Nenad Stevandić u "Relativizaciji": Svi srpski političari znaju da se ruše evropske vrednosti

U novoj, 44. epizodi emisije "Relativizacija" Ljiljana Smajlović je sa predsednikom Narodne skupštine Republike Srpske Nenadom Stevandićem razgovarala o reakcijama na uvrede i provokacije Kristijana Šmita, Republici Srpskoj kao "neoprostivoj srpskoj pobedi", vezi Jasenovca i smrti 12 beba u Banjaluci 1992. godine, ali i tome kako deci odgovara na pitanje "tata, šta si ti radio u ratu".

Komentarišući "šta radi lekar u politici", Stevandić je rekao da ga je politika interesovala i pre nego što je postao doktor, da u klinici za otorinolaringologiju operiše manje nego ranije, ali da su zanimanja poput njegovog prilično nezavisna. Kao student je sa Jovanom Raškovićem, takođe lekarom, bio među osnivačima Srpske demokratske stranke, a pripadao je mladim intelektualcima koji su smatrali da Srbi imaju pravo na svoj duhovni prostor i kulturne vrednosti.

"Mi smo bili jedini narod u bivšoj SFRJ kome je vera bila zabranjena. Kada je uvedena veronauka u škole u Republici Srpskoj, naša deca su učila roditelje kako se slavi slava, a među katolicima su roditelji učili decu, oni su to već znali", navodi Stevandić.

Kako je istakao, Republika Srpska je jedina srpska pobeda u njenih 200 godina.  

"Razumeli smo kakvo vreme dolazi, znali smo da će Srbija biti u teškoj poziciji i da neće moći baš da štiti sve, i pokušali smo da napravimo teritorije koje imaju neki međunarodni subjektivitet koje bi mogle same da pregovaraju. Našoj braći iz Republike Srpske Krajine to nije uspelo. Doživeli su egzodus i tragediju, mi smo sticajem okolnosti ili sreće i promišljenosti uspeli da legalizujemo svoj status, što je prvi put da je Srbija dobila nešto u nacionalnom smislu. Republika Srpska je jedina srpska pobeda u njenih 200 godina, sve drugo na našim teritorijama Republike Srpske i Republike Srpske Krajine su istorije pogroma, zločina, ubijanja i uništavanja. Na našoj teritoriji sa ove strane Drine mi smo uvek bili raja za potkusurivanje Turaka i Austrougara. Prvi put imamo narod, državu teritoriju i svoje organe vlasti. To je veliki dobitak Srbije i srpskog naroda", rekao je sagovornik Ljiljane Smajlović.

SDS je, kako navodi, napustio budući da je stranka napustila inicijalnu politiku i priklonila se "velikoj američkoj moći".

"Nama je u to vreme američka ambasada određivala politiku. Ni danas nije puno drugačije, ali u SDS i dalje ima veliki broj časnih ljudi", rekao je on dodajući da uprkos tome "kada se donose velike političke odluke SDS mora da sluša".

Stevandić je bio borac Vojske Republike Srpske, pripadnik Srpskih odbrambenih formacija, nakon toga je radio u obaveštajnom sektoru resora državne bezbednosti, a kao zaposlen sa "stalnim ratnim rasporedom" doživeo je mnoga iskustva i svedočio različitim incidentima. 

"Preživeo sam taj rat kao i svi oni koji su ušli srcem i dušom verujući da je to jedini način da se zaštitimo", navodi on. 

Upitan šta odgovara kada njegova deca, a ima ih troje, pitaju 'šta si ti tata radio u ratu', Stevandić odgovara da "oni znaju sve". 

"Moja deca znaju sve, mnogo puta sam im pričao, i njima i njihovom društvu. Znaju sva imena mojih ratnih drugova, znaju kad nekome idem na sahranu... To je već generacija koja postaje sve malobrojnija na ovome svetu", navodi predsednik Skupštine Republike Srpske dodajući da je "crveni kombi legenda" i da ne postoji, te da će ljudi koji su ga klevetali na osnovu odluke suda morati da mu plate. 

Kristijan Šmit - kočijaš, borac za svinjetinu i hrvatski prijatelj

Šmit je nedavno uporedio "ponašanje političara Republike Srpske sa ponašanjem majmuna u pozorištu", podseća Smajlović.

"Kolege ubeđujem da komunikaciju sa Kristijanom Šmitom treba da svedemo na komunikaciju sa konobarima i portirima. To je njegov nivo. On pokušava da isprovocira komunikaciju sa nama budući da je on čovek koji ne komunicira sa polovinom zemlje u koju je poslat bez dokumenta o imenovanju. To je poraz koji pokušava da amortizuje tako što će nas provocirati. Zato on piše pisma i naziva nas pogrdnim imenima, da bi dokazao da sa nama komunicira", navodi Stevandić.

Kako dodaje, političari Republike Srpske se zaista drže kao "akademici" koji tretiraju jednog "kočijaša" na način na koji on zaslužuje - "ako on vas psuje, vi ga ne psujete nego ga sažaljevate". 

Najveća sramota Evropske unije je diplomata iza koga stoje, koji psuje i ima rečnik kočijaša i pokušava da opstruiše legalne procese u parlamentima i afirmiše sultanska pravila da on lično donosi zakone, ocenjuje političar.

