Rebalans budžeta i milijarda i po za NVO: Da li će se obradovati Soroš, ili SPC

Verske zajednice, Crveni krst, sportski savezi i nevladine organizacije imaju razloga da ovih dana zadovoljno trljaju ruke, pošto će im na račune leći više novca iz državne kase. Rebalansom budžeta, za njih je predviđena čak 72 puta veća suma u odnosu na onu koja je planirana prvobitnim budžetom za 2023. godinu - umesto da na finansiranje NVO ode 21,6 milion dinara (oko 184.000 evra) budžetskog novca, rebalansom su ta sredstva uvećana na 1,5 milijardi dinara (13,4 miliona evra).

Sportskim rečnikom rečeno, zicer za nevladine organizacije vredan 13 miliona evra koštao je državu upravo onoliko novca koliko je u budžet, recimo, za neizmireni porez proletos uplatila "Crvena Zvezda". Ili, ako vam se poređenje ne sviđa - tri i po puta više novca nego što je "Partizan" za iste svrhe uplatio pre nekoliko dana.

Umetničkim terminima opisano, civilni sektor je državu koštao koliko vrede dva Rembrantova dela prodata letos na aukciji u Londonu.

Nevladinom sektoru otišla su dakle zamalo dva budžeta opštine Nova Varoš ili isto toliko budžeta Beočina, cela kasa Vlasotinca ili gotovo pola budžeta Bora.

U rebalansu je navedeno da će raspored i korišćenje sredstava biti određeno posebnim aktom Vlade Srbije, a ni iz Ministarstva finansija za RT Balkan nisu odgovorili kako će novac biti potrošen, tako da ostaje pitanje ko će se zbog rebalansa više radovati - Soroš ili SPC.  

Jer, poznato je da su ranije državna sredstva, koristili između ostalih i fondovi, centri, inicijative i alijanse kojima je takođe, finansijer i američki "humanitarac".

A pošto je Soroševa fondacija ranije najavila da se povlači iz Evrope, ali da će ostati na Balkanu, pretpostvalja se da će i njihove donacije u ovom delu Evrope biti pojačane kao i njihove aktivnosti – tako da, ukoliko ove organizacije dobiju još i parče državnog kolača - očekuje nas gomila živopisnih projekata koje je malo ko tražio, ali čije ćemo efekte svi iskusiti.

Uprkos tome što iz Ministarstva nisu otkrili koliko će para kome otići, jasno je, na osnovu prethodnih godina, da će se ovajditi i crkvene zajednice – i to ne samo SPC, iako je, zbog svoje veličine, ona svakako jedan od najznačajnijih korisnika.

To što će čak desetina čitavog budžetskog suficita otići na finansiranje po takozvanoj budžetskoj liniji 481, Fiskalni savet međutim, ne vidi kao najsjajniju ideju. Oni su napomenuli da "ostali tekući rashodi u budžetu" rastu najvećim delom zbog većeg izdavajanja za NVO preko Generalnog sekretarijata Vlade.

"Prirast na ovoj rashodnoj stavci najvećim je delom zabeležen u okviru aproprijacije Generalnog sekretarijata Vlade, na poziciji dotacija nevladinim organizacijama. Iako tu nije reč o bilansno značajnijem trošku, nastavljena je višegodišnja (loša) praksa da se na ovoj poziciji prvobitnim budžetom planira simboličan iznos za 2023. godinu je to bilo svega oko 20 miliona dinara, koji se zatim u toku godine, van redovne budžetske procedure, diskreciono dopunjuje preko tekuće budžetske rezerve – obično za dve do tri milijarde dinara", navodi se u "Oceni Predloga rebalansa budžeta Republike za 2023. godinu" koji je objavio Fiskalni savet.

Oni su naveli da se na tako, u proteklim godinama finansirao čitav niz različitih mera i aktivnosti. A isti primaoci dobijali su novac i kroz redovne resorne politike, u okviru nadležnih ministarstava - sporta, kulture i ostalih.

I ove godine kažu, baš kao i u ranijim godinama, sredstva od Generalnog sekretarijata primile su organizacije poput Fudbalskog saveza Srbije, koji je dobio 600 miliona dinara, Košarkaškog saveza Srbije, koji je Vlada "častila" sa oko 150 miliona dinara, ali i Srpska pravoslavna crkva koja je dobila 500 miliona dinara za izgradnju Hrama Svetog Save.