Visoki predstavnik međunarodne zajednice u BiH kojeg ne priznaje Banjaluka Kristijan Šmit uputio je pismo srpskoj članici Predsedništva BiH Željki Cvijanović zbog njene izjave da su protesti održani 1. septembra na granici između Republike Srpske i Federacije BiH "generalna proba", navodeći da takva izjava predstavlja implicitnu pretnju konfrontacijom i nasiljem i da je kao takva sama po sebi opasna.
Takođe, napisao je da je neodgovorno na međuentitetskoj liniji svojim prisustvom podržavati političke događaje koji unose podele.
Na početku pisma je podsetio Cvijanovićevu da je, kao članica Predsedništva BiH, položila svečanu zakletvu da će poštovati Ustav BiH, sprovoditi Opšti okvirni sporazum za mir i njegove anekse, štititi i promovisati ljudska prava i osnovne slobode i voditi računa o poštovanju interesa i ravnopravnosti svih naroda i građana, preneo je portal Klix.ba.
"Što se tiče teritorijalnog integriteta BiH, neodgovorno je na međuentitetskoj liniji inscenirati i svojim prisustvom podržavati političke događaje koji unose podele. Međuentitetska linija nije državna granica već linija razgraničenja između Republike Srpske i Federacije Bosne i Hercegovine. Povezivanje termina 'granica' sa Republikom Srpskom kao 'državom' jasno znači da javno stvarate pogrešan utisak da postoje granice unutar Bosne i Hercegovine, čime se direktno krši Opšti okvirni sporazum za mir", naveo je Šmit.
Istakao je da se posledice takvih neodgovornih izjava najviših zvaničnika BiH već mogu videti na bilbordima širom Republike Srpske.
"Dozvolite da vas podsetim da Ustav Bosne i Hercegovine predviđa da: 'postoji sloboda kretanja širom Bosne i Hercegovine. Bosna i Hercegovina i entiteti neće ometati punu slobodu kretanja lica, robe, usluga i kapitala širom Bosne i Hercegovine. Nijedan entitet neće uspostaviti kontrole na međuentitetskoj liniji između entiteta'. Osim toga, Ustavni sud BiH je utvrdio da se međuentitetska linija ne može smatrati granicom", rekao je Šmit.
Proteste koji su održani 1. septembra na nekoliko lokacija duž granice između Republike Srpske i Federacije BiH, a koji su nastavljeni i posle toga, nazvao je insceniranim.
Nije propustio priliku da se osvrne na to što u Srpskoj ne poštuju njegove odluke i tvrde da je nelegalno izabran na funkciju jer ga u Savetu bezbednosti UN nisu podržale Rusija i Kina.
"Moram vas podsetiti na vašu obavezu pune implementacije Opšteg okvirnog sporazuma za mir i njegovih aneksa. Ova obaveza podrazumeva punu saradnju sa visokim predstavnikom, poštovanje njegovih odluka i pružanje pune podrške njegovim operacijama. Odgovor koji ste u tom pogledu dobili od generalnog sekretara Ujedinjenih nacija ne samo da je eksplicitan nego ne ostavlja mesta ni dilemama niti pogrešnim interpretacijama, te zato ne može biti nikakve greške u poštovanju mene kao imenovanog visokog predstavnika", zaključio je Šmit.