Srbija i Balkan
RT Balkan otkriva: Postoji (li) granična linija u BiH?
Samozvanom visokom predstavniku Kristijanu Šmitu sada smeta poruka da "Granice postoje" i bezuspešno pokušava da dokaže da ih nema
Samozvanom visokom predstavniku u BiH Kristijanu Šmitu dojadila je izgleda dosadašnja karijera, pa je rešio da se prekvalifikuje u, isto tako samozvanog, leksikologa.
U pauzama beskonačnih pokušaja da u BiH nametne svoje viđenje političkog i društvenog uređenja te države, Nemac je rešio da se pozabavi i lekturom i redakturom te neumorno objašnjava da u rečniku Republike Srpske reč "granica" ne bi smela da se koristi.
Granice su čudna stvar - po viđenju šefice kluba poslanika SNSD-a u Predstavničkom domu Parlamentarne skupštine BiH Sanje Vulić, one postoje "u svemu, pa čak i strpljenju, a posebno između Republike Srpske i Federacije BiH".
Šmit međutim, reagujući na proteste pod nazivom "Granice postoje", ali i bilborde sa istovetnom porukom, pokušava da objasni da baš toga u BiH nikako nema.
Po njemu, ne postoji "državna granica" između entiteta, već, kako tvrdi, "međuentitetska linija razgraničenja". Garancija da je u pravu, nije mu ni Ustav BiH ni Dejton, već odluka Ustavnog suda koji je ranije proglasio neustavnim odredbe Ustava Srpske u kojima je korišćen termin "granica".
"Ustavni sud BiH je razmatrao ustavnost izraza 'granica' u Ustavu Republike Srpske u januaru 2000. godine i zaključio da je izraz granica 'neustavan'. Osporeni član Ustava RS-a je izmenjen kako bi izraz 'granica' bio zamenjen terminom 'međuentitetska linija razgraničenja'. Ne postoji državna granica između entiteta", poručila je Kancelarija visokog predstavnika (OHR).
Ustav Bosne i Hercegovine, kaže ovo telo, propisuje i da postoji sloboda kretanja širom Bosne i Hercegovine.
"Bosna i Hercegovina i entiteti neće ometati punu slobodu kretanja, lica, roba, usluga i kapitala širom Bosne i Hercegovine. Nijedan entitet neće sprovoditi kontrole na liniji razgraničenja između entiteta", saopštili su.
Reč "granica", koju propisuje član 1.4. Ustava BiH kao granicu između entiteta, prema rečima savetnika Željke Cvijanović Milana Blagojevića "znači da je njome taj ustav izvršio podelu imovine na način da sve što je iza te granice pripada entitetu, a ne BiH". To u velikoj meri i objašnjava zašto se Šmit koji imovinu Srpske pokušava da tutne u ruke BiH - toliko protivi toj reči.
Istina je, međutim, samo jedna, a ona je, u slučaju ove države, sadržana u Dejtonskom sporazumu.
A u Aneksu 2, dokumenta na osnovu koga je utemeljena BiH, na sajtu vlade kantona Sarajevo, na "čistom bošnjačkom" jeziku, jasno piše da je to "Sporazum o granici između entiteta i drugim pitanjima koja su s tim u svezi".
Ovde se navodi da je dogovorena "međuentitetska granična linija" između federacije Bosne i Hercegovine i Republike Srpske, koja se može prilagođavati samo uz obostranu saglasnost.
"Kada međuentitetska granična linija prati reku, linija će pratiti prirodnu liniju promene (akrecija ili erozija) u toku reke osim ako nije drugačije dogovoreno. Veštačke promene toka rijeke neće uticati na lokaciju međuentitetske granične linije osim ako nije drugačije dogovoreno. Ne smeju se praviti nikakve veštačke promene, osim po dogovoru između strana", dodaje se, između ostalog, u ovoj verziji dokumenta.
RT Balkan je ipak proverio i tekst Dejtonskog sporazuma, na engleskom jeziku.
Aneks dva ovde je nazvan "Agreement on Inter-Entity Boundary Line and Related Issues", što u prevodu znači "Sporazum o međuentitetskoj graničnoj liniji i srodnim pitanjima".
Reč "boundary" inače je sinonim za reč "border" i ima značenje upravo te, za Šmita trenutno najomraženije reči - "granica".
To kaže čuveni Oksfordski rečnik, odnosno vodeći istorijski rečnik engleskog jezika, gde je kao primer za korišćenje reči "boundary" upotrebljen izraz "national boundaries"- koji inače znači "nacionalna granica".
Granica dakle, postoji. Ili je pak, Šmit ovlašćen za proizvoljno tumačenje rečnika engleskog jezika? Nedostatak ovlašćenja mu, doduše, ni do sada nije bio prepreka da se bavi funkcijom "visokog predstavnika".
