RT Balkan analizira šta predlaže Kurti: Tekst koji niko u Srbiji ne bi smeo ni da razmatra
Iako su nakon sastanka u Briselu učesnici dijaloga Beograda i Prištine ostali zagonetni i nisu rekli o čemu se konkretno pregovaralo, odnosno kakvi su to predlozi odbijeni za pregovaračkim stolom, dan kasnije cure informacije.
Po svemu sudeći, sve strane su na sastanak došle sa svojim predlozima, ali nijedan nije usvojen. Vučić je kazao da je Kurti odbio predlog, a savetnik premijera privremenih prištinskih institucija Jeton Zuljfaj otkrio je da je svoj predlog imala Evropska unija.
Sopstveni predlog o navodnoj primeni takozvanog Osnovnog sporazuma, odnosno francusko-nemačkog plana koji je usvojen u Ohridu, juče je imao i Kurti.
Tekst tog predloga je objavio na društvenoj mreži Iks i svaka tačka ima oznaku rednog broja na koji se odnosi u sporazumu iz Ohrida.
Želi da umeša Ujedinjene nacije
Dokument započinje Deklaracijom o nestalima, koju su obe strane usvojile ranije.
Druga tačka je predstavljanje nacrta statuta Upravljačkog tima i predstavljanje nacrta statuta posrednicima u dijalogu.
Potom Kurti traži da visoki predstavnik EU podeli sporazume sa generalnim sekretarom Ujedinjenih nacija i informiše Savet bezbednosti UN i Generalnu skupštinu UN da su se obe strane saglasile sa principima utvrđenim u Povelji UN o poštovanju teritorijalnog integriteta i tretiranje druge strane kao ravnopravnog člana međunarodne zajednice, pa se zamenjuje potreba za upotrebom zvezdice i predstavljanje UNMIK-a.
"Obe strane se ponašaju, ophode i javno izjavljuju da među sobom vode međunarodne odnose na osnovu principa sadržanih u povelji UN i tretiraju drugu stranu kao praktične članove međunarodne zajednice", navodi se u Kurtijevom predlogu.
This is the sequencing plan for the implementation of the Basic Agreement I proposed today in Brussels. It was the only proposal on the table. pic.twitter.com/Uv3NH6OuTr
— Albin Kurti (@albinkurti) September 14, 2023
Sledeći član predloga podrazumeva priznavanje odgovarajućih dokumenata i nacionalnih simbola, uključujući pasoše, diplome, registarske tablice i carinske pečate koji će izdati nadležne službe.
Umesto osnivanja Zajednice srpskih opština, Kurti predlaže "pokretanje pregovaračkog procesa o statutu instrumenta samoupravljanja za kosovske Srbe".
Srbija da se zvanično odrekne svoje teritorije
Potom traži da se strane obavežu da se uzdrže od pretnje ili upotrebe sile ili drugih praksi u međusobnim odnosima, u skladu sa Poveljom Ujedinjenih nacija. Takođe se navodi da se strane pridržavaju principa nemešanja u unutrašnje stvari i da priznaju međusobnu nadležnost na odgovarajućim teritorijama.
"Sporazumom se traži da se Srbija formalno odrekne svih teritorijalnih pretenzija na teritoriju i granice Kosova, a strane se dogovaraju o demarkaciji granice u roku od dve godine", navodi se u predlogu.
Kao dalji korak u mapi puta, predviđeno je preduzimanje važnih koraka za podnošenje zahteva "Kosova" za članstvo u Evropskoj uniji, članstvo u Savetu Evrope, potpisivanje Partnerstva za mir sa NATO-om i kretanje ka priznanju.
Od Srbije se zahteva da prekine sve prigovore na članstvo "Kosova" u bilo kojoj međunarodnoj organizaciji, isključujući glasanje protiv, kao i javno, direktno, indirektno ili poverljivo lobiranje, uključujući i druge strane za ovu svrhu.
Visoki predstavnik EU Žozep Borelj bi potpisao pismo kojim se dokazuje da nema prigovora za članstvo "Kosova" i Srbije u EU. Zemlje članice EU će uzeti u obzir takve pravno obavezujuće dokumente.
Sledeća tačka se tiče završetka pregovora o "statutu instrumenta samoupravljanja kosovskih Srba".
Smeta mu što se govori o dijalogu Beograda i Prištine, a ne Srbije i "Kosova"
U nastavku se navodi da će Kosovo i Srbija sprovoditi normalnu, dobrosusedsku saradnju i da će se uključiti u redovnu međuvladu komunikaciju kako bi nastavili prijateljske bilateralne odnose.
Obe strane, prema predlogu, treba da imaju odgovarajuće međudržavno ponašanje, a rečnik zvaničnika treba da odražava duh osnovnog sporazuma, uključujući i unapređenje da se strane nazivaju "Kosovo" i Srbija i da prestanu da se nazivaju Priština i Beograd ili bilo kojim drugim oznakama.
