Srbija i Balkan
Čović: Ni najveći optimisti nemaju nikakva očekivanja od dijaloga u Briselu
Po već viđenoj metodologiji sporazumi se potpisuju da se kupi vreme i promeni stanje na terenu, bez ikakve namere da se ikada primene, piše Nebojša Čović u autorskom tekstu za "Politiku"
Ako sudimo po ovonedeljenoj izjavi nemačke ministarke spoljnih poslova sve je izvesnije da će Brisel, i pored svih priča o neophodnosti dosledne primene uspostavljenih procedura za prijem novih članica, koje se decenijama koriste kao izgovor za zaglavljeni proces evrointegracija zemalja zapadnog Balkana, pogaziti svoje navodne principe i ponuditi Ukrajini i Moldaviji konkretan datum za članstvo u EU, s kozmetičkim uslovljavanjem i po ubrzanoj proceduri, piše nekadašnji predsednik Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju Nebojša Čović u autorskom tekstu za "Politiku".
Iz onih istih geopolitičkih razloga zbog kojih su preko noći primljene mnoge od današnjih istočnoevropskih članica bez obzira na to što nisu bile ni blizu ispunjavanja svih uslova, a naročito onih koji se danas nameću zemljama zapadnog Balkana. U opravdanom horskom gnušanju Evrope zbog kršenja Povelje UN, međunarodnog prava i ugrožavanja teritorijalnog integriteta jedne od evropskih zemalja, istovremeno je krunski uslov za drugu evropsku zemlju, Srbiju, da sagne glavu i saglasi se sa ilegalnom okupacijom i trajnim otimanjem sopstvene teritorije zarad nekog fluidnog svetog grala i neuhvatljivih obećanja i datuma olako datih bez namere da se zaista i primene.
U takvim okolnostima, u kojima je teško ako ne i nemoguće da EU zadrži bilo kakav kredibilitet održava se nova runda Briselskog dijaloga. Ni najveći optimisti nemaju nikakva očekivanja od ovog skupa, piše Čović i podseća da se ne sprovodi apsolutno nijedna obaveza Prištine predviđena briselskim sporazumom, dok se "ispod stola" sprovode perfidni planovi pojedinih članica Kvinte za stvaranje nove realnosti kojom se obesmišljavaju svi prethodni dogovori.
Po već viđenoj metodologiji sporazumi se potpisuju da se kupi vreme i promeni stanje na terenu, bez ikakve namere da se ikada primene, kao što je to slučaj sa Briselskim sporazumom, čije se odredbe razvodnjavaju, ili Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti UN, navodi Čović.
Osvrćući se na trenutnu situaciju na KiM i direktno ugrožavanje opstanka srpskog naroda na okupiranom delu naše teritorije, kako je naveo, Čović zaključuje da je "apsolutno jasno da bi se Kurti i pored svoje radikalne ideološke zadojenosti, teško odlučio za ovakav vid eskalacije i naizgled direktno suprotstavljanje moćnim zemljama Kvinte od čije političke i finansijske podrške direktno zavisi ova kvazidržava, da nema zakulisnih šaptača koji ga podržavaju i instruiraju u ovom rušilačkom pohodu". Svojim izjavama su se na tom zadatku najčešće deklarisali zvaničnici Nemačke i Velike Britanije.
Nije tajna da je ovim zemljama dugo trn u oku homogenost srpske zajednice i prisustvo i podrška srpskih institucija na KiM, naročito na severu pokrajine, navodi Čović i podseća da do potpisivanja Briselskog sporazuma nije bilo nijednog sastanaka a da zapadni predstavnici nisu tražili da se ukinu "paralelne institucije" Republike Srbije na KiM.
Eskalacija čiji smo svedoci od dolaska Kurtija na vlast je upravo osmišljena od strane ovih zemalja kako bi se zadao poslednji udarac prisustvu Republike Srbije na KiM i zaokružio "suverenitet države Kosovo".
U trenutnim okolnostima, naš najsnažniji argument i u Briselu i u Njujorku jeste insistiranje na doslednoj primeni međunarodnog prava i Povelje UN. "Kosovski projekat" je daleko od zaokruženog i u svetu ubrzano sazreva svest da je današnja globalna nestabilnost direktna posledica nepromišljenog i arogantnog ugrožavanja našeg teritorijalnog integriteta i suvereniteta 1999. godine i da je jedini način za svetski mir vraćanje doslednoj primeni Povelje UN, ističe Čović.
On napominje da je životno važno da se obezbedi opstanak i napredak našem narodu na KiM. Dodaje da je pozicija Srbije na pregovorima u Briselu jasna: istinska deeskalacija znači povratak na stanje od pre dve godine, koje podrazumeva povlačenje svih prištinskih paravojnih i parapolicijskih snaga sa severa KiM, povraćaj uzurpirane imovine, puštanje na slobodu svih zatvorenih Srba. Jasno oročeno uspostavljanje ZSO, u ovlašćenjima jasno definisanim sporazumima iz 2013. i 2015. svakako mora da bude prvi korak, zaključuje Čović.
