Nova matematika crnogorske vlade: Većina još nije sastavljena, a ka' će ne znamo

Imamo većinu, a koalicija "Za budućnost Crne Gore" (ZBCG) neće biti deo nove vlade, rekao je mandatar Milojko Spajić pre više od dve nedelje i nestao iz javnosti.

Iako je saopštio da je vlada dogovorena, da ima podršku 44 poslanika, što je više od potrebnog broja, od vlade već danima ni traga ni glasa. Sednica Skupštine Crne Gore na kojoj bi bila izglasana nije ni zakazana.

Umesto Spajića, u javnosti se pojavljuje funkcioner PES-a Andrej Milović, koji je viđen za ministra pravde, a koji pokušava da opravda kašnjenje u sastavljanju vlade.

Ovdašnjoj javnosti Milović je bio nepoznat, dok nije osvanula njegova izjava snimljena na vojnoj paradi u Beogradu, a u kojoj hvali Rusiju.

"Od Vladimira Putina očekujem da još više poboljšamo prijateljske odnose, a i mi iz Crne Gore da poručimo da ne mislimo svi kao vlada. Mislim da je Rusija bila prijatelj Crne Gore još od vremena Petrovića pa na ovamo. Ona je uvek bila prijateljska zemlja Crnoj Gori", kaže Milović na snimku koji je nastao 2014. godine na vojnoj paradi u Beogradu.

Danas je pak ovaj funkcioner PES-a presvukao odelo i predstavlja se kao evropejac. U javnim obraćanjima brani odluku Spajića da prosrpskoj koaliciji ne omogući ulazak u vlast, iako je zahvaljujući njima i dospeo u politiku, jer je nakon njihove pobede na izborima 30. avgusta 2020. Spajić postao ministar.

Za nepostizanje dogovora sa ZBCG Milović optužuje lidera Demokratske narodne partije Milana Kneževića, a kao razlog navodi to što je Knežević bio previše duhovit na Tviteru tokom pregovora, što se Miloviću nije svidelo.

Knežević sa druge strane odgovara da su pregovori sa ZBCG od početka bili fingirani, te da je Spajić na odvojenim pregovorima iste resore nudio i ZBCG i Bošnjačkoj stranci.

Kako kaže, svemu je kumovao upravo Milović, koji je noć uoči pregovora došao kod Kneževića u kuću. Tada mu je, kaže Knežević, rečeno da postoje otpori da ZBCG bude deo vlade, te da se najviše protivi stranački funkcioner Branko Krvavac koji ima veliki uticaj na Spajića.

"Predložili su da ono što je obećano Bošnjačkoj stranci uzmemo mi. Ja sam saopštio Andreju Miloviću da ZBCG ne želi da uzima ništa što joj ne pripada po kvotama i po izbornoj volji građana", navodi Knežević.

Da u PES-u zaista postoje previranja bilo je jasno nakon sednice Glavnog odbora stranke na kojoj dve poslanice nisu želele da glasaju za Spajićevu predloženu vladu. Poslanik Tihomir Dragaš je podneo ostavku iz ličnih razloga (čitaj: lični razlozi su uvek politički), a potpredsednik stranke i predsednik Crne Gore Jakov Milatović nije ni došao na sednicu odbora.

Problemi su nastali i na izbornoj listi koju je predvodio Spajić, a na kojoj je bila i Alternativa. Njihova poslanica Jelena Nedović odlučila da mimo svoje stranke podrži Spajića što je dodatno zamrsilo političku situaciju.

Spajić i Milatović kao Milo i Momir

Lista Pokreta Evropa sad na parlamentarnim izborima osvojila je manje glasova nego njen kandidat Jakov Milatović u prvom krugu predsedničkih izbora koji su održani samo nekoliko meseci ranije.

Uprkos manjoj podršci glasača, Spajić je kao nosilac te liste imao priliku da "prepiše" model dogovora koji je njegov partijski kolega napravio u drugom krugu predsedničkih izbora – da okupi sve one koji su bili politički protivnici Demokratske partije socijalista.

Da je koristio taj primer, Spajić bi do sada već imao vladu i to sa izuzetno jakom većinom, od čak 50 poslanika.

Međutim, on je već u izbornoj noći iz nove vlasti isključio GP URA Dritana Abazovića. Svoj manevarski prostor smanjio je i izbacivanjem koalicije "Za budućnost Crne Gore". Takav potez se loše odrazio po unutar partijske odnose, pa je počela da se osipa i podrška u samom Pokretu Evropa sad.

Nazire se raskol u Pokretu Evropa sad: Milatović i Spajić u otvorenom sukobu?

Milatović je sa distance posmatrao događaje, jer je obećao da se neće mešati u kampanju zbog toga što želi da bude predsednik svih građana.

Međutim, kada pregovori zvanično nailaze na ćorsokak, Milatović se ipak uključuje direktno u političke procese. Svestan da će, ako Spajić prokocka šansu koju je dobio na izborima, najveću štetu pretrpeti Pokret Evropa sad koji su zajedno osnovali, razgovara sa njim.

