Vratite školska dvorišta deci, a decu detinjstvu

Mnoge škole zatvorile su svoja dvorišta za treća lica dok traje nastava, neke su stavile katanac na kapije za vreme letnjeg raspusta, a mnoge su takvoj praksi pristupile iz bezbednosnih ili ekonomskih razloga.

Naime, pojedine beogradske obrazovne ustanove svoja dvorišta ustupile su sportskim balonima, odnosno fiskulturne sale iznajmljuju u različite privatne svrhe, te je zbog obaveznog plaćanja tih usluga pristup deci školskim dvorištima obustavljen u periodu od 19 časova do sedam sati narednog dana.

Procene su da je samo na teritoriji Beograda oko 60 odsto školskih dvorišta ustupljeno privatnicima sa fudbalskim balonima.

Šta poručuje ova statistika učenicima i roditeljima? Da ostanu na ulici i uz svoje mobilne telefone, da li roditelji u tom slučaju treba da uzmu stvar u svoje ruke pa dete povedu na sport, u školu jezika, glume, na časove klavira itd?

Predsednica Sindikata obrazovanja Srbije Valentina Ilić za RT Balkan konstatuje da je dobra stvar što se školska dvorišta stavljaju pod ključ jer su postala mesta okupljanja sumnjivih likova, mesta gde se diluje droga, konzumira alkohol itd.

"Rešenje bi moglo da se nađe ako bi deca želela da se bave sportskim aktivnostima u školskom dvorištu nakon nastave. Škole već imaju angažovane čuvare, a sada i policajce, pa bi mogli da dežuraju i proveravaju učenike pred ulazak u dvorište", navodi ona i dodaje da je veći problem na koji su kao sindikat ukazivali, to što škola putem izdavanja balona i fiskulturnih sala ostvaruju ozbiljne prihod, a da se ne zna gde taj novac završava.

S druge strane, kaže ona, postoji grupa roditelja koji pristaju da se dete optereti vanškolskim obavezama.

"Iz soptvene nemoći i neostvarenih ambicija zarobe decu sve većim obavezama, pa od silnog gradiva i vannastavnih aktivnosti nemaju vremena za druženje. I onda se desi ono što nas je snašlo u maju. Ima tu pomodarstva, takmičenja među roditeljima čije dete posećuje više aktivnosti, a to neminovno vodi ka stvaranju razlike i među decom", upozorava sagovornica iz Sindikata prosvete.

Gordana Plemić iz Udruženja "Roditelj" za RT Balkan navodi da nam nedostaje balans kada pričamo o ove dve krajnosti.

"Roditelji sve što čine rade iz najbolje namere, međutim, nekad preteraju, pa smo se našli u sistemu koji je naporan za mališane. Zato je savet koji dajemo roditeljima da razgovaraju i čuju svoju decu, da ih upišu na jednu aktivnost van redovne nastave, koju i da napuste nije bauk jer je prioritet ono što ona žele ili ne žele", objašnjava.

Plemićeva dodaje da bezbednost u školskim dvorištima nije kao što je bila, baš kao i načini na koji deca provode slobodno vreme.

A da se ta želja roditelja, da im dete bude najbolje može poistovetiti sa zlostavljanjem ili zanemarivanjem najmlađih, za RT Balkan navodi prof. Pravnog fakulteta Univerziteta Union u Beogradu i pravni ekspert za nasilje u porodici dr Slađana Jovanović.

"Zakon ne kaže eksplicitno gde je ta razlika, ali kada postoji potreba, Centar za socijalni rad i njihov tim rade procenu roditeljskih kapaciteta. Dokazalo se da ni previše presije i autoritarnosti ne daju dobre rezultate po dobrobit deteta, baš kao ni previše zaštitnički stav roditelja. Potrebno je biti umeren i zaboraviti na sopstvene snove i ambicije, ne igrati se roditeljstvom", poručila je profesorka.

Psiholog Nada Korać objašnjava da su oba pristupa detetu loša.

"Nema jedinstvenog recepta za dobrog roditelja. Trebalo bi biti prisutan, da zna elementarne stvari o razvoju deteta, da ga posmatra i odgovara na njegove potrebe", zaključila je ona.

Preporuke stručnjaka: Boravkom u prirodi protiv ekranizacije detinjstva

Akademija za pedijatriju dala je preporuku da deca do dve godine ne bi trebalo da provode duže od 15 minuta pored malog ekrana, odnosno da je sve više od dva sata prekomerna upotreba za sve uzraste.

TV ekrane pogotovo treba izbegavati ujutru jer utiče na jutarnju rutinu, kao i uveče jer utiče na kvalitet i dužinu sna.

Skoro polovina dece od prvog do četvrtog razreda u Srbiji ima mobilni telefon, a savet psihologa je da trećinu slobodnog vremena mogu da provode na igranje igrica.

Takođe, različita sportska udruženja preporučuju da deca napolju provedu minimum sat vremena u fizičkim aktivnostima svakodnevno, kako bi se to pozitivno odrazilo na njihovo zdravlje i sprečavanje razvoja gojaznosti u dečjem uzrastu.

Koordinatorka jednog od poslednjih istraživanja u 40 srednjih škola u Srbiji, Jovana Škorić za RT Balkan ranije je otkrila da čak 9,4 procenta mladih na internetu boravi duže od osam sati dnevno, dok 15,9 odsto to čini između dva i tri sata, a 17,4 između četiri i pet sati.