Gabrijel Eskobar, zamenik pomoćnika američkog državnog sekretara i specijalni izaslanik SAD za Zapadni Balkan, izjavio je da posvećenost evropskom putu, članstvu u NATO-u i borbi protiv korupcije ne ispunjava svaka stranka u političkom spektru u Crnoj Gori.
On je dodao da veruje da predsednik Milatović i mandatar Spajić dele te ciljeve i da bi trebalo da sastave vladu od stranaka za koje veruju da će ih ispuniti.
Postoje, međutim, neki narativi koji veoma odmažu, istakao je Eskobar u intervjuu za "Glas Amerike".
"Jedan je da bi isključivanje najveće antizapadne stranke bilo protivno volji naroda. To nije tačno. Voljom naroda se biraju pojedinačne stranke, a na mandataru je da utvrdi kako će sastaviti vladu. Drugi je da bi se isključili glasovi etničkih Srba. Rekao bih da ni kod jedne od stranaka s kojima mandatar Spajić želi da formira vlade ne postoji antisrpsko raspoloženje. U stvari, priličan broj ima značajan deo birača koji su etnički Srbi", naveo je Eksobar.
On je dodao da postoji najmanje jedna stranka koja kaže da je spremna da prihvati bilo koju spoljnopolitičku odluku vlade, ako im Beograd to dozvoli.
"To je suštinski nedemokratski i neprihvatljivo - ideja da bi jedan deo koalicije kontrolisala strana vlada i da bi taj deo bio više lojalan lideru strane zemlje, a ne premijeru ili crnogorskim biračima", kazao je Eskobar.
Na pitanje kako bi SAD reagovale kada bi koalicija "Za budućnost Crne Gore" bila deo vlade, Eskobar ističe da je bilo "mnogo preporuka, ne bih rekao zahteva, već preporuka iz SAD, Evropske unije, Velike Britanije i čak i NATO-a da bi Crna Gora trebalo da izbegne da u svoju koaliciju uvede anti-NATO, antizapadnu političku stranku koja je i protiv Evropske unije".
"Ako Crna Gora to uradi, onda bira da prihvati pritisak druge zemlje u odnosu na preporuke transatlantske zajednice. Ne mislim da je sada potrebno razmišljati o tome šta bi se posle dogodilo. Crna Gora je veoma čvrsta i dobra NATO članica i saveznica i očekujemo da to nastavi i dalje", ocenjuje specijalni izaslanik SAD.
On je naveo da postoji pritisak unutar stranaka, sa svih strana, na to kako bi trebalo formirati vladu.
"Naše ohrabrivanje je veoma otvoreno i javno. I naša očekivanja su veoma jasna građanima Crne Gore. Nisam siguran da su neki ljudi, koji vrše pritisak da druga stranka uđe u vladu, toliko transparentni i otvoreni o tome zašto je žele u vladi", ocenio je Eskobar.
Od Kurtija nisam dobio uveravanja
Eskobar je naveo i da od premijera privremenih prištinskih institucija Aljbina Kurtija nije dobio uveravanja o posvećenosti normalizaciji odnosa Beograda i Prištine, odnosno predstavljanju nacrta Statuta ZSO u sutrašnjoj rundi dijaloga u Briselu.
"Kada je reč o kosovskoj strani, to znači predstavljanje nacrta Statuta Zajednice opština sa srpskom većinom. Kurti se nije obavezao da će to da učini. U suštini onoga na šta se obavezao je da će prisustvovati sastancima u Briselu i ništa više od toga", rekao je Eskobar.
SAD su zatražile od Beograda i Prištine, uoči naredne runde dijaloga 14. septembra, posvećenost konkretnim obavezama u vezi sa sporazumom o normalizaciji odnosa dve strane, kao i aneksom o njegovoj primeni.
Eskobar je ukazao da su već vidljive posledice koje bi mogle da nastanu, ukoliko Beograd i Priština propuste priliku za normalizaciju odnosa, a da je reč o merama koje je uvela EU, koje se odnose na nemogućnosti napretka u pojedinim od mehanizama pristupnog procesa.
"Mislim da će EU želeti da vidi jasne signale o zainteresovanosti za primenu sporazuma o normalizaciji dok bude razmatrala u kolikoj meri je Srbija napredovala u pristupnom procesu", rekao je Eskobar.
Prema njegovim rečima, SAD nastavljaju snažno da podržavaju dijalog koji predvodi EU.
"Želimo da se napredak u okviru dijaloga i Ohridskog sporazuma ostvari tokom ove godine", istakao je Eskobar, navodeći da se u četvrtak očekuje neki vid napretka.
Eskobar je ocenio da je Ohridski sporazum širokog obima i istorijski i da je reč o istinskom sporazumu o normalizaciji po evropskim merilima, ali i da pruža priliku za napredak u evropskim integracijama.
Prema njegovim rečima, ispunjavanjem odredbi Ohridskog sporazuma i rešavanjem otvorenih pitanja mogu se rešiti svi izazovi u koje spadaju izbori, registarske tablice, lične karte i druge teme koje bi mogle biti izvor eskalacije.
Srpska zajednica da učestvuje na izborima
Eskobar je naglasio da su sve strane saglasne, uključujući i Prištinu, da izlaznost od samo tri procenta na izborima na severu Kosova i Metohije nije dugoročno rešenje za opštinske vlasti.
Američki diplomata je rekao da su albanski gradonačelnici opština na severu KiM odlučili da preuzmu neke od opštinskih zgrada bez koordinacije sa međunarodnom zajednicom.
"Ukazivali smo vlastima 'Kosova' da nema potrebe za eskalacijom tenzija postavljanjem gradonačelnika u te zgrade", naveo je Eskobar.
On je istakao da je međunarodna zajednica zabrinuta i zbog akcija jedinica tzv. specijalne kosovske policije, eksproprijacije zemljišta i planiranog iseljavanja nekih institucija iz vladinih zgrada koje predvode Srbi.
"Nastavićemo da tražimo od Vlade 'Kosova' da ostane u bliskom kontaktu sa NATO-om i Kforom na terenu. Važno je sprečiti bilo kakav vid pogrešnih procena", istakao je Eskobar.
Američki diplomata je ukazao da, ukoliko vlasti u Prištini žele da održe nove izbore na kojima bi učestvovali Srbi, ostavke Albanaca gradonačelnika su brži i bolji način od rešenja koje obuhvata peticiju i koje nikada do sada nije bilo primenjeno, a koje su predložile vlasti tzv. Kosova.
"Tražimo od srpske zajednice da učestvuje u glasanju, kada izbori budu raspisani. Kako će se to ostvariti, ostaje na stranama da diskutuju. Definitivno, mislim da bi sa ostavkama bilo brže. Vrlo pažljivo pratimo situaciju", zaključio je Eskobar.