Blagojević: Optužnica protiv Dodika se ne oslanja na zakon, već na nasilje Kristijana Šmita

U dejtonskoj BiH vladavina prava je definitivno ubijena, a time je definitivno ubijen i Ustav BiH, ocenjuje doktor pravnih nauka i pravni savetnik srpskog člana Predsedništva BiH Milan Blagojević reagujući na potvrđivanje optužnice protiv predsednika Srpske Milorada Dodika i Miloša Lukića, direktora "Službenog glasnika Republike Srpske".

Blagojević navodi da je Ustavom BiH propisano da je BiH demokratska država koja funkcioniše u skladu sa zakonom, a funkcionisati u skladu sa zakonom ne znači ništa drugo do vladavinu prava.

"Da bi država bila demokratska, oni koji u državi mogu vršiti vlast moraju biti birani od naroda. Nigde ovo pravilo nije od takve važnosti kao na terenu krivičnog prava i propisivanja krivičnih dela", napominje Blagojević.

Podseća na svoje profesorsko iskustvo i ono što je zapisano u Velikoj povelji sloboda u 13. veku, o tome da nema poreza bez parlamenta, odnosno ako porez nije propisao i odredio državni parlament, a ne bilo koji pojedinac.

Takođe, ne može biti krivičnog dela ako ga nije propisao parlament svojim zakonom, a ne pojedinac. Čak i tamo, gde ustav dozvoljava šefu države ili vladi da za vreme ratnog ili vanrednog stanja donose uredbe sa zakonskom snagom, i da tim uredbama propisuju i krivična dela, čak i u tom slučaju takve uredbe mogu ostati na snazi samo ako ih potvrdi državni parlament čime prerastaju u zakon parlamenta, a u protivnom ne mogu proizvoditi nikakvo pravno dejstvo.

"Nažalost, ovde kod nas se o tome ne govori i ne piše, iako je od presudnog značaja. Taj značaj se u svom najnegativnijem obliku ispoljava kada nastupi zlo, to jest upravo u situacijama kakva je ova sa potvrđivanjem optužnice protiv Milorada Dodika, predsednika Republike Srpske", ukazuje Blagojević.

Optužnica je podignuta, a zatim i potvrđena iako ono za šta su optuženi Dodik i Lukić nema temelj u zakonu parlamenta, već u samovolji pojedinca kakva ne postoji i nije dozvoljena ni u jednoj drugoj civilizovanoj državi na svetu, navodi Blagojević.

"Kristijan Šmit, sve i da jeste visoki predstavnik, a nije jer nije imenovan od Saveta bezbednosti UN kako propisuje međunarodno pravo, nema nadležnost da u državi članici UN svoju volju nametne kao zakon i da, kao niko pre njega, još propiše da je krivično delo ako se ne primenjuju njegova volja i odluke", kaže Blagojević.

Takvo nešto nije propisao nijedan od parlamenata u BiH, a čak ni ti parlamenti ne bi imali ustavno pravo da propišu takvo krivično delo, pošto nijedan od ustava u BiH ne daje Šmitu, sve i da je visoki predstavnik, pravo da on vlada na bilo koji način u BiH umesto njenih institucija.

"Nažalost, sve je to pogaženo najpre od strane Kristijana Šmita kada je 1. jula ove godine svojim nasiljem nad pravom nametnuo da je navodno krivično delo ako se ne primenjuju njegove odluke, a zatim je sve to nastavljeno od strane Tužilaštva i Suda BiH, to jest od strane onih koji su u svakoj istinskoj državi najpozvaniji da se bore protiv takvog nasilja kakvo je Šmitovo nasilje", kaže Blagojević.

U tome vidi suštinu optužnice koja se ne naslanja na zakon parlamenta nego na nasilje Kristijana Šmita.

"Stoga i ta optužnica nije pravo, već antipod prava i negacija sopstvene države i Ustava. Istinska je tragedija, kakva u ovoj formi nije nikada ranije zabeležena u civilizovanom svetu, da ljudima, ma o kome da je reč, budu suđeno i presuđivano na osnovu nasilja pojedinca, a ne zakona parlamenta", zaključuje Blagojević.