, koja ima svega 35.000 novorođene dece", rekao je Vučić.

Konkretne odluke za Ukrajinu, a za siročiće sa Zapadnog Balkana - kako bude

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da danas u Skoplju nije bilo konkretnih odluka na samitu Brdo Brioni, kao i da kada je Srbija u pitanju konkretnih odluka nema odavno.

"Uvek je dobro kad se razgovara, ali šta očekujete da mogu da urade Hrvatska i Slovenija mimo onoga što će da kažu Berlin ili Pariz? Ljudi hoće da pomognu, hvala im na tome, i to je to. Ne znam šta očekujete da danas bude doneto kao odluka? Nema takvih konkretnih odluka odavno", rekao je predsednik odgovarajući na pitanje novinara o konkretnim odlukama sa 12. samita Brdo Brioni.

Konkretnih odluka će biti za Ukrajinu do kraja godine, dodao je predsednik.

"Oni će da dobiju i datum i dobiće još nešto, i Moldavija pretpostavljam. A mi siročići sa Balkana kako bude, videćemo", rekao je predsednik Vučić.

Važno je da se region predstavlja kao jedinstven blok pred EU

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je danas, nakon sastanka lidera Procesa Brdo-Brioni u Skoplju, da je važno da zemlje u regionu budu bliže jedne drugima, da razvijaju svoje odnose i da koliko god je to moguće, uprkos svim razlikama, predstave sebe kao jedinstven blok i tako istupaju pred EU.

Na pitanje da prokomentariše bugarsku blokadu Severne Makedonije na putu u EU i da li bi nešto slično neke zemlje mogle da urade Srbiji, Vučić je naveo da će uvek neko nešto da smisli, dodajući da naša zemlja poštuje Severnu Makedoniju i da želi da očuva prijateljstvo sa njom.

"Važno je za nas da mi iz regiona budemo bliži jedni s drugima. Mi moramo svoje odnose da razvijamo, da skraćujemo procedure između nas. Da mi obezbedimo slobodan protok robe, ljudi, kapitala i usluga. Da mi budemo ti koji ćemo imati stopu rasta koja će da bude viša nego što je evropska u narednih 10 godina i 15 godina... Pogledajte dugoročne prognoze i MMF i Svetske banke, mi ćemo drastično da smanjujemo razliku u odnosu na Zapadnu Evropu", rekao je Vučić.

Dodao je da je važno da države regiona, koliko god je to moguće, predstave sebe kao jedinstveni blok i tako istupaju pred EU, te da se nada da će to nailaziti na sve pogodnije tle i na Zapadnom Balkanu.

"Uvek sam govorio na forumima o tome da Srbija priznaje i makedonski jezik i teritoriju Severne Makedonije i crkvu i nikakav problem nemamo. Nastavićemo da vodimo takvu politiku", rekao je Vučić.

Opozicija dobija napismeno odgovor o izborima do kraja meseca

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da će opozicija, koja je danas predala zahtev za održavanje vanrednih parlamentarnih i beogradskih izbora do kraja godine, dobiti odgovor do kraja meseca.

Vučić je odgovarajući na pitanja novinara u Skoplju rekao da je čuo da je deo opozicije dostavio pismo danas u Predsedništvu, dodajući da će ga pročitati kad se bude vratio.

Primetio je i da je taj deo opozicije promenio mišljenje po pitanju izbora, jer su ranije govorili da će se, kako je naveo, susresti sa gnevnom naroda ako bude raspisao izbore.

On je naveo da će do kraja meseca dobiti odgovor, što će, kako je rekao, biti najbrži i najkronkretniji odgovor.

"Pošto vidim da traže parlamentarne i beogradske izbore najbrži i najkonkretniji odgovor koji jedan predsednik koji je nadležan ako ništa drugo da raspisuje parlamentarne izbore će im pružiti u skladu sa demokratskim principima i načelima, ali i im odgovoriti na sve gluposti. Dobiće i usmeni i pismeni odgovor", rekao je Vučić.

