Učenici osnovnih i srednjih škola u toku prošle nedelje, treće od povratka u školske klupe, radili su inicijalna testiranja sa namerom da im se proveri nivo stečenog znanja u prošloj godini. Ishod nikad gori.
Upravo je to i razlog zbog čega su direktori obrazovnih institucija umesto rezultata, neuspeh pravdali time da još uvek nisu uradili analizu testova.
Tako su npr. trećaci jedne beogradske osnovne škole iz matematike dobili svega tri petice iz srpskog jezika i matematike, dok u odeljenju dominiraju dvojke i trojke.
U jednoj prestoničkoj gimnaziji učenici četvrtog razreda iz engleskog jezika su dobili devet crvenih smajlića (jedinica), čak 11 žutih (dvojke i trojke) i svega pet četvorki i petica.
Slično je i u ostatku Srbije.
Učiteljica Vesna Jerotijević iz Čačka za RT Balkan kaže da je njen razred inicijalni test uradio solidno, a da su rezultati očekivani iako se mnogi zgražavaju.
"Provera znanja je obuhvatala matematiku, srpski jezik i prirodu i društvo, odnosno svet oko nas. Računarske operacije su savladali, ali su zaboravili pojmove iz geometrije. Kada je srpski jezik u pitanju, kod gramatike i pravopisa im se dešava da neko slovo latinice zamene ćiriličnim i obrnuto, jer su prečesto na digitalnim uređajima, a rezultati govore i da ne čitaju knjige. Svet oko nas su uradili izuzetno", navodi čačanska učiteljica.
Ona naglašava da rezultati inicijalnih testova nikada nisu bili sjajni i da je procenat usvojenog i funkcionalnog znanja iz prethodnog razreda uvek bio pola-pola.
Razlika je, kako naglašava, što ovog puta mora da stane na stranu dece.
"Prvo, nastavni planovi i programi su koncipirani tako da đaci imaju vremena da sve obrade, ali ne i da utvrde i uvežbaju. Takođe, prethodna školska godina je završena tri nedelje ranije, pa se nije obradilo gradivo u periodu od 6. do 20. juna koje ulazi u inicijalne testove. Đaci su bili na najdužem raspustu, a po povratku u škole prve dve nedelje se nije radilo na obnovi gradiva iz prošle godine, već smo dobili nove smernice gde smo časove posvetili priči o empatiji, drugarstvu i sličnim pojmovima", objašnjava ona.
Dodaje i da format polaganja testa učenicima ništa ne znači, jer se ne ocenjuje, samim tim nemaju motiv da se istinski potrude.
"Sve su to estetske promene i estetske ocene", njen je zaključak.
Mirjana Gašić, nastavnica srpskog jezika i književnosti u Medicinskoj srednjoj školi u Kruševcu za RT Balkan kaže da bi svojim učenicima dala jaku trojku.
"Zadovoljna sam iako nema maksimalnih poena. Najveći problem đaka je što nedovoljno čitaju i ne razumeju značenja određenih reči iz književnih dela. U proseku su usvojili 63 odsto ranijeg gradiva, što uopšte nije loš rezultat", priča ona.
Nastavnica engleskog jezika u beogradskoj gimnaziji potvrđuje da su učenici četvrtog razreda inicijalni test uradili lošije nego generacija pre njih.
"Okvirno su usvojili oko 70 odsto gradiva. Mislim da je to bolji rezultat od onog koji su ostvarili iz srpskog jezika", poručuje naša sagovornica i dodaje da su đaci nezainteresovani, ne trude se, neki čak predaju i prazan papir - a sve jer je u pitanju formativno ocenjivanje.
Eleonora Vlahović iz Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja za RT Balkan poručuje da je inicijalno testiranje važno za nastavnika, ne za učenika i da se primenjuje na osnovu Pravilnika o ocenjivanju.
"Rezultati predstavljaju reper za nastavnika, pogotovo petog razreda, da znaju šta je usvojeno od lekcija, dokle se stiglo sa određenom nastavnom oblasti kako planirali dalje korake. Tim rezultatima se niko drugi ne bavi, nema neke dalje detaljnije analize", rekla je Vlahović.