I Rusija i predsednik Republike Srpske Milorad Dodik potpuno legitimno i opravdano ne priznaju građanina Nemačke Kristijana Šmita za visokog predstavnika, rekao je ruski ambasador u Srbiji Aleksandar Bocan-Harčenko u intervjuu za Sputnjik.
On je naglasio da je u ovom trenutku nelegitimna institucija visokog predstavnika i čovek koji se tako predstavlja.
"Mi ga ne priznajemo, kao ni Dodik, potpuno legitimno i opravdano, polazeći od principa kojima smo se rukovodili kada smo imenovali prethodnike ovog čoveka. Zato je teško očekivati da on može da uradi nešto što ne bi bilo negativno. Otuda i sukob koji se stalno razvija i nije juče nastao", naveo je Bocan-Harčenko.
On je za Sputnjik rekao da Šmit može da donese milion odluka, ali da se nijedna neće primenjivati u Republici Srpskoj, što je opravdano, jer je on građanin Nemačke.
"Zašto bi Dodik i rukovodstvo Srpske u celini, kao i predstavnici Republike Srpske u centralnim organima u Sarajevu izvršavali odluke jednog građanina Nemačke?", upitao je Bocan-Harčenko.
Naglašava da je očuvanje Republike Srpske moguće i neophodno.
"To je zadatak broj jedan koji nipošto nije marginalan – to je zadatak evropskih razmera jer destabilizacija u BiH je veoma ozbiljna manifestacija negativnog razvoja događaja sa veoma teškim posledicama", naglašava ambasador.
On napominje da je svima jasno da je to neophodno kako bi se sačuvala manje-više prihvatljiva stabilnost, a da je drugo pitanje šta će biti sa samom Bosnom i Hercegovinom.
"Kako će se BiH razvijati u ovom trenutku verovatno je teško razmatrati i rešavati u uslovima kad je Zapad tamo napravio haos. Zato je zadatak da se minimum ostane u okvirima Dejtona i u okviru onih ovlašćenja i strukture bosanske države koja postoji na entitetskom nivou primenjeno na konstitutivne narode. Sve ostalo je đavolja rabota uperena na potkopavanje Dejtona", naglasio je Bocan-Harčenko.
"I nikakva centralizacija Bosne nije moguća u ovom trenutku. Mogu se te težnje objašnjavati kako god hoćete, mogu se potezati svakojake konvencije Saveta Evrope i pričati šta vam je volja o ljudskim pravima i uspešnom ekonomskom razvoju, o nezamislivim investicijama, ali sve to će biti neistina i pokušaj pokrića zadatka centralizacije Bosne nauštrb pre svega Srba koji žive u BiH, u Republici Srpskoj", istakao je.
Na pitanje može li se u tim uslovima sačuvati BiH, on je odgovorio da se Bosna na kraju može sačuvati", rekao je ruski ambasador u Srbiji.
Govoreći o Dodikovoj poseti Moskvi do kraja oktobra i sastanku sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, Bocan-Harčenko je rekao da sa Dodikom postoje stalni kontakti i redovni sastanci na najvišem nivou Rusije - od predsednika do šefa diplomatije.
"Tu se prirodno razmatra situacija u BiH, šta može da se radi, šta je sada moguće da bi se sačuvala Republika Srpska, njena ovlašćenja i njen status entiteta", istakao je Bocan-Harčenko.
Što se tiče Kosova i Metohije, Bocan-Harčenko je ocenio da taj problem može biti rešen i da će se to dogoditi ne sutra, već za neko vreme, ali uz vraćanje tog pitanja u okvire Rezolucije 1244 i uzimanje, pre svega, u obzir interesa Beograda.
Prema njegovim rečima, da nema Rusije i Kine u Savetu bezbednosti, u UN bi odavno bilo rešeno pitanje "Kosova" glasanjem na bazi Ahtisarijevog plana i da zatvore tu temu. On je ocenio da je jasno da se u procesu konačnog rešavanja kosovskog pitanja, u krajnjem ishodu, ne može zaobići Savet bezbednosti UN.