Srbija trn u oku EU: Šta znači poruka Ursule fon der Lajen?

Evropska unija već decenijama Balkanu obećava članstvo, ali sve čini kako zemlje regiona ne bi postale njen deo. Ipak, Briselu je potrebno da održi privid zainteresovanosti za uključivanje ovog prostora, kako bi održala svoj uticaj.

Tako se iznova pomeraju rokovi, a najnoviji je - 2030. godina.

U takvom svetlu je potrebno posmatrati i nedavnu izjavu predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen da je Zapadni Balkan strateški važan za Evropsku uniju, ocenjuju sagovornici RT Balkana.

"Ne možemo sebi da priuštimo da ostavimo Evropljane iza sebe. Jasno je da je strateški interes EU da naša unija bude kompletna", poručila je u godišnjem govoru o "Stanju u Uniji".

Srbija je za Brisel važna iz dva razloga, a nijedan od njih ne ide u našu korist. Ali krenimo redom.

Ne žele nas, a stalno nas zovu

Profesor geopolitike Srđan Perišić, u izjavi za RT Balkan, opisuje odnos Brisela prema Zapadnom Balkanu rečima da ne žele da nas prime, a stalno nas zovu.

Navodi da Evropska unija želi svoje prisustvo na Balkanu iz geopolitičkih i ekonomskih razloga. EU je od 2008. u otvorenoj krizi, a svi formati koje je osmišljavala prethodne 23 godine, bili su samo nastojanje Brisela da, ako ne mogu da prime u članstvo ovaj prostor, onda makar ga kontrolišu.

"Svi mini projekti su osmišljeni kako bi bilo potisnuto rusko i kinesko ekonomsko, energetsko ili geopolitičko prisustvo sa Balkana", navodi Perišić.

Rusija je na Balkanu prisutna više od dva veka i njeni geopolitički interesi su kompatibilni sa interesima Srba. Uz to postoje energetski projekti koje Rusija nudi, a koje EU želi da blokira, kaže naš sagovornik.

Drugi razlog zbog čega Brisel želi da kontroliše ovaj prostor, osim tog geopolitičkog, jeste to što Nemačka vidi prostor Balkana kao izvor radne snage, jer su potrebne decenije da od migranata iz arapskog sveta načini kvalitetnu radnu snagu.

"Sa prostora Balkana će uvoziti jeftinu kvalitetnu, obrazovanu radnu snagu, a to je i dugoročno i kratkoročno veoma štetno za nas", kaže Perišić i navodi da već sada na Balkan dolaze radnici iz Šri Lanke jer nemamo dovoljno radnika.

Zauzvrat zemljama Balkana ostaje da budu prostor plasiranja robe iz Evropske unije, napominje naš sagovornik. 

"Naša budućnost je prema tim zamislima veoma sumorna – iscrpljivanje radne snage, gušenje sopstvene proizvodnje, plasiranje proizvoda i instaliranje njihovih elita koje bi upravljale zemljama na Balkanu u korist SAD", kaže Perišić.

Proevropske strukture u Srbiji su se ponadale da će EU, zbog toga što Zapad gubi u sukobu u Ukrajini, ponuditi Balkanu članstvo u uniji preko noći, a dobili su rok 2030. godinu.

"Moramo biti svesni da nećemo nikad postati član, a i kada bismo i sutra ušli u uniju, dva navedena razloga su štetna za Srbiju i sve druge zemlje na Balkanu. Srbija ne bi imala nikakve ni ekonomske ni političke koristi", kaže Perišić i dodaje da je Srbija po Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju u deficitu u izvozu robe od oko 60 milijardi evra.

Za to vreme je EU u Srbiju uložila tri milijarde evra, što je minorno u odnosu na to koliko su nam oteli bogatstva, napominje on.

"Da smo postali članica, bili bismo strana u sukobu u Ukrajini, morali bismo da šaljemo naoružanje, opremu, da obučavamo ukrajinske vojnike, a sve to bi dovelo do unutrašnje destabilizacije Srbije", kaže Perišić.

Ne mogu da nas disciplinuju

Srbija i prostor Zapadnog Balkana su zbog širenja Evropske unije na Bugarsku i Rumuniju ostali u opsegu Brisela i oni to ne mogu da trpe, kaže geopolitičar Milomir Stepić za RT Balkan.

"Oni imaju kompleks više vrednosti i na sebe gledaju kao na imperiju, dok na nas gledaju kao na varvare. Zato im je neshvatljivo, zbog te njihove sujete, da im se neko suprotstavlja, to jest da im pruža otpor. Nastupaju kao jedna vrsta kolonizatora ovog prostora. Mi odbijamo da to prihvatimo, a oni na nas gledaju kao na niža bića", pojašnjava Stepić.

Napominje da ni EU nije autonomni činilac, već je eksponent SAD. U globalnom sukobu sa Rusima, EU je neka vrsta mostobrana. U tom mostobranu, Srbije je rupa koja u geopolitičkom smislu može biti opasna.

"Takođe, mi dajemo loš primer ostalima, jer smo nedisciplinovani još od devedesetih. Mi smo ona trula jabuka u korpi dobrih jabuka", navodi Stepić.

Podela sveta je očigledna, kaže naš sagovornik i napominje da u ovoj fazi ona podrazumeva podelu na proamerički i antiamerički deo sveta.

Deo koji je antiamerički se umnožava, samo mi zbog agresivne propagande mislimo da je zapadni deo i dalje dominantan.

"To je zapadna civilizacija, kao što je rekao Hantington, a mi toj civilizaciji ne pripadamo. Po njemu postoji i pravoslavna civilizacija, zato mi ne bi trebalo strateški da imamo dileme. Taktički da, da imamo proistočnu orijentaciju, ali da ne budemo antipod Zapadu, jer oni na Balkanu još dominiraju", napominje Stepić.

Dodaje da se situacija "lomi" u Ukrajini. Ako Rusi u tom sukobu i vojno i politički pobede, neće stati, jer je na delu demontiranje zapadnog hegemonizma.