S obzirom da je devet od deset tegli meda na domaćem tržištu falsifikat, odnosno sadrže razne dodatke poput šećera, melase, kukuruznog ili pšeničnog sirupa, čak i voska, oštećene su četiri strane – potrošač, pčelar, trgovac i država.
Rodoljub Živadinović, predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije za RT Balkan objašnjava kako je moguće da je procenom autentičnosti prehrambenih proizvoda utvrđeno da je 22 od 25 uzoraka neautentično, odnosno da je u čak 88 odsto uzoraka u medu prisutna neka vrsta šećera.
Za to krivi, kako ih naziva, pakere, odnosno preprodavce meda koji "obmanjuju potrošače i trgovce, kompromituju pčelara i zarađuju na utaji poreza, praveći štetu državi".
"Prema zakonu, medom se naziva samo primaran proizvod medonosnih pčela, sve ostalo je proizvod koji u sebi sadrži med. To bi trebalo da bude istaknuto na deklaraciji proizvoda i ako se nešto drugo pronađe, onda bi pakera trebalo kazniti, jer je lažno deklarisao proizvod. Istovremeno, ne postoji zakonska obaveza da se radi laboratorijska analiza na autentičnost prehrambenih proizvoda", navodi naš sagovornik.
On smatra da problem nastaje onog trenutka kada paker meda izađe iz dvorišta pčelara.
"Nijednom proizvođaču meda nije u interesu da u med dodaje bilo šta. Čim je paker kupio taj proizvod, podrazumeva se da je njegov kvalitet neupitan, a sad šta će posrednik dodati, to je već pitanje za veterinarsku inspekciju", dodaje Živadinović i naglašava da je broj inspektora nedovoljan, te se kao posledica šteti i državi utajom poreza, jer kako podvlači, "PDV na proizvode od šećera iznosi 20 odsto, dok je na med samo 10 procenata".
Procena autentičnosti prehrambenih proizvoda obavezna je prilikom izvoza, pa se postavlja pitanje da li je med koji završava na stranim tržištima boljeg kvaliteta od onog koji ostaje na domaćim rafovima.
"Tako je bilo do dve godine, kada je procenat lažnog meda bio 10 odsto u EU. Nedavno je Evropska komisija međutim saopštila da je raznim kontrolama ustanovljeno da je udeo falsifikata i kod njih porastao na 50 odsto. Sad, da li je uzrok to što je opala kontrola i kod njih, ili to što je opala kupovna moć stanovništva, tek opala je i otkupna cena meda, kao i zarada. Jedino su inputi porasli", kaže pčelar.
Prošlogodišnja cena bagremovog meda bila je 7,1 evra po kilogramu, a sada iznosi 3,5 evra, dodaje on.
Kao rešenje nudi veću kontrolu kvaliteta, pooštravanje regulativa koje bi, umesto dosadašnjih novčanih kazni, podrazumevale dvogodišnju zabranu rada firmi.
Kako funkcioniše uvoz?
Dušan Mirić, pčelar koji sve količine proizvedenog meda plasira na italijansko tržište, za RT Balkan kaže da sve neophodne analize radi u Italiji.
"Italijani priznaju samo svoje laboratorije, koje med uzorkuju i utvrđuju količinu šećera u njemu, antibiotika i procenta polenovog praha, što je svojevrstan otisak prsta biljke od koje je nastao med. S obzirom na to da je med proizvod prostih šećera, glukoze i fruktoze, analizom ugljenika C4 i C3 utvrđuje se da li je taj nektar iz biljke ili je dobijen industrijskom upotrebom, odnosno iz složenih šećera - saharoze. Znači, takozvani EIM-IRMS metod za procenjivanje autentičnosti prehrambenih proizvoda ne govori o procentu šećera, već samo konstatuje da li je proizvod autentičan ili nije, odnosno da li ima ili nema šećera", priča Mirić.
Sagovornik našeg portala naglašava da se za bagremov med toleriše do 10 odsto saharoze, dok je kod livadskog dozvoljeno do pet odsto saharoze.
"Međutim, ni inspekcije ne gledaju tako strogo na ovu industriju, kao na primer mesnu, jer lažni med ne može da bude štetan po zdravlje, samo nije koristan. Zato mi ne prodajemo med na domaćem tržištu, jer ne možemo da izdržimo nelojalnu trku", navodi Mirić.
Potrošnja meda u Srbiji iznosi oko 0,5 kg po glavi stanovnika, što je manje od jednog od najvećih evropskih konzumenata, Republike Srpske, koja je u toku prošle godine pojela 1,9 kg po stanovniku.
Najveći uvoznik domaćeg meda je EU, slede Kina i arapske zemlje.
Test je rešenje za ekonomske prevare
Inženjer tehnologije Ivan Smajlović iz Udruženja "Pokret potrošača za kvalitet hrane", koji je i patentirao laboratorijsku metodologiju, rekao je da je prva akcija ispitivanja tržišta pokrenuta 11. septembra.
"Akreditovana EIM-IRMS metodologija predstavlja univerzalno rešenje za otkrivanje privrednih ekonomskih prevara, ne samo u sektoru proizvodnje vina, već i u industriji meda, zatim proizvodnji voćnih rakija i jakih alkoholnih pića, voćnih sokova, voćnih nektara i srodnih proizvoda, kao i svežeg mleka", ispričao je on ranije.
Naši sagovornici mišljenja su da se kvalitet pravog meda ne može utvrditi nikako drugačije do laboratorijskim analizama.
Odokativne metode poput utvrđivanja mutnoće i prozračnosti meda, kao i njegovog rastvaranja u vodi, nisu dovoljno pouzdane.
Ministarstvo naložilo vanrednu inspekciju
Veterinarska inspekcija naložila je vanrednu kontrolu proizvodnje i prometa meda nakon što su utvrđeni brojni falsifikati u domaćim prodavnicama.
"Nakon dobijenih rezultata vanrednih kontrola Ministarstvo će objaviti nalaze. U redovnim kontrolama, koje veterinarska inspekcija svakodnevno sprovodi, nije do sada bilo rezultata koji bi potvrdili pomenute navode u medijima", navodi se u saopštenju ministarstva.
Oni dodaju da laboratorija koja je radila pomenute analize meda "nije ovlašćena da vrši službene kontrole te ove rezultate treba uzeti sa rezervom".