Konačno procurio francusko-nemački predlog za Kosovo i Metohiju

Briselski portal "Euraktiv" objavio je dokument francusko-nemačkog predloga za Kosovo i Metohiju koji neodoljivo podseća na ugovor dve Nemačke iz 1972. godine kojim je stvorena osnova za ulazak Istočne Nemačke u Ujedinjene nacije.

"Euraktiv", koji navodi da je dokument dobio od pouzdanog izvora, prenosi devet tačaka predloga za Beograd i Prištinu, od kojih su većina kopije sa malim izmenama, onih iz dokumenta potpisanog pre pet decenija.

U članu 1 navedeno je da će "Kosovo i Srbija razvijati normalne, dobrosusedske odnose međusobno zasnovane na jednakim pravima", a isto piše i u "Ugovoru o osnovama odnosa između Savezne Republike Nemačke (BRD) i Nemačke Demokratske Republike (DDR)".

Član 2, u kome se ističe da će se "Kosovo i Srbija rukovoditi zajedničkim težnjama ka članstvu u EU", jedini je koji se razlikuje od onog u ugovoru dve Nemačke.

"Savezna Republika Nemačka i Nemačka Demokratska Republika će se rukovoditi ciljevima i načelima iz Povelje UN, naročito načelima suverene jednakosti država, poštovanja nezavisnosti, samostalnosti i teritorijalnog integriteta, prava na samoopredeljenje, očuvanja ljudskih prava i nediskriminacije", piše u članu 2 ugovora iz 1972. godine.

Razlog za ovo odstupanje je jednostavna činjenica da Evropska unija nije postojala u vreme potpisivanja pomenutog ugovora.

U članu 3 precizirano je da će, "u skladu sa Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju koji su potpisale obe strane, Kosovo i Srbija sve međusobne sporove rešavati isključivo mirnim putem i uzdržati se od pretnje ili upotrebe sile". Gotovo istovetan predlog, sa malim izmenama kada je u pitanju izbor reči, iznet je u ugovoru dve Nemačke.

Član 4 predviđa da "Kosovo i Srbija polaze od pretpostavke da nijedna od dve strane ne može predstavljati drugu u međunarodnoj sferi niti delovati u njeno ime", a isto je, naravno, traženo i od dve Nemačke.

Peti član propisuje da će "Kosovo i Srbija promovisati mirne odnose na Zapadnom Balkanu i doprineti regionalnoj bezbednosti i saradnji u Evropi", što su dogovorile i dve Nemačke pre 50 godina. Sa druge strane, BRD i DDR su bile potpisale da će unapređivati miroljubive odnose među evropskim zemljama i doprineti bezbednosti i saradnji u Evropi.

"One podržavaju napore u pravcu smanjivanja vojnih snaga i oružja u Evropi bez štete po bezbednost učesnika. BRD i DDR će u cilju opšteg i potpunog razoružanja pod delatnom međunarodnom kontrolom podržati napore u pravcu ograničenja naoružanja i razoružanja, a naročito upotrebu atomskog oružja i oružja za masovno uništenje", dodaje se u ugovoru dve Nemačke.

"Kosovo i Srbija postupaju uz uzajamno poštovanje jurisdikcije svake strane", piše u članu 6, dok ugovor potpisan 21. decembra 1972. godine predviđa da "BRD i DDR polaze od načela da je vrhovna vlast svake od njih ograničena na sopstvenu državnu teritoriju".

U članu 7 napominje se da "Kosovo i Srbija izjavljuju spremnost da regulišu praktična i humanitarna pitanja u procesu normalizacije odnosa", a istovetan predlog iznet je i u ugovoru dve Nemačke. 

Članom 8 predviđa se da "Kosovo i Srbija razmenjuju stalne misije koje bi bile osnovane u sedištu odgovarajuće Vlade", što su dve Nemačke uradile pre 50 godina.

"Kosovo i Srbija su saglasni da ovaj Sporazum neće uticati na bilateralne i multilateralne međunarodne ugovore i sporazume koje su već zaključili ili se na njih odnose", piše u članu 9 predloga, koji je gotovo identičan devetoj tački ugovora dve Nemačke.

"Euraktiv" je podsetio na reči predsednika Aleksandra Vučića koji je upozorio da ovaj "plan predviđa članstvo Kosova u UN, bez protivljenja Srbije".

Predsednik je u oktobru rekao da je ovakav stav "neprihvatljiv"  jer je u suprotnosti sa Ustavom Srbije, koji eksplicitno odbija priznanje Kosova, iako bi taj potez Srbiji omogućio brži ulazak u EU i značajne ekonomske koristi.

"Za Srbiju je i zbog Ustava, ali ne samo zbog Ustava neprihvatljivo da Kosovo bude članica UN i to će nositi svoje posledice", poručio je Vučić.

Da sklonost olakom nuđenju rešenja za kompleksne situacije nije strana evropskim činovnicima, govori činjenica da će u decembru biti obeleženo tačno 50 godina od ugovora dve Nemačke. Iz Evrope stižu isti predlozi kao i pre pola veka, kao da su smetnuli s uma da su se politička stvarnost i okolnosti poprilično promenile. Ista ponuda, uostalom, pred Srbijom je bila i 2007. godine posle kraha pregovora kojima je rukovodio bivši predsednik Finske Marti Ahtisari, kada je i odbijena kao neprihvatljiva.