Državni sekretar Ministarstva odbrane Srbije Nemanja Starović izjavio je da nema sumnju da premijer privremenih prištinskih institucija Aljbin Kurti po svaku cenu hoće da uvuče Srbiju u sukob sa NATO-om.
Kako smatra, ne postoji drugo objašnjenje za jednostrane eskalatorne poteze koje povlači, a bilo ih je, ističe, više od 40 u poslednje dve godine.
"Njegova namera je da iskoristi opštu ratnu psihozu koja je nastala nakon početka rata u Ukrajini, kako bi potpalio novi sukob, nakon čega bi logika diplomatije ustupila pred logikom rata i nikome ne bi bilo važno ko je zapravo sukob započeo i sa kojim ciljem, već bi se svrstali uz svoje štićenike. Nisam do kraja siguram da mu je računica u potpunosti ispravna, ali izvesno je da Kurti sledi upravo takav plan", rekao je Starović u intervjuu za frankfurtske "Vesti".
Na Srbiji je, podvlači, da ne naseda na svaku provokaciju i ne olakšavamo Kurtiju realizaciju planova, ali uz odlučnu odbranu svojih crvenih linija.
Kaže i da je svima u međunarodnoj zajednici jasno gde se nalaze crvene linije Srbije, koje su povučene tačno na mestu na kojem bi to učinila i svaka druga država evropskog kontinenta.
"Mi smo, naime, svesni koliko značaj imaju mir i stabilnost u regionu. Spremni smo da uložimo mnogo u njihovo očuvanje. Spremni smo čak i da žrtvujemo mnogo toga kako bi mir i stabilnost bili očuvani. Međutim, postoji samo jedna stvar koju nikako ne možemo da žrtvujemo, a to su životi naših ljudi koji žive na prostoru Kosova i Metohije. Verujem da je ovo zdravorazumski stav koji bi svima morao biti razumljiv i prihvatljiv", jasan je Starović.
Na pitanje kako ocenjuje bezbednosnu situaciju u regionu, odgovara da je Balkan i dalje opterećen brojnim problemima, od kojih je većina političke prirode, a pokušaj njihovog tumačenja u ključu geopolitike i bezbednosnih izazova neretko predstavlja smišljenu manipulaciju kako bi se takvom vrstom alarmizma realizovala neka politička agenda.
"Ipak, kao objektivnu i značajnu bezbednosnu pretnju moramo izdvojiti delovanje Privremenih institucija samouoprave u Prištini, koje kontinuiranim jednostranim merama, svesno i sa jasnom namerom ugrožavaju bezbednost Srba i drugih nealbanaca koji žive na prostoru naše južne pokrajine", rekao je Starović.
Vojska Srbije konačno stala na noge
U Beogradu će od 25. do 28. septembra biti održan 11. Međunarodni sajam naoružanja i vojne opreme "Partner 2023" - najveća manifestacija te vrste u ovom delu Evrope, a Starović napominje da će ove godine svoje proizvode predstaviti čak 150 domaćih i inostranih izlagača.
Ukazuje i da je srpska odbrambena industrija nesumnjivo stala na noge nakon razaranja kojem je bila izložena tokom NATO agresije, ali i potpunog zanemarivanja u deceniji koja je usledila, i danas predstavlja motor ekonomskog i tehnološkog razvoja Srbije.
"Vreme u kojem danas živimo i potražnja na svetskom tržištu potvrđuju ispravnost pravaca razvoja naše odbrambene industrije koji su zacrtani pre desetak godine. Prioritet za preduzeća iz grupacije svakako predstavlja snabdevanje i opremanje Vojske Srbije i drugih snaga odbrane, ali mora se naglasiti da je potražnja za našim proizvodima na inostranom tržištu veoma velika", rekao je Starović.
Kako napominje, sledeći koraci biće podizanje tehnoloških i proizvodnih kapaciteta odbrambene industrije.
"Srbija predstavlja jedinu državu u širem regionu koja ima praktično zaokružen čitav tehnološki lanac u proizvodnji oružja i municije. Ono na čemu trenutno radimo, uz velika ulaganja Vlade Srbije, jeste dodatno podizanje tehnoloških i proizvodnih kapaciteta naše odbrambene industrije, kako bismo zadovoljili sve potrebe Vojske Srbije, ali i izašli u susret visokoj potražnji na međunarodnom tržištu", kazao je Starović.
Kada je reč o daljim ulaganjima, navodi da će u narednih godinu dana srpska odbrambena industrija Vojsci Srbije isporučiti više stotina komada krupne vojne tehnike poput modernizovanih tenkova, borbenih vozila pešadije, raketno-artiljerijskih sistema...
O tome koliko su povećana ulaganja u Vojsku Srbije, uz prevashodan oslonac na domaću industriju, ponajbolje govori podatak da je u poslednje dve godine Ministarstvo odbrane ugovorilo isporuku sredstava od domaćih preduzeća u vrednosti koja prevazilazi ukupnu vrednost svih ugovora zaključenih u dvadesetogodišnjem periodu između 1995. i 2015. godine, napomenuo je Starović.