Milan Gulić u "Relativizaciji": Prihvatljivo je sve što ide u prilog rusofobiji na Zapadu

U 45. epizodi emisije "Relativizacija" Ljiljana Smajlović razgovarala je s istoričarem Milanom Gulićem (Zadar, 1985), stručnim saradnikom Instituta za savremenu istoriju u Beogradu, o ovacijama u kanadskom parlamentu nekadašnjem ukrajinskom nacisti, zloupotrebi istorije u političke svrhe, rusofobiji, ali i o onome šta je Srbija dobila ujedinjenjem Južnih Slovena u jedinstvenu državu 1918. godine.

"Doček naciste Jaroslava Hunke u kanadskom parlamentu, uz ovacije parlamentaraca, je primer zloupotrebe istorije u korist trenutnog političkog interesa. Ukoliko se geostrateški ili drugi ciljevi velikih sila sa Zapada poklapaju s onima koji imaju takvu ikonografiju, može se zažmuriti i na pripadnika SS divizije iz Galicije", istakao je Gulić na početku razgovora.

Dodao je da se isto tako žmurilo i na marševe nacista u Ukrajini pre ovog rata, na ono što se radi u pribaltičkim državama, gde takođe marširaju simpatizeri bivših nacističkih ili pronacističkih formacija, pa čak i neka dešavanja na našem prostoru.

"Obeležavanje komemoracije u Blajburgu je zabranjeno tek prošle godine, a održava se više od pola veka. Dakle tolerisano je i to koketiranje s ustaštvom u Hrvatskoj", podsetio je Gulić.

Na Zapadu je izrazito zastupljena rusofobija

Komentarišući izjavu premijera Kanade Džastina Trudoa da je sve ovo strašno, ali da se sada mora sprečiti ruski predsednik Vladimir Putin da ovo iskoristi u svoje propagandne svrhe, podsetio je da je na Zapadu vrlo zastupljena strašna rusofobija u centrima moći i najjačim medijima. Uostalom, kanadskim parlamentarcima je bilo dovoljno što su čuli da se Hunka borio protiv Rusa da krenu s ovacijama.

"Vrlo jasno kakve veze ima Putin s tim jer od prvog momenta Rusija navodi denacifikaciju kao opravdanje za ulazak u Ukrajinu. Činjenica da je neko pripadao određenoj nacističkoj organizaciji, dovoljno govori o tome da je nedopustivo da se takvom pojedincu aplaudira u parlamentu u 21. veku", rekao je gost Ljiljane Smajlović.

Upitan o uplivu istoričara u dnevnu politiku, odnosno o tome kako podržavaju određene narative, kao npr. rusofobiju, rekao je da istoričari koji su politički angažovani često svoj pogled prema istoriji gradiraju prema svom političkom ili dnevno-politikom mišljenju.

Rusofobija liči na ono što je rađeno Srbima devedesetih

Rusofobija koja dolazi i iz krugova istoričara podsetila ga je na ono što je rađeno srpskom narodu devedesetih godina, pa i posle dvehiljaditih, gde su Srbi bili narod koji je trebalo da zameni Nemce kao genocidne, krive za sve. I u toj priči su pojedini istoričari obavili značajan posao. Primer toga je sumanuto doslovno stavljanje veze između čina Gavrila Principa iz 1914. godine i događaja u Srebrenici.

"Ne znam ni kako čovek u kafani može da poveže ove dve stvari a kamoli istoričar učen da takve paralele ne pravi. Međutim, daleko je opasnije i problematičnije kada vi u srpskom naučnom časopisu, na ćirilici vrlo pitkim jezikom od stručnjaka iz Praga dobijete informaciju da je rat Albanaca na Kosovu i Metohiji u drugoj polovini devedesetih bio nacionalnooslobodilački, a ne teroristički – izvinite, OVK je i sa stanovišta Zapada, doduše formalno, prepoznata kao teroristička organizacija", upozorio je gost "Relativizacije".

Ne slaže se sa čestim komentarima u javnosti da je srpski narod mnogo izgubio ulaskom u Jugoslaviju 1918. godine.

Jugoslavija nije bila greška za Srbiju

"Južnoslovensku državu ne možete posmatrati kao grešku jer je u tom trenutku to bio najbolji mogući rezultat, dakle kada je u istoriji srpski narod uspeo da ostvari sve svoje ratne ciljeve ako ne tada, i zaista da ih ostvari imalo preko toga", rekao je Gulić i istakao da problemi koje smo dobili devedesetih godina ne proističu ni u jednom segmentu iz čina jugoslovenskog ujedinjenja već iz koncepcije jugoslovenske države nakon Drugog svetskog rata.

"Ako govorimo o nečemu da je greška, nikad ne bih rekao da je to 1918, ali bih rekao da je to 1945. jer granice koje su tada utvrđene danas su nam međudržavne granice. Ono što mi danas znamo da se dogodilo, nismo znali 1918, ni elita koja nosi jugoslovensko ujedinjenje ni glavni protagonisti tog ujedinjenja. Ipak, možda smo 1945. mogli da znamo posle Nezavisne Države Hrvatske", smatra istoričar.

Ponovio je da se ne može održati teza da je Jugoslavija greška jer bi ispalo da su ljudi uzalud patili i stradali zarad nje. Teritorija je uvećana, uvažavani smo kao saveznici, uostalom Jugoslavija je bila proširena Srbija.

"Stvorena je država koja je proširena Srbija, ako pogledate znamenja, kako je utemeljena vojska, da je to srpska dinastija, od 40 i nešto vlada samo je jednu sastavio Slovenac, ta država je utemeljena na tradiciji Kraljevine Srbije i pitanje je koliko dugo bi opstala da nisu došli fašistički i nacistički tenkovi. Oni su je srušili, nije se rušila iznutra. Ali naravno da je bilo političkih nestabilnosti i sukoba", zaključio je gost Ljiljane Smajlović.