Pooštravanje, pa i dupliranje kazni za porodične nasilnike, silovatelje, ubice dece na pešačkim prelazima - samo su neke od najavljenih izmena Krivičnog zakonika koje je pripremilo Ministarstvo pravde i koje bi vrlo brzo trebalo da se nađu na javnoj raspravi, pišu "Večernje novosti".
Za osnovni oblik krivičnog dela nasilja u porodici, prema predlogu, biće predviđena kazna zatvora od šest meseci do pet godina zatvora, umesto tri meseca do tri godine, kako je sada. Ukoliko nasilnik koristi oružje ili oruđe kojima žrtvi može da nanese teške telesne povrede, kazna bi trebalo da bude od jedne do 10 godina, umesto šest meseci do pet godina.
Ako je naneta teška telesna povreda ili teško narušeno zdravlje žrtve, ili ako je žrtva maloletnik, kazna će biti od tri godine do 12 godina, umesto od dve do 10.
Prošle godine, prema najnovijim podacima Republičkog zavoda za statistiku, podneta je 5.531 krivična prijava za porodično zlostavljanje, a osuđena je 2.021 osoba - od kojih više od polovine uslovno (1.125). Zatvor je dobilo tek 676, a kućni zatvor 183 nasilnika.
"Najveći problem je to što u praksi 60 odsto krivičnih prijava za porodično nasilje bude odbačeno. I kada ne budu odbačene, tužilaštva po pravilu traže najblaže kazne, pa sud ne može ni da presudi strože. Znam samo za jednu presudu sa maksimalnom kaznom od tri godine zatvora. Nedavno smo imali slučaj žene koja je 15 godina trpela ozbiljno nasilje, a u optužnici se našao samo jedan događaj", ističe za list Vanja Macanović iz Autonomnog ženskog centra.
Navodi da bi propisima takođe trebalo regulisati pitanje privilegovanog svedoka, čime bi se smanjila mogućnost uticaja na svedoke. Ovo poznaju mnoga zakonodavstva, a to znači da ukoliko je neko svedočio u tužilaštvu o nasilju i nije se odrekao tog prava, on naknadno ne može da povuče iskaz pod pritiskom. Na suđenju će biti uzeta njegova izjava data pred tužiocem.
Dobro rešenje, prema rečima Macanovićeve, bilo bi i uvođenje mera nadzora za najteža krivična dela, poput silovanja ili ozbiljnog porodičnog nasilja, posle odsluženja kazne zatvora, što podrazumeva obavezno javljanje nadzornim službama, nenajavljene posete radi kontrole itd.
"U tom slučaju daleko je manja verovatnoća da neko prekrši meru zabrane prilaska ili da ne znamo kuda se kreću osuđeni silovatelji", kaže Macanovićeva i dodaje da izmene KZ predviđaju strože kazne za one koji prekrše mere zaštite od nasilja u porodici.
Sudovi, po pravilu, određuju minimalne zaprećene kazne
Izmene predviđaju i pooštravanje kazni za teška dela protiv bezbednosti saobraćaja. Vera Janković, majka male Nikoline iz Kragujevca, zgažene i ostavljene na pešačkom prelazu, kaže da sudovi sada, po pravilu, određuju minimalne zaprećene kazne.
"Vladimir Majorski je izgubio osamnaestogodišnjeg sina Borisa, sa kojim je poginula i njegova sedamnaestogodišnja devojka Dejana. Izrečena kazna za dva ugašena života bila je samo tri godine zatvora", ističe Janković i dodaje da je predloženo da minimalna zaprećena kazna ne bude više godinu dana, nego tri.
Posebno bi, ističe, trebalo sankcionisati one koji voze suprotnom trakom, što je u poslednje vreme postalo trend. Ovaj tzv. srpski rulet snima se i pušta preko društvenih mreža.
Takođe bi trebalo optuženima za teška dela protiv bezbednosti saobraćaja privremeno oduzeti dozvolu.
"Ovako imamo apsurdnu situaciju da za prekoračenje brzine imamo oduzimanje dozvole na šest meseci, a ko nekog ubijete, sve vreme trajanja postupka nesmetano vozite", kaže Jankovićeva.