Srbija i Balkan

RT Balkan istražuje: Šta se krije iza zahteva za prevremene izbore

Glas naroda je glas Božiji, govorili su Latini. Već vekovima se izbori tumače kao efikasno sredstvo da se dođe do odgovora na pitanje šta narod misli i koga želi na čelu države. A šta građani Srbije stvarno žele?
RT Balkan istražuje: Šta se krije iza zahteva za prevremene izbore© M.A./ATAImages

U Srbiji postoji kriza i izlaz iz nje su izbori, to bi mogla da bude tačka u kojoj su saglasni i deo opozicije i predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

Međutim, nisu saglasni u vezi sa tim šta je uzrok krize. Za deo prozapadne opozicije kriza postoji zbog institucionalnog, pravnog, verbalnog i fizičkog nasilja, kao i ekonomskih i socijalnih problema.

Stranke vlasti, a posebno Srpska napredna stranka, uzrok krize vide u delu opozicije koja pokušava da napravi nerede blokirajući auto-put, a odnedavno i nasilno prekida sednice Skupštine.

Srbija se zato zasigurno nalazi pred vanrednim izborima, a jedina nepoznanica je da li će oni biti samo parlamentarni ili i beogradski.

Odluku će doneti predsednik Vučić do kraja meseca, kada će pisano i usmeno odgovoriti na zahtev dela opozicije. Od kojih faktora će zavisiti njegova odluka?

Vučićeva odluka zavisi od razgovora u Briselu i Njujorku

Izbori su izvesni, samo će se Vučić opredeliti na osnovu razvoja događaja u Briselu i Njujorku kada će oni biti održani, kaže za RT Balkan Stevica Deđanski iz Centra za međunarodnu saradnju.

"Nakon toga će biti jasno da li je izbrisana svaka mogućnost, a verovatno jeste, da se napravi neki progres po pitanju dogovora sa Kurtijem o pravima Srba na Kosovu i Metohiji. Jedino to bi moglo da odloži izbore", smatra Deđanski.

Naš sagovornik ocenjuje da će biti neuspešni razgovori o tom pitanju, te da će izbori biti održani što pre, a to je u decembru.

Govoreći o zahtevima dela opozicije za održavanje izbora, Deđanski kaže da će ih vrlo brzo dobiti, ali će se gorko kajati, jer velika većina njih više neće biti u Skupštini.

Na pitanje zašto opozicija uz parlamentarne, želi i beogradske izbore, Deđanski kaže da je to zašto što sabiraju babe i žabe.

"Govore da je opozicija na prošlim izborima imala više glasova nego vladajuća većina u Beogradu. Do toga su došli sabirajući opoziciju u jednoj koloni, ali ne mogu se sabirati oni iz 'Ne davimo Beograd' koji su osvedočeni anti-Srbi i recimo Novi DSS koji ne mogu da naprave većinu sa onima koji bi se odrekli Kosova i Republike Srpske zarad vlasti", pojašnjava Deđanski.

Naš sagovornik smatra da bi trebalo spojiti izbore, da deo opozicije ne bi u tome nalazio opravdanje zašto nisu imali navodno dobre rezultate.

"Društvo je podeljeno, ali ne na jednake delove, već na 80 i 20 odsto, a ta manjina je uvek agresivna", kaže Deđanski.

U pitanju je manjina koja ne želi izbore, nego želi vlast, pa se zato pozivaju na Evropsku uniju i traže uvođenje sankcija Rusiji, kako bi se prikazali kao oni koji su poslušni, iako ih narod ne želi, napominje Deđanski.

Razrešiće se misterija ko predstavlja narod i šta narod želi

Reditelj i pisac Dragoslav Bokan kaže za RT Balkan da razlozi za održavanje izbora pretežu nad jednim razlogom protiv izbora - a to je situacija u regionu i svetu.

"Neuporedivo je bolje da postoje izbori, pa da rezultati na njima odlučuju, a ne volja nekoliko stotina ljudi koji će izabrati trasu šetnje, blokadu puta, obustave rada, a sve pod izgovorom borbe protiv nasilja, za ekologiju i slično", kaže Bokan.

Razlog za izbore je kaže da se izađe iz forme gde svako sebe proglašava za narod i govori u ime naroda, svako potpisuje apele u ime srpskog naroda i govori šta hoće i neće srpski narod.

"Da bismo izašli iz tog ludila jedini način su izbori i oni će biti, ako ništa drugo, makar presecanje Gordijevog čvora o tome ko je narod i šta želi narod", smatra Bokan.

Stvar će ponovo ući u sferu realpolitičkog iz sfere želja, namera i ucena, smatra naš sagovornik.

"Uzrok izbora jesu protesti, ali ne zato što su masovni, već zato što su propali", smatra Bokan.

Da su zahtevi protesta bili više politički, a manje politikanski, oni bi doveli do promena, ali pošto nisu, potrebno je otići na izbore.

"U ovoj varijanti kada su protesti sve luđi i premeštaju se ispred Skupštine, na ulice grada, pa na auto-put, a onda i u skupštinske klupe, sve vodi ka haosu", napominje Bokan.

Kada su počeli protesti pod nazivom "Srbija protiv nasilja", među zahtevima nije bilo raspisivanje izbora. Njih je tada tražio jedino patriotski blok, kako sebe nazivaju Nova Demokratska stranka Srbije, Dveri i Zavetnici.

Sada ih pak traži i prozapadni deo opozicije.

Vučić sa druge strane odgovara: "obučiću ih, naučiću ih i pokazaću im koliko danas imamo zaposlenih više, a to je 510.000 zaposlenih više nego što je to bio slučaj 2010. ili 2011. godine".

"Da vi optužujete ljude koji su na vlasti za onakva monstruozna ubistva u Mladenovcu, Orašju i Duboni i školi 'Vladislav Ribnikar', to će samo u istoriju beščašća da uđe i ništa drugo", naveo je Vučić.

Glas naroda je glas božiji, govorili su Latini. Već vekovima se izbori tumače kao efikasno sredstvo da se dođe do odgovora na pitanje šta narod misli i koga želi na čelu države.

image