Mandatar Milojko Spajić, prema rečima predsednika Demokratske narodne partije (DNP) i poslanika u Skupštini, Milana Kneževića, ima dve mogućnosti – da ispoštuje izborni rezultat i formira vladu u koju bi ušla i koalicija Za budućnost Crne Gore (ZBCG), ili da vrati mandat.
Tako bi se formirala koncentraciona vlada koja bi organizovala prevremene izbore, kaže Knežević.
Osim toga, tu je, navodi Knežević, i opcija da Dritan Abazović organizuje nove izbore, koji bi morali da budu održani najkasnije tri meseca od 10. novembra.
"Bez ambicije da učim Spajića ili bilo kog drugog – svako isključivanje koalicije ZBCG uz obrazloženja da koalicija Crnu Goru vodi u ozbiljnu destabilizaciju stvoriće nestabilnu vladu", kazao je Knežević na Žabljaku.
Upitan da li bi radije bio u koži predsednika države Jakova Milatovića ili mandatara Milojka Spajića, Knežević je odgovorio u svom stilu: "Proces za državni udar se nastavlja 3. oktobra".
"Ne bih se menjao za poziciju Milatovića i Spajića za optuženičku klupu ni na jedan minut. Ne bih voleo da budem u koži Spajića, niti da nosim njegovu glavu", istakao je Knežević.
Kritički se osvrnuo i na program Evropa sad 2, ističući da je reč "o genijalnom planu koji se zasniva na zaduživanju, prodaji svega što imamo i bruto zaradi bez doprinosa".
To što nikako da od 2020. godine, koalicija ZBCG da uđe u vladu, Knežević objašnjava činjenicom da nisu želeli da se odreknu principa.
Istakao je da će se Dritan Abazović na fakultetima političkih nauka izučavati kao fenomen – predsednik je tehničke vlade skoro dve godine, a kako se nonšalatno ponaša verovatno će biti i dalje.
"Onaj koji je dobio mandat uspeo je je da od 55 sigurnih poslanika dođe do ispod 41. E i to je umetnost. Ako se tako bavio brokerskim poslom ne znam je li ijedna berza ostala ucelo", naveo je Knežević.
Poručio je da želi najbolje odnose sa zemljama regiona, i sa Istokom i sa Zapadom.
"Prihvatamo i nemamo nameru da preispitujemo članstvo Crne Gore u NATO, niti crnogorsku nezavisnost. Ali ne možemo da prihvatimo dvostruke aršine, kada je u pitanju naša koalicija i srpski narod – i da naš glas se vrednuje dvostruko manje glas od ostalih. Želim da ova država dobije stabilnu Vladu i da otpočne rešavanje poglavlja 23 i 24", poručio je Knežević.
Na pitanje da li je uticaj crkve doneo loše Demokratskom frontu (DF) i je li Crnoj Gori potreban sekularizam, predsednik DNP-a, je kazao da je najviše štete doneo Zdravku Krivokapiću, jer je "dobio fresku, koja je preko noći prekrečena".
"Demokratska partija socijalista (DPS) je 2019. godine, na partijskom kongresu, donela platformu o formiranju partijske crkve i u političku arenu gurnula SPC koja je bila prinuđena da učestvuje na toj političkoj utakmici i tražila saveznike. Našla ih je u DF-u. To nije bilo prvi put da se crkva umeša – 1997.godine, je mitropolit podržao Đukanovića i pozvao ga na Cetinje na nalaganje badnjaka, iako je on ateista. I tad je crkva bila uključena. Smatram da je Crna Gora sekularna država i da verske organizacije treba da budu lišene uticaja politike, ali i da politika bude lišena uticaja crkve. Ne pravim razliku između pravoslavnih Srba i Crnogoraca, treba da se pomire ali ne na štetu bilo koje manjine. Crna Gora treba da bude država svih njenih građana", poručio je Knežević.
Isto tako, Crna Gora, prema njegovim rečima, mora da se oslobodi uticaja ambasada na političkoj sceni, a, kako je kazao, "sindrom ambasada" je posebno izražen nakon 2020.godine.
"O Milu Đukanoviću i DPS-u, u političkom smislu, mislio sam sve najgore. Ali oni su u određenim trenucima znali da pokažu kičmu i da se usprotive, za razliku od ovih danas", smatra Knežević.
Odgovarajući na pitanje da li mu, osim uticaja ambasada, smeta i direktno i indirektno mešanja Aleksandra Vučića, Knežević je pitao "ukoliko je Vučić tako svemoćan, a mi njegovi najverniji vojnici" zašto on od 2020. godine nikako da bude deo vlade – makar neki ministar bez portfelja.
Smatra da je Đukanovićev udar na crkvu bio okidač njegovog pada, ali i da je tome doprineo zamor političkog materijala u DPS-u.
"Paradoks je da građevinski tajkuni koji su pomagali Đukanoviću sad pomažu pokretu Evropa sad (PES) i sad su u PES-u i pregovaramo s njima. Izgleda da je ovde lavirint – isti ljudi samo su promenili političke dresove i uvek su ljuti na nas", kazao je Knežević.
Govoreći o njegovoj političkoj borbi podsetio je da je Demokratski front vaninstitucionalnu borbu počeo 2015. godine, da je prelazna Vlada 2016. godine, u kojoj su bili svi izuzev DF-a, imala zadatak da pripremi izbore, a umjesto toga "pripremila je državni udar".
"Želeli smo 2020.godine veliku koaliciju da bi pobedili DPS i da pronađemo vanstranačku ličnost. I pronašli smo je, a da je nijesmo ni videli, Zdravka Krivokapića. Doveli ga sveštenici za ruku i predložili da on bude nosilac liste. Kampanju je vodio tako što je obišao svaku crkvu, poljubio ruku svakom svešteniku, monahinji, čak i hodočasniku i govorio da je 100 odsto Srbin", zaključio je Knežević.