Svetski dan srca obeležava se 29. septembra, koji Srbija dočekuje kao zemlja sa visokim rizikom za oboljevanje od kardiovaskularnih bolesti od koje umre oko 50.000 ljudi.
Kardiovaskularne bolesti, uključujući srčana oboljenja i moždani udar, vodeći su uzrok smrti koji oduzima više od 20 miliona života svake godine širom sveta.
Prema podacima Instituta za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut", bolesti srca i krvnih sudova su u 2022. bile vodeći uzrok smrtnosti sa učešćem od 47,3 odsto u svim uzrocima smrti i u proseku je 141 osoba dnevno umirala od tih problema.
Žene su češće žrtve (54,1 odsto) u odnosu na muškarce (45,9 odsto).
Faktori rizika za pojavu bolesti su pušenje, dijabetes, holesterol, nepravilna ishrana ili život sa visokim krvnim pritiskom.
Prof. dr Arsen Ristić, načelnik odeljenja za srčanu isuficijenciju i pomoćnik rukovodioca Klinike za kardiologiju Univerzitetskog kliničkog centra Srbije, naglašava da je važno raditi na preventivnim programima kojima bi se sistematski radilo na sprečavanju nastanka i ranom prepoznavanju ovih bolesti.
"Važno da su našim pacijentima dostupne terapijske opcije za koje je dokazano da produžavaju život i poboljšavaju ishode lečenja. Ukoliko bi korigovali sve najvažnije faktore rizika za kardiovaskularne bolesti, mogli bi za oko 30 odsto da smanjimo smrtnost od ovih oboljenja", objasnio je dr Ristić, prenosi Politika.
U svetu živi 520 miliona stanovnika sa kardiovaskularnim bolestima. Poslednja istraživanja pokazuju da svaka treća odrasla osoba ima povišen krvni pritisak, a svaka 11 koronarnu bolest srca ili anginu pektoris.