Srbija i Balkan

Kurti beži od popisa da sakrije progon Srba

Premijer privremenih prištinskih institucija pokušava da to prosto gurne u zaborav, jer ukoliko bi se utvrdio tačan broj stanovnika koji žive na Kosmetu, to mu ne bi išlo u prilog, kaže Demo Beriša za "Politiku"
Kurti beži od popisa da sakrije progon Srba© Antonio Ahel/ATAImages

Za vakta premijera privremenih prištinskih institucija Aljbina Kurtija popis stanovništva na Kosovu i Metohiji odložen je čak tri puta. Nedavno je on doneo odluku da se popis na KiM, koji je trebalo da počne 1. septembra, prolongira za dva meseca, piše beogradska "Politika".

Pokušao je da takav postupak objasni time što Agencija za statistiku Kosova nije u mogućnosti da isplanira "konačne detalje zbog nastalih kašnjenja". Ako se ima u vidu da je cilj Kurtija etnički čisto "Kosovo", zbog čega gotovo svakodnevno preduzima akcije protiv Srba, opravdano je postaviti pitanje u kojoj je meri ponovno odlaganje popisa stanovništva na KiM povezano sa aktuelnom krizom na severu pokrajine i težnjom Prištine da zataška stvarne podatke?

Ako bi Srbi, kao poslednja prepreka u planu za stvaranje tzv. velike Albanije, u jednom trenutku nestali, onda bi Priština bez sprovedenog popisa mogla da kaže - da ih nije ni bilo.

Predsednik Matice Albanaca Srbije Demo Beriša objašnjava za "Politiku" da se u pozadini ove odluke nalazi i težnja da se na svaki način smanji broj Srba na KiM.

"On pokušava sada da manevriše, da to prosto gurne u zaborav, jer ukoliko bi se utvrdio tačan broj stanovnika koji žive na Kosmetu, to njemu ne bi išlo u prilog. Izgubio bi tlo pod nogama", kaže Beriša.

Poslednji popis stanovništva na KiM obavljen je 2011. godine, ali bez učešća opština sa srpskom većinom, jer su dobile da budu deo tog procesa. Registracija, koja je trebalo da bude održana u redovnom terminu 2021. godine, odložena je zbog pandemije virusa korona. Planirano je da se obavi tokom prošle godine, ali je tada saopšteno da to nije moguće pre aprila 2023. godine.

Komnetarišući ova odlaganja, Beriša objašnjava da Kurti uživa najveću podršku od Albanaca koji žive i rade u dijaspori, a mnogi od njih danas više ne poseduju državljanstvo tzv. Kosova, jer neke od zemalja u kojima žive i rade ne dopuštaju dvojno državljanstvo. 

"Dosta je ljudi otišlo. Najveći broj Kurtijevih glasača živi u inostranstvu", ističe Beriša.

On napominje da Kurti strahuje od poražavajućih rezultata jer na KiM ne živi više od milion stanovnika.

"Štampa se 1.850.000 glasačkih listića, što ukazuje na činjenicu da se mnogo manipuliše brojem glasača", rekao je Beriša.

Ističe procenu da u ovom trenutku na KiM ima između 120.000 i 130.000 Srba i dodaje da se postavlja pitanje šta bi se dobilo, a šta izgubilo u slučaju održavanja popisa.

Beriša zaključuje i da se takođe postavlja pitanje da li bi srpska zajednica učestvovala u procesu i dodaje da bi u slučaju da se reše ključna pitanja, kao što je formiranje ZSO, Srbi odlučili da se odazovu popisu. 

Uz to, kako se dodaje u tekstu, nastavlja se trend iseljavanja Albanaca sa KiM. Prema rečima Beriše o tome, između ostalog, svedoči i podatak da je 850 radnika iz Indije i Bangladeša došlo da radi na KiM, a pri tome, za razliku od Srbije, broj radnih mesta nije u porastu, niti se stopa nezaposlenosti smanjuje.

Takođe, samo u prvih šest meseci ove godine "kosovskog" pasoša odreklo se 1.500 ljudi, a ove godine zatvorena je i OŠ "Naim Frašeri" u naselju Kotline u Kačaniku, jer su ostala da je pohađaju samo tri učenika. Nekoliko kilometara dalje, u selu Ivaja, u OŠ "Diturija" u prvi razred nije upisano nijedno dete, a ovu osmoletku pohađa ukupno 22 šaka, navodi se u tekstu.

image