"Dalje, obe strane zauzimaju prijateljski stav i zaustavljaju podele ili podrivanje druge strane na svim poljima, uključujući bojkot međunarodnih događaja. Upotreba nejednakosti na bilateralnom ili multilateralnom nivou takođe mora da se okonča, kao i upotreba fusnote."
Obezbeđivanje pravne stabilnosti Statuta i potpisivanje usvajanjem relevantnih uredbi i propisa, koje će razmatrati "Ustavni sud Kosova", navodi se u sledećoj tački.
Zatim, ovaj predloženi plan poziva da se unište nelegalne strukture koje finansira Srbija na Kosovu i Metohiji. Usluge koje pripadaju u opseg opštinske odgovornosti biće prenete na opštine "Kosova" u skladu sa zakonima "Kosova", ako su prihvatljivi i zakoniti. Opštine mogu da iniciraju saradnju kroz partnerstvo u zajedničkom pružanju usluga koje smatraju važnim u skladu sa zakonom Kosova i konvencijama Saveta Evrope.
Redosled sprovođenja obaveza proisteklih iz prethodnih sporazuma o dijalogu koji ostaju važeći i obavezujući.
Sledeći deo se odnosi na "uspostavljanje instrumenta samoupravljanja kosovskih Srba".
Napraviti praktične sporazume o razmeni stalnih misija i uspostavite misije, kaže sledeća tačka.
Zatim se navodi da treba formalizovati status Srpske pravoslavne crkve na Kosovu i obezbediti jak nivo zaštite za objekte srpske verske i kulturne baštine, u skladu sa postojećim evropskim modelima.
Stvaranje posebnih radnih grupa, kojima predsedava EU i zaključivanje pregovaračkih okvira za bilateralne sporazume za zaključenje osnovnog sporazuma za bilateralnu saradnju, za uklanjanje ekonomskih barijera, za obnavljanje železničkog saobraćaja između "Kosova" i Srbije i direktnu saradnju organa za sprovođenje zakona i nastavak dogovora u svim ostalim njima predviđenim oblastima, navodi se u narednoj tački predloga.
Organizacija donatorske konferencije, priprema zajedničkih projekata stranaka je pretposlednja tačka.
Na kraju, ističe se da treba usvojiti okvir principa i započeti formalni proces dijaloga ka pravno obavezujućem sveobuhvatnom sporazumu za punu normalizaciju odnosa "Kosova" i Srbije.
Srpskim političarima Ustav ne dozvoljava ni da razmatraju ovakav predlog
Ovaj predlog nije ništa drugo do predlaganje, u slobodnom stilu, daljih koraka ka konačnom zaokruživanju nezavisnosti tzv. Kosova, kaže za RT Balkan profesor ustavnog prava Slobodan Orlović.
"To je iz ugla Albanaca prirodni deo ranije usmeno zaključenih sporazuma, a naravno da je gledano iz ugla Srbije, ali i po pravilima međunarodnog javnog prava, gotovo sve u tom predlogu neprihvatljivo. Čak se stvari izvrću naglavačke pa se spominje poštovanje teritorijalnog integriteta tzv. Kosova, kao da njegovim proglašenjem samostalnosti nije zgažen teritorijalni integritet Srbije – članice UN, i prekršeno međunarodno javno pravo", napominje naš sagovornik.
Dodaje da kroz predlog promalja ton lažne pomirljivosti koji se vidi u frazama "normalna saradnja", "dobrosusedstvo", "prijateljski odnosi" i slično.
"One kriju osnovnu frustraciju kosovskih političara – nisu uspeli da postanu zaokružena država niti, pravno i politički, ravnopravan subjekt u međunarodnim odnosima", ocenjuje Orlović.
U tom smislu otkrivaju ih navedena nastojanja kao što su "uzdržavanje od mešanja" u tuđe dvorište, međusobno priznanje sudske nadležnosti, obeležavanje granica bez teritorijalnih pretenzija, otklanjanje prepreka međunarodnim članstvima, zamena u komunikaciji "Prištine i Beograda" sa "Kosovom i Srbijom", eliminisanje bojkota u međunarodnim događajima, brisanje kosovske fusnote i naravno, priznanje nacionalnih simbola.
"Izdaleka se vidi da su sve ovo u stvari pravni i politički nedostaci tzv. Kosova koji egzistencijalno moraju da se pribave ne bi li ono postalo državom", napominje Orlović.
S druge strane, nudi se "instrument samouprave" čiji budući statut mora da aminuje kosovski ustavni sud i predlaže se neka nemušta "formalizacija statusa SPC na Kosovu".
"Sve u svemu, ovaj predlog nije vredan gubljenja vremena niti Srbija ima ikakav interes da se dublje pozabavi predloženim. A srpski političari za to nemaju ni dozvolu našeg Ustava", napominje profesor ustavnog prava Orlović.