Spajić i Milatović su se do sada dva puta susreli, ali nije bilo zvaničnih informacija da li je nešto dogovoreno. Predsednik Crne Gore u poslednjem pojavljivanju u javnosti govorio je kao da među njima nema nesuglasica.

Čemu služe principi, ako članove vlade biraju ambasade

Da političku sudbinu u Crnoj Gori kroje zapadne ambasade bilo je jasno još 2020. godine kada je Zdravko Krivokapić zaboravio sa koje liste je izglasan za premijera, pa krenuo na vrata zapadnim ambasadama po podršku, savete i instrukcije.

Tako je nažalost i danas, što je potvrdio opet Milović. Kako kaže, međunarodna zajednica ne vidi ZBCG kao partnere, zbog toga što "vode politiku suprotnu načelima EU, spoljnoj politici EU i po pitanju NATO-a".

"Takav je stav i oni su nam i otvoreno rekli - ako ti ljudi budu u vladi, imaćete status kvo po pitanju napredovanja, poglavlja nećete moći zatvoriti, evropske fondove nećete moći da koristite, iz Iparda za poljoprivredu nećete moći da povučete nijedan euro, pogotovo ako bude ministar iz ZBCG, i doći ćete na nivo Turske koja je večiti kandidat", kaže Milović.

Da su ambasade protiv ZBCG potvrdio je i Knežević kojem je Spajić na pregovorima rekao da nemački ambasador u Podgorici viče na njega.

"Spajić nam je 19. avgusta rekao da ima ozbiljan pritisak od nemačkog ambasadora, da su to veoma neprijatne situacije, da gospodin ambasador Felten viče na njega. Mandić i ja smo mu rekli da idemo zajedno kod tog čoveka. Koliko god da se mi ne slažemo, nećemo pustiti niko da viče na tebe", rekao je Knežević.

Nejasno je zašto je onda Spajić tražio od potencijalnih koalicionih partnera da potpišu navodnih 10 principa na kojima će praviti vladu, ako će ulazak stranaka u nju zavisiti isključivo od volje ambasada.

Koliko je jak uticaj ambasada u Crnoj Gori mnogi su videli i po čestitki Milatovića nakon finala Svetskog prvenstva u košarci.

Predsednik Crne Gore čestitao je najpre Nemačkoj na osvojenom zlatu, a onda Srbiji na srebru, što je mnoge isprovociralo. Reagovao je pevač Vlado Georgijev, podsećajući Milatovića da su ga na mesto predsednika Crne Gore izglasali Srbi a ne Nemci.

DPS se nudi Spajiću

Pregovori o novoj vladi doživeli su više obrta, kulminacija, ali i novih događaja koji prete da zasene mnoge filmske scenarije. U jednom trenutku je uhapšena i savetnica iz ministarstva koje vodi lider Bošnjačke stranke Ervin Ibrahimović, a koja je optužena za trgovinu ljudima.

Prema računici Pokreta Evropa sad (PES), u novoj vladi bi trebalo da budu Demokrate, CIVIS, partije manjina, kao i Socijalistička narodna partija i Ujedinjena Crna Gora.

Dok traju zakulisni pregovori i javna prepiranja, situaciju prati i Demokratska partija socijalista u kojoj je Milo Đukanović i dalje glavni politički faktor.

Na Glavnom odboru kojim je predsedavao Đukanović konstatovao je da DPS ne može da sastavi novu vladu, ali bi rado pomogli Spajiću.

"Spremni smo da bezuslovno podržimo svaku vladu koja sledi ključne vrednosti i ostvaruje nacionalne interese Crne Gore", naveli su u saopštenju.

Osim DPS-a koji se javno nudi, pojavila se informacija da bi Spajić potrebnu podršku poslanika mogao da pronađe i u Socijalističkoj partiji.

Za sada je neizvesno da li će i Socijalistička narodna partija podržati Spajićevu vladu.

Iako je Spajić računao na podršku Ujedinjene Crne Gore, iz te stranke traže da se pregovori vrate na početak. Isto traži i lider Nove srpske demokratije Andrija Mandić.

Da li je moguće početi ljubav ispočetka i pregovore završiti do kraja roka, biće jasno do 12. novembra, do kada Spajić ima vremena da sastavi vladu.

U međuvremenu, ispod Višeg suda u Podgorici je otkriven tunel koji vodi do privatnog stana. U depou suda se čuvaju dokazi iz brojnih slučajeva koji još nisu pravosnažno završeni, među kojima je i čuveni slučaj "državnog udara" iz 2016. godine, ali i tone zaplenjene droge.

I dalje je nejasno da li su neki dokazi ukradeni, iako su pojedini mediji preneli da su ukradeni laptopovi koji su pripadali Do Kvonu, kralju kriptovaluta čije izručenje zbog prevare traže i Južna Koreja i SAD, a koji je navodno poslovao i sa Spajićem.