Umesto pripreme za nove izbore koji će biti održani sredinom sledeće godine, Evropska unija predlaže temeljne reforme organizacije koje će uticati i na zemlje kandidate za članstvo.
Pred kraj mandata aktuelna politička garnitura u Briselu, umesto sabiranja utisaka, nudi predlog koji su načinili stručnjaci iz Francuske i Nemačke.
Prema najavama, reforma bi mogla da bude usvojena tokom jeseni, a zemljama kandidatima za članstvo, među kojima je i Srbija, dat je novi rok za nadanje - 2030. godina.
Podsetimo, i prethodnog puta na kraju mandata predložena je reforma, a tada je zemljama Zapadnog Balkana dat rok do 2025. godine za članstvo.
Ovoga puta najveća izmena koja se traži je da se u Uniji više ne odlučuje jednoglasno kao do sada, već kvalifikovanom većinom.
Novina bi bila i način članstva za kandidate, pri čemu bi taj proces pridruživanja išao u četiri brzine i predviđao više krugova.
U pitanju je pre svega pokušaj da se sačuva opstanak Evropske unije u kojoj je sve više suprotnih mišljenja, a Srbija će izmenama biti ostavljena u večitoj čekaonici, tvrde naši sagovornici.
Niko ne želi da se odrekne suverenizma
Ovo je pokušaj da se aktuelizuje ono što je ključno za opstanak EU, a to su reforme, kaže za RT Balkan bivši diplomata Zoran Milivojević.
Naš sagovornik je skeptičan po pitanju da li će predložene reforme uopšte biti usvojene, te da je pitanje koliko predlog uopšte ima težinu.
"Pitanje je i koje će nove strukture doći na vlast u EU nakon izbora. Te strukture mi deluju kao više sklone suverenizmu, odnosno zajednici suverenih država, a ne odricanju suverenizma", kaže Milivojević i podseća da se već vide takvi disonantni tonovi.
Mađarska, Poljska i Slovačka nedavno su zauzele svoju poziciju po pitanju ukrajinskog žita, potpuno suprotnu Evropskoj komisiji, koja bi trebalo da bude izvršna vlast.
Reforme bi podrazumevale dalje odricanje suvereniteta država članica sa tendencijom proširenja, a već postoji problem u odlučivanju u samoj EU, ukazuje Milivojević.
"Koje bi se države odrekle svog suvereniteta i suverenih prava, pogotovo manje zemlje, čime bi potpale pod uticaj velikih? Ako izgubite tu poziciju, onda gubite nacionalne interese. To je najvažnije test pitanje", ocenjuje Milivojević.
Ekonomski problemi u samoj EU su toliko veliki, da je u takvim okolnostima upitno da li je moguće sprovesti neke reforme.
Govoreći o Srbiji, Milivojević kaže da naša zemlja od EU treba da iskoristi ono što može, a to je da ekonomski ojača i na taj način postane privlačna za Uniju, ali da nikako ne odustaje od svoje politike i pristaje na ucene.
"Najava dolaska nemačkog kancelara Olafa Šolca u posetu Srbiji je pre svega ekonomske prirode, a ne političke. Nemačka preko ekonomskog mehanizma pokušava da održi svoje pozicije, jer nema politički autoritet", ukazuje Milivojević.
Pitanje je da li će EU opstati do 2030. a ne da li će dobiti nove članove
EU je projekat koji je upitan po pitanju opstanka, odnosno, trebalo bi videti da li će EU opstati do 2030. godine, kaže za RT Balkan Aleksandar Lukić sa Instituta za političke studije.
"Što se tiče krugova i brzina, to je samo pokušavanje da se maskira cela situacija oko prijema novih članova i umesto da se kaže da ste postali član, kaže se kao da smo vas primili", napominje naš sagovornik.
Zato se izmišljaju krugovi, brzine, čekaonice, usklađivanja i sve drugo, kaže Lukić i dodaje da, kada je politički bitno da neko postane deo Unije, sve to se uradi ekspresno.
"Ako se postavi pitanje kako su Bugarska i Rumunija primljene, onda se vidi da tu nije bilo potrebno ništa kao uslov članstva, osim njihove geopolitičke pozicije. To je čista politika", ističe Lukić.
Na pitanje gde je tu mesto Srbiji i u kojoj je ona brzini, Lukić kaže da se vidi da EU ne želi Srbiju kao svoju članicu i zato nas stavlja u neku večitu čekaonicu.
"Situacija sa Ukrajinom, pa i Šmitom u Bosni i Hercegovini ogoljavaju navodnu vladavinu prava u EU. To sam s razlogom nazvao bespravnim pravom. Od nas traže vladavinu prava i slobodu medija, a sami to ne poštuju", kaže Lukić.
Zapad pravo koristi u političke svrhe, to se najbolje vidi u odnosu prema Republici Srpskoj, kao i po pitanju pokretanja besmislene optužnice protiv predsednika Rusije, napominje naš sagovornik.
"EU je ogolila sebe, vidi se da je to politički projekat osmišljen u svrhu ostvarivanja nečijih geopolitičkih interesa, a Srbiji tu nema mesta. Koliko god mi tu hteli da uđemo, oni nas neće primiti", kaže Lukić.