"Moj kabinet i profesori ustavnog prava koji tu rade napravili su dokument o svim ranije imenovanim visokim predstavnicima UN, a koji su svi imali rezoluciju o imenovanju. Taj dokument smo uputili na sve svetske i evropske adrese, što je izazvalo toliki bes i doprinelo tome da mi Amerika uvede sankcije", navodi Stevandić.

Šmitov legitimitet su, kako ističe, paradoksalno oborile Engleska i Amerika.

"Kada je došla rezolucija o njegovom potvrđivanju, Rusija i Kina su uložile amandman u kome se navodi da se OHR zatvara za godinu dana i da se ne koriste bonska ovlašćenja. Takva rezolucija je išla na usaglašavanje i nju su odbacili Britanci i Amerikanci. Zapravo, Šmita su oborile Engleska i Amerika, rezolucija je propala zato što su amandman imali Rusija i Kina. Ima dokument koji nije potvrđen. Došli smo do toga da sve zemlje kvinte znaju, oni nisu naivni imali su uvid u to pre mene, i stoje iza njega", objašnjava Stevandić. 

Osvrćući se na Šmitove brojne kontroverze, poput zalaganja za svinjetinu u školama uprkos zahtevima muslimana, Stevandić objašnjava da u njegovom slučaju važi "suprotstavi se Srbima i sve ti je oprošteno".

"Hrvati imaju razloga da budu sumnjičavi prema Šmitu, on neće moći dva puta da ih spasi. Znaju da će u budućnosti više zavisiti od Srba nego od Šmita i da zato moraju da balansiraju", ocenjuje on.

"Je l' treba da slušaš onog ko hoće da te prebije ili onog ko te je branio"

Srbi, kako navodi, ne mogu da veruju nikome osim sebi.

"Za mene je ponižavajuće kad nas tretiraju kao 'male Ruse', ja nisam ni 'mali Rus' ni 'mali Amerikanac', ni 'veliki Rus' ni 'veliki Amerikanac' - ja sam Srbin. Predstavljam sebe i moj je interes da imam veće poštovanje prema onome ko mene uvažava. Naš odnos prema Rusiji nije samo priča o slovenskom bratstvu, nego je to i surovi pragmatizam - to sam pričao i u Moskvi - ako neko tebe hoće da proglasi genocidnim, a neko drugi to spreči, čiju ti politiku treba da slušaš, onog koji je hteo da ti stavi bedž da si genocidan narod i da ti uništi narednih 100 godina budućnosti, ili onoga ko je to sprečio", ističe Stevandić.

Kako je istakao, postavlja se pitanje da li treba da slušaš onog ko hoće da te prebije ili onog ko te je branio.

"Ne razumem gde je Evropa zalutala. U kolevci demokratije je na snazi najgori verbalni delikt", dodaje.

Velikosrpska je naša kultura, njoj carinik ne može da traži pasoš

Na Balkanu imate pravo da govorite sve što ne smete u Berlinu i Parizu, rekao je Stevandić podsećajući na nedavno javno izvinjenje nemačkog političara koji je predsednika Ukrajine Vladimira Zelenskog nazvao komičarem.

"Znamo da se ruše evropske vrednosti, svi srpski političari imaju to saznanje da će se sve potpuno promeniti i da će u svetu vladati novi odnosi, da li za dve, pet ili 10 godina. To vreme treba dočekati spreman, sa narodom teritorijom, vlašću, vojskom i sposobnošću da proizvodite hranu", ocenjuje predsednik Skupštine RS.

Umesto priče o velikosrpskoj politici, ispravna je priča o velikosrpskoj kulturi, jer je kultura ta koju ne može carinik da zaustavi i da joj traži pasoš, navodi gost u "Relativizaciji".

Rašković, Kapor i Karadžić bili su intelektualci, a ne zagovornici zla

"Moj učitelj Jovan Rašković mi je rekao posle Gazimestana, 'e moj Nešo, da je Sloba znao tad da priča priču demokratija, ljudska prava i da zakači tu temu koji oni nama guraju'", a ja ga tad nisam razumeo, molio sam oca da me pusti na Gazimestan. U manastiru Krka sam imao čast da se upoznam Momu Kapora. Rašković, Kapor i drugi su me upoznali sa Radovanom Karadžićem, moje odrastanje je bilo kroz njihove svetonazore", navodi predsednik Skupštine RS.

Kako dodaje, doživeli smo da jedan Radovan Karadžić, psihijatar, pesnik, intelektualac bude ocrnjen kao najgori, a jedan neobrazovani Hašim Tači, koji je prodavao jaja i krao na pijaci, postane sagovornik evropskih lidera. 

Ima li igde na svetu da neko nije dao da avion odnese kiseonik za neke bebe, pita se Stevandić govoreći o odnosu Zapada prema Srbiji i potrebi da se povežu zločini iz Jasenovca sa smrću beba u Banjaluci 1992. godine.

"Mi smo jedini narod koji nije uspeo da napravi poveznicu između logora u Jasenovcu i 12 srpskih beba u Banjaluci. Jedini dečji logor u Drugom svetskom ratu i 1992. kada nisu dali kiseonik za banjalučke bebe. Ima li igde na svetu da neko nije dao da avion odnese kiseonik za neke bebe. Nema. Kad ima? Krajem 20. veka u vreme najvećih demokratskih dostignuća, tehnološkog razvoja da se deca uguše zato što ta plemenita međunarodna zajednica ne da da oni dobiju kiseonik. I Bošnjakinje i Hrvatice, ne samo srpska deca nego sva. Ni sutra ne bi bilo drugačije", zaključuje Stevandić.