RT Balkan analiza: Zna li Amerika šta se dešava na Kosovu?

Nakon što su na Kosovu i Metohiji uhapšene još tri osobe srpske nacionalnosti, ambasador Sjedinjenih Američkih Država u Beogradu Kristofer Hil rekao je da Amerika nema puno detalja o ovim dešavanjima, kao i da je "najvažnije smiriti tenzije i povećati nivo saradnje".

Analitičar Dejan Vuk Stanković za RT Balkan ocenjuje da je verovatno da ambasador Hil zaista i ne zna detalje o hapšenjima, ali da to njegovu državu ne oslobađa odgovornosti za ono što se dešava na Kosovu i Metohiji.

"Potpuno je logično da ne zna detalje, jer Amerika ima ambasadora u Prištini. Moguće je da je dobio neki diplomatski dopis da se to desilo, ali pretpostavljam samo na nivou informacije", dodaje naš sagovornik.

On ističe da je Hil vešt diplomata i da je u suštini izbegao odgovor na pitanje time što je rekao da bi želeo da se "više razgovara o kooperaciji, a manje o hapšenjima".

"On je prosto iskoristio okolnost da nije ambasador u Prištini i neku retoričku figuru u govoru, potencirajući saradnju tamo gde uslova za saradnju nema. Hil je odgovor izbegao svesno zato što Zapadne zemlje, pre svega SAD, kao politički i vojni mentor, Kosova snose istorijsku političku i moralnu odgovornost za sve što se tamo dešava. Da nije njih bilo, ne bi bilo kosovske kvazidržave, a ni ove represije", objašnjava Stanković.

Naš sagovornik kaže da se Hil, s obzirom da se trudi da ostavi dobar utisak u Srbiji, služi retorikom, okolnostima koje treba da sklone američku odgovornost za ono što radi zlosutna administracija Aljbina Kurtija.

"On očigledno nije prepoznat kao proizvođač straha, nasilja i haosa na KiM. To se vidi iz ove, najblaže rečeno, mlake reakcije ambasadora Hila. To što on ne zna detalje, to ne oslobađa njegovu državu odgovornosti za ono što se na Kosovu dešava", napominje Stanković.

Ponavlja da veruje da Hil nije slagao kada je rekao da ne zna detalje, ali da "znao, ne znao", Amerikanci snose indirektnu i nesumnjivu odgovornost za ono što Kurti i njegova specijalna policija rade Srbima.

On ističe da Kosovo ne bi opstalo bez zapadnih donacija i njihovih snaga bezbednosti koje ih štite, i da Amerikanci teško mogu da kritikuju Kurtija, "jer time kritikuju sebe".

"Pošto je ovo vreme velikih međunarodnih previranja, Zapad ne želi da sebe dovodi u pitanje. Ne dovode u pitanje sebe po pitanju Ukrajine, što je napravilo haos širih globalnih razmera, a kamoli da dovode sebe u pitanje u odnosu na Kosovo", kaže Stanković.

On ističe da Zapad u ovom trenutku ne zanima da preispituje sebe, ali bi im odgovaralo da Kosovo dobije međunarodnu verifikaciju kao nezavisna država.

"Ja smatram da je ovo što Kurti radi neki usputni incident u pravcu realizacije zajedničkog cilja koji imaju oni i Albanci. Hilova neinformisanost, blaga reakcija i niz hapšenja deo su scenarija kako bi Kosovo postalo nezavisna država", napominje naš sagovornik.

On podseća da su hapšenja Srba na KiM učestala, kao i da policija nikada ne privodi više od nekoliko osoba, što znači da se represivni plan sprovodi u fazama, a ne kao što je to bio slučaj sa vojno-političkom akcijom u Hrvatskoj kada se dogodio manje-više direktan napad visokog intenziteta na Srbe, posle kojeg je usledilo njihovo proterivanje.

"Ovde se radi o tihom proterivanju Srba sa Kosova i Metohije koje se događa tako što sa vremena na vreme, krajnje proizvoljno, suprotno načelima vladavine prava, Srbi bivaju hapšeni i zadržavani po kosovskim zatvorima, a ostatak srpske populacije biva zastrašivan. Plan je vrlo jasan - etnički čisto Kosovo", zaključuje Stanković.

Starović: Kurti po svaku cenu želi da uvuče Srbiju u rat

Državni sekretar u Ministarstvu odbrane Republike Srbije Nemanja Starović kaže da Srbija nema nikakvih dilema o tome da SAD predstavljaju jednog od najvećih sponzora takozvane nezavisnosti Kosova, jer je to "činjenica sa kojom se suočava od prvog dana u februaru 2008. godine".

"Međutim, kada govorimo o ovoj konkretnoj situaciji ja ne bih bio sklon da odbacujem upravo takve interpretacije ambasadora Hila, s obzirom da smo u prethodnim mesecima videli da je Aljbin Kurti određene jednostrane i eskalatorne poteze povlačio bez konsultacija sa svojim sponzorima, ili, kako on to kaže, međunarodnim partnerima", objašnjava Starović.

On kaže da Aljbin Kurti želi da po svaku cenu uvuče Republiku Srbiju u nekakav novi veliki rat, "računajući da će u ovim širim ratnim okolnostima na evropskom kontinentu on uvek imati bezrezervnu podršku svojih sponzora i da će taj način uvući Srbiju u rat sa NATO-om".

"Ukoliko postoji jedna stvar oko koje postoji adekvatan nivo razumevanja između Republike Srbije i trenutne administracije u Vašingtonu, to je da ni oni ne žele raspirivanje novog rata na Balkanu i u tom smislu ne stoje u potpunosti iza svih jednostranih i eskalatornih poteza Aljbina Kurtija", dodaje Starović.

Navodi da, kada to kaže, ne tvrdi da ne postoji neko drugi u međunarodnoj zajednici, moguće i u Vašingtonu, "ko šapuće na uvo Aljbinu Kurtiju i savetuje ga da nastavi sa sprovođenjem obrasca jednostranih mera".

"Međutim, po svemu što znamo, te odluke se ne donose u svakom momentu na direktan zahtev američke administracije", podvlači Starović.

On navodi da je problem to što retorika koja dolazi iz pravca Vašingtona, ali i drugih prestonica država Kvinte, iako osuđujuća, nije propraćena konkretnim merama.

"Takozvane sankcije kojima su Kurti i njegov režim bili izloženi u poslednjih nekoliko meseci su prilično mlake i ne mogu uticati na primenu obrasca njegovog ponašanja. Jedini način da dođemo do stvarne deeskalacije na terenu je da se povuku mnogo ozbiljniji i oštriji potezi kojima bi se kaznile jednostrane mere Aljbina Kurtija", zaključuje Starović.