Ministar bezbednosti Bosne i Hercegovine Nenad Nešić saopštio je da je od Službe za poslove sa strancima dobio informaciju da je boravak Kristijana Šmita u BiH upitan, jer nije u potpunosti usklađen sa "pozitivnim zakonskim propisima".
Nešić je istakao da propisi BiH jasno definišu pod kojim uslovima strani državljani mogu boraviti u ovoj zemlji, kao i rokove boravka, saopšteno je iz resornog ministarstva, prenosi Radio Slobodna Evropa (RSE).
"Takođe, zatražiću od bezbednosnih agencija da provere i dostave informaciju ko su osobe koje obavljaju poslove obezbeđenja Kristijana Šmita, da li imaju dozvole od naših agencija za obavljanje tog posla i dozvole za posedovanje i nošenje oružja", najavio je Nešić.
Kancelarija visokog predstavnika (OHR) za sada se nije oglasila o ovoj izjavi, niti je do objavljivanja ove vesti odgovoreno na upit RSE za komentar.
Ministar Nešić, inače lider Demokratskog narodnog saveza (DNS), podržao je ukaz kojim je predsednik Republike Srpske Milorad Dodik proglasio zakon kojim je prestala obaveza da se u Službenom glasniku Srpske objavljuju propisi i drugi akti koje donosi visoki predstavnik u BiH.
Iz DNS-a je u julu saopšteno da Nešić smatra da su odluke visokog predstavnika u BiH Šmita usmerene protiv BiH.
Ministar Nešić je pre nekoliko dana, 7. septembra na konferenciji za novinare izjavio da ne poštuje Kristijana Šmita i da neće sprovoditi njegove odluke.
"Neka me procesuira. Ne postoji visoki predstavnik u BiH. Kristijan Šmit je nemački državljanin koji ovde nezakonito boravi", dodao je Nešić.
Rekao je da Šmita u BiH ne obezbeđuje Direkcija za koordinaciju policijskih tela, već da on ima obezbeđenje iz Nemačke.
Predsednik Dodik je prošle sedmice najavio da je u pripremi uredba na osnovu koje će Šmit biti deportovan ako i kada uđe na teritoriju Republike Srpske.
Dodik je u julu podneo krivičnu prijavu protiv Šmita, jer se, kako je navedeno, bez ovlašćenja bavi poslovima visokog predstavnika. Tada je prijavio i direktora Službenog lista BiH, Dragana Prusinu, jer je omogućio objavljivanje njegovih odluka.
On je prijave podneo Okružnom javnom tužilaštvu u Banjaluci, koje ih je kasnije prosledilo Kantonalnom tužilaštvu u Sarajevu, a završile su u Tužilaštvu BiH, koje se po tom pitanju još nije oglašavalo.