Vučić je rekao da veruje da će se opozicija obradovati njegovom odgovoru.

"A kakvi će sve izbori da budu - nije Srbija, niti srpska država - fontana želja da ih ispunjava onima koji maštaju o tome da dobiju veći broj poslanika kako bi valjda mogli u potpunosti da nam izgaze klupe u skupštini", rekao je Vučić.

Srbija dosledna u zalaganju za stvaranje atmosfere poverenja

Domaćin skupa je predsednik Severne Makedonije Stevo Pendarovski, zajedno sa predsednicima zemalja inicijatora tog procesa, Hrvatske i Slovenije, Zoranom Milanovićem i Natašom Pirc Musar.

Na samitu učestvuju i predsednik Crne Gore Jakov Milatović, predsednik Albanije Bajram Begaj, članovi trojnog Predsedništva Bosne i Hercegovine Željko Komšić, Denis Bećirović i Željka Cvijanović i predsednica privremenih institucija u Prištini Vjosa Osmani.

"Zahvalan sam predsednici Republike Slovenije, predsedniku Republike Hrvatske, i predsedniku Republike Severne Makedonije na srdačnom dočeku i na tome što su domaćini ovog važnog sastanka, na kojem ću sa sagovornicima iz regiona razgovarati o nekim od ključnih principa regionalne saradnje, održivog razvoja, klimatskih promena, ali i politike proširenja EU, kao strateške tačke daljih odnosa unutar evropskog kontinenta", napisao je Vučić na Instagramu.

Jedna od bitnijih tema skupa je i nastavak sveobuhvatnih političkih, ekonomskih i socijalnih reformi koje će zadržati mlade ljude na ovim prostorima, čime će se dodatno osigurati prosperitet, stabilnost i napredak cele Evrope, istakao je on.

"Srbija, kao i uvek, ostaje dosledna u iskrenom zalaganju za stvaranje atmosfere uzajamnog poverenja, razumevanja i poštovanja, što je i pokazala kroz brojne inicijative koje otvaraju velike mogućnosti za čvrstu saradnju zemalja u regionu, na dobrobit svih koji žive na Zapadnom Balkanu", zaključio je predsednik Srbije.

Tokom današnjeg dana predviđeno je plenarno zasedanje, nakon kojeg će uslediti konferencija za novinare domaćina samita i izjave zvaničnika, posle čega će se razgovori nastaviti na radnom ručku i bilateralnim sastancima.

Inicijativa Brdo-Brioni

Inicijativa Brdo-Brioni nastala je 2010. kada su tadašnji slovenački i hrvatski premijer Borut Pahor i Jadranka Kosor, nakon potpisivanja sporazuma o arbitraži između dve zemlje, želeli da daju primer liderima Zapadnog Balkana i podsticaj za rešavanje bilateralnih pitanja i povećanje tempa na putu integracije u EU.

Od 2013. sastanci u okviru procesa Brdo-Brioni se održavaju svake godine, a skupovima lidera regiona pridruživali su se i specijalni gosti među kojima su bili nekadašnja nemačka kancelarka Angela Merkel, raniji predsednik Austrije Hajnc Fišer, predsednik Nemačke Frank-Valter Štajnmajer, predsednik Poljske Andžej Duda, njegov italijanski kolega Serđo Matarela, aktuelni predsednik SAD, tada u funkciji potpredsednika Džozef Bajden, kao i predstavnici evropskih institucija.

Prošle godine samit je održan na Brdu kod Kranja, kada su lideri zemalja Zapadnog Balkana, umesto deklaracije, usvojili zaključke, u vidu dokumenta od šest tačaka, čija je glavna poruka da se reafirmiše podrška ubrzanju evropskog puta Zapadnog Balkana.

Prošle godine skupu nisu prisustvovali predstavnici EU i nije bilo specijalnih gostiju.

U Skoplju je, zbog prisustva najviši zvaničnika zemalja regiona, određen takozvani prvi stepen bezbednosti, koji, pred ostalog, podrazumeva i poseban režim saobraćaja.