Nemački mediji i proširenje EU: Makedonski jezik kao dijalekt bugarskog

Primer Severne Makedonije mogao bi da pokaže u nedeljama koje dolaze da je politika proširenja EU i dalje u ćorsokaku. Zemlja je na ivici da ponovo bude blokirana u procesu proširenja i to na neodređeno vreme, piše "Frankfurter algemajne cajtung" (FAZ).

Sve dok pripadnici bugarske manjine u Severnoj Makedoniji, kojih prema popisu iz 2021. godine ima oko 3.500, nisu uključeni kao državotvorni narod u preambulu ustava, Sofija namerava da stavlja veto na početak pristupnih pregovora.

Prvo promena ustava, a onda početak pregovora, što je navedeno i u predlogu sačinjenom tokom francuskog predsedavanja Evropskim savetom 2022, koji su mnogi u Severnoj Makedoniji doživeli kao novi ultimatum. 

Ta zemlja je već puno toga uradila, kako bi mogla da počne pristupne pregovore. Na zahtev Grčke, Skoplje je promenilo zastavu i ustav 1995, pa čak i samo ime države 2018. godine - umesto Makedonije postala je Severna Makedonija. Tek tada je Atina ukinula veto na pristupne pregovore. 

Uslovni ustavni amandman

Vlada u Skoplju bi, ipak, bila spremna da se povinuje bugarskim zahtevima, ali joj nedostaje dvotrećinska većina neophodna za promenu ustava, objašnjava lider opozicione partije VMRO-DPMNE Hristijan Mickoski u intervjuu za FAZ.

Navodi da bi njegova stranka podržala ispunjenje bugarskih zahteva pod jednim uslovom. On predlaže "uslovni ustavni amandman", koji bi bio odmah usvojen, ali bi stupio na snagu onog dana kada Severna Makedonija uđe u Evropsku uniju. 

"Nemamo ništa protiv da se Bugari pominju u preambuli našeg ustava. Ali ko nam može garantovati da je ovo poslednji zahtev Bugarske?", pita se Mickoski.

Konzervativna opozicija kaže da bi kompromisni predlog mogao da prevaziđe međusobno nepoverenje. Bez odložene ustavne promene, Bugarska bi samo zloupotrebila pregovore o pristupanju EU da Severnoj Makedoniji postavi nove ultimatume i pretnje vetom. Uostalom, pregovori o pristupanju EU trajali su dugi niz godina, tokom kojih Bugarska nije ni krila da ima dodatne zahteve.

Bugarski predsednik Rumen Radev i nacionalisti u Sofiji su te zahteve odavno formulisali: Severna Makedonija mora da "prizna" da je makedonski jezik nastao od bugarskog ili čak da je njegov dijalekat. Skoplje mora da prizna da su Makedonci ogranak Bugara, ili bar da su od njih nastali, kao i da Makedonci i Bugari imaju "zajedničko viđenje" istorije. 

Primera radi, ne treba da tvrde da je bugarska okupacija u Drugom svetskom ratu bila okupacija. Potrebna je čak i promena natpisa u muzejima i na spomenicima. Sofija želi da nametne obavezujući državni narativ ili bar niz dozvoljenih tumačenja u susednoj zemlji, pa čak i da utiče na uređivanje makedonskih školskih udžbenika.

Redefinisanje identiteta

Zahtevi ne dolaze samo od desno orijentisanih radikalnih Bugara. Ideja nametanja pravila identitetske politike Severnoj Makedoniji seže duboko u bugarsko društvo. Na kraju, pojašnjava Mickoski, bugarski zahtevi prema Severnoj Makedoniji su ekstremniji nego što su grčki ikad bili. Politika Bugarske svodi se na prisiljavanje Makedonaca da poriču svoj identitet. 

Prema izveštajima iz Sofije, u Severnoj Makedoniji nema 3.500 Bugara, kako navodi popis, već ih je 80.000. Toliko je makedonskih državljana podnelo zahtev za bugarski pasoš poslednjih godina. U Sofiji ne prihvataju činjenicu da je većina Makedonaca to učinila prvenstveno zato što sa pasošem Bugarske, koja je članica EU, može da živi i radi u svim državama EU. Na pasoš se gleda kao na privrženost bugarskom identitetu.

Iako makedonski vlasnici bugarskih pasoša obično tvrde da sebe i dalje doživljavaju kao Makedonce i da njihova odluka da uzmu dvojno državljanstvo ima praktične razloge, u Sofiji tvrde suprotno. Mickoski kaže da je to deo strategije za sistematsko podrivanje makedonske državnosti.

Prema njegovim rečima, sledeće što će Bugarska zahtevati jeste da bugarska manjina u Severnoj Makedoniji, koja je nastala uzimanjem pasoša, ima sopstvene tužioce, sudije, škole i fiksne kvote u parlamentu, policiji, vojsci i vlasti, u skladu sa njihovim udelom u ukupnoj populaciji. Ako to ne dobije, Bugarska će opet staviti veto na pristupne pregovore Severne Makedonije. 

"Bugarski političari negiraju naš identitet. Kažu da smo mi 'izmišljeni' posle Drugog svetskog rata i da smo pre toga bili Bugari", navodi Mickoski, sumirajući kritiku bugarske politike. 

Makedonski konzervativci nisu jedini koji odbijaju da budu redefinisani kao Bugari zarad EU. Čak i glasači vladajuće Socijaldemokratske unije ne žele da budu Bugari. Za to nisu ni makedonski Albanci, koji čine dobrih 24 odsto stanovništva. Ipak, oni ne žele da zapadne integracije njihove zemlje ometa rasprava oko identiteta koja ih ne interesuje. 

Prljavi dogovori

Mickoski takođe krivi vladu u Skoplju. Njegova partija ponudila je podršku koaliciji koju u pregovorima sa Bugarskom predvodi socijaldemokratski premijer Dimitar Kovačevski, ali je to odbijeno. On upozorava i protiv prihvatanja francuskog predloga. 

"Jasno smo rekli da neće biti dvotrećinske većine za to. Rekli smo: 'Nemojte obećavati ono što ne možete da ispunite'", podseća Mickoski.

To je, međutim, ono što se sada dešava.

"Sada nas ubeđuju da ipak moramo da pristanemo na to, jer bismo inače bili protiv EU. Ali mi nismo protiv EU", poručuje lider opozicije. 

Upozorava da vlada priprema prljave dogovore, kako bi progurala ustavni amandman. Prema njegovim rečima, vlada planira da garantuje imunitet bivšem premijeru Nikoli Gruevskom, koji je pobegao u Mađarsku, kako bi mogao da se vrati i uz pomoć lojalnih sledbenika pomogao da se ustavne promene proguraju kroz parlament.

Gruevski, prethodnik Mickoskog na mestu lidera stranke VMRO, optužen je za zloupotrebu položaja u nekoliko postupaka, a izbegao je pravdu 2018. pobegavši kod svog saveznika Viktora Orbana, koji mu je dao politički azil. Nedavno je makedonska vlada u parlamentu ubrzanom procedurom smanjila kaznu i rok zastarelosti za zločine za koje su optuženi Gruevski i drugi.