Srbija i Balkan
Kakva nam je jezička politika: Između rodne osetljivosti i očuvanja ćirilice
Sama činjenica da je trebalo gotovo 30 godina od raspada SFR Jugoslavije i raspada srpsko-hrvatskog jezičkog zajedništva da donesemo zakon o srpskom jeziku i pismu govori da imamo problema, kaže za RT Balkan prof. dr Sreto Tanasić
Pokrenut idejom da promoviše učenje jezika, Evropski dan jezika koji se obeležava svakog 26. septembra još od 2001. godine u našim domaćim jezičkim prilikama nameće bar dva pitanja: kakav srpski jezik uče stranci i da li bi i mi trebalo da se više posvetimo učenju sopstvenog jezika?
Uklješten između Zakona o upotrebi srpskog jezika u javnom životu i zaštiti i očuvanju ćiriličnog pisma, koji je u javnosti gotovo neprimetan, i Zakona o rodnoj ravnopravnosti, čije se odredbe odnose i na obavezu upotrebe rodno osetljivog (senzitivnog) jezika, srpski je danas u nezavidnom položaju.
Sama činjenica da je trebalo gotovo 30 godina od raspada SFR Jugoslavije i raspada srpsko-hrvatskog jezičkog zajedništva da donesemo zakon o srpskom jeziku i pismu govori da imamo problema, kaže za RT Balkan prof. dr Sreto Tanasić, predsednik Odbora za standardizaciju srpskog jezika.
"Ni posle raspada Jugoslavije nismo imali uređenu jezičku situaciju zato što i decenijama pre raspada nije vođena osmišljena srpska jezička politika iz različitih razloga. Čak je bilo nepoželjno i spominjati srpsko jezičko pitanje", ističe Tanasić.
On dodaje da iako smo doneli zakon o zaštiti srpskog jezika i pisma još nemamo definisanu srpsku jezičku politiku.
"A ako ne postoji nacionalna jezička politika kao važan element ukupne državne politike, onda se po pravilu sprovodi nečija tuđa jezička, ali i kulturna politika, koja je najčešće neprijateljska", naglašava naš sagovornik.
Tanasić kaže da je donošenjem zakona o srpskom jeziku i pismu na najvišem nivou Srbije i Republike Srpske shvaćen njihov značaj, naročito imajući u vidu da srpski narod živi iscepkan, kao narod i kao kultura u više različitih država, a jezik je jedan od objedinjavajućih faktora. Međutim…
"Dve godine od donošenja zakona on je još prilično nevidljiv, ne deluje. Država kad hoće, ona zna kako se zakoni primenjuju. Ovaj zakon nije još u dovoljnoj meri zaživeo. Kao da ništa nije smelo da se radi, kao da smo mi isprednjačili, a ne u zaostatku kad je u pitanju sprovođenje jezičke politike", kaže Tanasić.
Ovim zakonom, donetim u septembru 2021, predviđeno je formiranje Saveta za srpski jezik koji bi analizirao stanje u upotrebi srpskog jezika u javnom životu, starao se o sprovođenju mera i davao preporuke i stručna mišljenja radi unapređenja tog stanja. Savet je konstituisan sredinom ove godine, a prof. dr Tanasić, koji je jedan od njegovih članova, kaže da bi naredni sastanak trebalo da bude održan početkom oktobra.
"Na tom sastanku će se postaviti najprioritetniji zadaci koje bi trebalo u vezi sa srpskim jezikom i ćirilicom rešavati. Država mora glasno reći da se zakon mora primenjivati. Nešto se može odmah uraditi, nešto će morati da se menja u ovoj državi, kao što je status srpskog jezika u obrazovanju od osnovnog do srednjoškolskog", napominje sagovornik RT Balkana.
Tanasić ističe da je fond časova srpskog jezika i književnosti u osnovnim i srednjim školama mali, u odnosu na većinu evropskih zemalja i upola manji. Otud, kako kaže, zapušten srpski jezik, njegovo slabo poznavanje, nizak nivo jezičke kulture, nikakva znanja o pisanoj baštini stvaranoj hiljadu godina na srpskom jeziku i ćirilici.
"Ne možemo znanja ni imati ako u sistemu obrazovanja toga nije bilo. Kako mogu univerzitetski obrazovani ljudi u struci govoriti na dobrom srpskom jeziku, da ono što žele potpuno jasno i razumljivo predstave, ako vladaju srpskim jezikom koji su učili praktično samo u osmogodišnjoj školi", pita se Tanasić.
Napominje da je jedan od predloga da se lektorske službe vrate u sredstva informisanja i državne službe.
"Što se tiče upotrebe ćirilice, zakonom je samo u određenim oblastima života ozakonjena njena upotreba, pa i tamo gde je to propisano još nemamo vidljive promene. Na sednici Saveta moraćemo i na to da skrenemo pažnju", kaže Tanasić.
Neka preduzeća i kompanije prešla su na ćirilicu nakon što ih je na obaveznost njene upotrebe opomenulo Udruženje za odbranu ćirilice "Dobica Erić" i oni su, više nego država, učinili da se pismo koristi i upotrebljava u skladu sa zakonom, ističe Sreto Tanasić.
"S druge strane, doneli smo Zakon o rodnoj ravnopravnosti kojim se propisuje nešto što je suprotno od srpskog standardnog jezika i predviđaju se drakonske kazne. Kroz ceo 20. vek nijedan totalitarni režim nije intervenisao u jeziku ni vršio jezički inženjering, a danas je ovaj zakon primer drastičnog jezičkog inženjeringa gde se propisuje kako će neko govoriti. Ne samo da je mnogo šta od toga smešno i tragično, mnogo šta je i nemoguće", naglašava Tanasić.
On podseća da je zakonom o srpskom jeziku i pismu izričito zabranjen jezički inženjering i svaki uticaj na srpski standardni jezik sa pozicija ideologije.
"A Zakon o rodnoj ravnopravnosti, to se i ne krije, uređuje srpski jezik upravo sa pozicija ideologija i to najradikalnijih. Mi smo objašnjavali i pre njegovog usvajanja da srpski jezik nije niti može biti diskriminatoran prema osobama jednog i drugog pola. Ali, posle se pokazalo da se tu ne radi o brizi o ravnopravnosti polova, već da je u pitanju ideologija koja ima nešto drugo za cilj. Kod nas možda najradikalnije u Evropi primenjena u tom zakonu", napominje Sreto Tanasić.
