Obaveza svih je da uvek govore o svirepom zločinu nad 13 pripadnika JNA koji se desio pre tačno 32 godine na mostu preko Korane u Karlovcu, rekao je predsednik Saveza Srba iz regiona Miodrag Linta.
On je u Zemunu prisustvovao pomenu i polaganju venaca povodom obeležavanja 32 godine od svirepog zločina nad 13 krajiških Srba i u saopštenju podsetio da je za njihovo ubistvo odgovarao samo jedan čovek kome je izrečena kazna od četiri godine zatvora.
Kako je istakao, pripadnici hrvatskih paravojnih i policijskih formacija su, tog 21. septembra 1991. godine ispred mosta na Korani zaustavili dva vojna kamiona sa pripadnicima aktivnog i rezervnog sastava JNA.
"Jedna grupa, uglavnom aktivnih pripadnika JNA, odvezena je u policiju. Druga grupa od 17 vojnika, uglavnom rezervista iz kordunaškog sela Krnjak, sprovođena je pešice preko Koranskog mosta", naveo je Linta i podsetio da je likvidacija te grupe vojnika počela čim su stupili na most.
Linta podseća da je 13 Srba ubijeno iz automatskog oružja ili su zaklani, dok su četvorica teško ranjeni.
Stradali su Mile Babić, Nikola Babić, Vaso Bižić, Svetozar Gojković, Božo Kozlina, Zoran Komadina, Milenko Lukač, Slobodan Milovanović, Mile Peurača, Nebojša Popović, Milić Savić, Jovan Sipić i Miloš Srdić.
Linta podeća da je za zločin na Koranskom mostu osuđen samo Mihajlo Hrastov tek 2015. godine na, kako naglašava, skandaloznu malu kaznu zatvora od četiri godine što predstavlja najdublje ponižavanje žrtava i njihovih porodica.
"Suđenje Hrastovu je bilo farsa i trajalo je čak 23 godine, sa ukupno sedam presuda istom čoveku za isto krivično delo", naglašava Linta i dodaje da protiv drugih osoba koje su učestvovale u likvidaciji nije ni pokrenut krivični postupak.
Linta objašnjava da je u pitanju jedan od brojnih dokaza da je hrvatsko pravosuđe etnički motivisano i u funkciji opravdanja mita o Domovinskom ratu.
Danas je u Zemunu, kod Spomenika palim borcima u ratovima od 1990. do 1999. godine održan pomen, dok su polaganju venaca povodom obeležavanja 32 godine od ovog svirepog zločina, prisustvovale i porodice žrtava, predstavnici više udruženja, Kordunaši i njihovi prijatelji.