Vučić i Kurti u novoj rundi (pregovora): Ima li Ohrida bez Brisela?

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijer tzv. Kosova Aljbin Kurti sastaće se u četvrtak 14. septembra u Briselu u okviru nove runde dijaloga Beograda i Prištine. 

Neposredno pred nastavak razgovora, situacija na severu KiM sve je nesigurnija za tamošnje Srbe, a optimizam u izjavama srpskih predstavnika skoro da ne postoji.

Od Ohridskog sporazuma u koji su mnogi polagali nadu da bi mogao da bude sveža platforma za dalje pregovore, kao da se odustalo i vratilo na fabrička (čitaj: Briselska) podešavanja. 

Kurti je, ipak, u razgovoru sa Eskobarom insistirao na "brzoj i bezbednoj implementaciji sporazuma o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine i aneksa sporazuma" iz Ohrida, dok je Vučić nakon susreta sa Lajčakom poručio da "mi ne bismo da koristimo bič, kao što bi Kurti da koristi bič protiv Srbije".

Da normalizacija i bičevanje ne idu zajedno, jasno je svima, pa mnogi ocenjuju da je u ovakvim uslovima dijalog prosto nemoguć. Njega će, ipak, u četvrtak biti, samo što je zamišljena agenda, čini se, različita. 

Biće pritisaka da se razgovara o Ohridskom sporazumu

Postoje dva pitanja od kojih zavisi pomak, ne samo vezano za ovaj sastanak, već za dijalog ubuduće, ističe za RT Balkan diplomata Zoran Milivojević.

To su, kako navodi, deeskalacija – stavljanje prištinske strane pod kontrolu, vezano za mere i akcije koje sprovodi i odstranjivanje svega što je dovelo do eskalacije (Kosovska policija, specijalne snage, nelegitimni gradonačelnici, represivne mere) i formiranje ZSO - kao prethodno pitanje od koga zavisi opstanak srpskog naroda i vraćanje normalnog političkog života.

"Kada je reč o samom sastanku, nisam optimista, imajući u vidu poziciju Prištine koja ostaje tvrdo na svojim linijama. U tome ima podršku Zapada, to se već vidi, nije nikakva tajna, jer oni imaju zajedničke ciljeve. Biće pritisaka da se razgovara o Ohridskom sporazumu i o primeni onoga što je strateški cilj i Zapada i Prištine, a to je potvrda kosovske državnosti, tj. de fakto priznanje", ističe Milivojević. 

Po njegovim rečima, nije sporan Ohridski sporazum kao platforma za dijalog, uz uslov koji i u njemu postoji, a to je da se ispune prethodno preuzete obaveze, to jest da se Briselski sporazum do kraja sprovede.

"Sve je počelo sa Briselskim sporazumom i on je osnov dijaloga. Sve ovo što imamo kao posredovanje ovih deset godina i učešće EU, sve se to zasniva na Briselskom sporazumu i zato on mora da bude osnov. Moramo na njega da se vratimo i da se on primeni do kraja, pa tek onda da vidimo šta ćemo dalje i šta je Ohridski sporazum", poručuje naš sagovornik. 

Dva protiv jednog

Da sastanak sigurno neće biti lak, "kao što nije bio ni jedan do sad", smatra i nekadašnji predsednik Izvršnog veća Kosova Zoran Anđelković.

"Mi tamo imamo dve strane protiv nas: jedna je koja povlađuje Kurtiju - a on stalno pravi incidente - i samog Kurtija. Nadam se da će Brisel imati dovoljno hrabrosti da pritisne Kurtija da ide ka smirivanju situacije i da prestane sa incidentima", kaže Anđelković.

Dodaje da je sad najvažnije da se obezbedi mir i stabilnost.

"Naravno, ukoliko žele da sprovedu onu mapu puta iz Ohrida, a tamo je na prvom mestu formiranje ZSO, to bi umnogome olakšalo poziciju srpskog naroda i smirilo situaciju. Jer, Briselski sporazum je temelj i Ohridske mape puta, a na njoj je prvo formiranje ZSO, pa tek onda priznavanje dokumenata i tako dalje", podseća Anđelković.

Cilj Prištine i Zapada je isti

U četvrtak se, dakle, ne očekuje ništa novo sa Zapada, pre svega jer su pozicije strana u pregovorima - stare, to jest nisu se promenile.

U tom smislu, srpska strana da ne može da odustane od svojih državnih i nacionalnih interesa i to niko ne treba da očekuje, smatra Milivojević. S druge strane, ni prištinska strana nije spremna da na bilo koji način revidira svoju strategiju, a njihova strategija je da se razgovara samo o priznanju.

"Čini mi se da na Zapadu nema spremnosti da se utiče na prištinsku stranu da promeni stav, to jest poziciju te vlasti u celini. To što Kurti radi i kako radi, odgovara i zapadnim centrima moći, zato što on pokušava na silu da proizvede promenu faktičkog stanja u korist priznanja. Dakle, cilj im je isti", objašnjava naš sagovornik. 

O zaoštravanju - već dovoljno zaoštrene - situacije na severu KiM pred nove razgovore, kaže da je reč o stvaranju pritiska koji treba da utiče da se dijalog usmeri u drugom pravcu i da se isprovocira srpska strana na nekakvu reakciju koja bi išla u korist onoga što su strateški ciljevi Prištine, ali i Zapada.

"Jer, Ohridski sporazum je platforma Evropljana koja ide u pravcu de fakto priznanja tzv. Kosova", podseća Milivojević i dodaje da on nije nikad prihvaćen sa srpske strane, već je prihvaćen kao platforma za razgovor uz rezerve koje ima srpska strana.