Srbija i Balkan
RT Balkan analiza: Hoće li Srbi ponovo na birališta?
Nije prošlo ni dve godine od izbora, a Srbi bi u decembru ponovo mogli na birališta
Iako su izbori u Srbiji održani pre nešto manje od godinu i po dana, mesecima unazad se spekuliše o tome kada bi građani ponovo mogli da izađu na birališta.
Da bi to moglo da se dogodi već ove godine potvrđuje i izjava predsednika Srbije Aleksandra Vučića, koji je saopštio da izbori mogu da budu održani 17. decembra - i to parlamentarni, pokrajinski i beogradski, ali i u još nekim opštinama.
Politički analitičar Đorđe Vukadinović za RT Balkan ističe da veruje da su decembarski izbori izvesni, iako je poruku predsednika Srbije razumeo kao "najavu mogućnosti izbora, a ne kao zakazivanje i raspisivanje istih".
"U suštini smo sinoć čuli više predlog, nego odluku, ali, da, mislim da su decembarski izbori izvesni, i to iz nekoliko spoljnopolitičkih i unutrašnjepolitičkih razloga", kaže Vukadinović.
On napominje da nije siguran da li ima smisla da svi izbori budu održani u istom danu i da misli da bi možda valjalo barem neke razdvojiti i ostaviti za proleće.
Međutim, dodaje, čini se da nije izvesno da će se to i dogoditi.
"To, pretpostavljam, vlastima i odgovara jer im je opozicija, u suštini, prepustila inicijativu. Svojim relativno kasnim zahtevom za vanredne izbore propustili su trenutak u maju i početkom juna, kada su mogli da imaju više uticaja na to koji će izbori biti održani i pod kakvim uslovima", objašnjava naš sagovornik.
Pošto je ta šansa propuštena, kaže da je odluka o formatu izbora u potpunosti u rukama vlasti, dok će uticaj opozicije biti minimalan.
Kao jedan od razloga zbog kojih bi izbori mogli da budu održani već u decembru navodi novčanu pomoć koju će građani dobiti.
"Mislim da je jedan od razloga za odluku o decembarskim izborima to što bi oni omogućili vladajućoj stranci da izađe na izbore neposredno nakon podele raznih vrsta pomoći koje se najavljuju za oktobar, novembar i decembar, i to različitim kategorijama građana (od penzionera do majki sa decom)", kaže Vukadinović.
Kao drugi faktor navodi situaciju u vezi sa Kosovom i Metohijom, koja je inače komplikovana, a sada dodatno radikalizovana.
"Izbori bi omogućili vlastima da, ako ne da zaustave, ali da malo skrajnu ili stave na sporedni kolosek zahteve i pritiske koji tradicionalno idu ka Beogradu. Ti pritisci će sada biti intenzivirani u pravcu implementacije takozvanog francusko-nemačkog predloga o rešavanju problema KiM, koji je duboko nepovoljan po Srbiju", dodaje naš sagovornik.
On ocenjuje da bi izlazak na izbore makar malo tu temu i pritiske koji dolaze od spolja "sklonio u stranu".
Prema njegovim rečima, treći razlog za izlazak na izbore u decembru može se pronaći u činjenici da Vlada nije suštinski odstupila od stava koji je formulisala, a to je da neće da uvodi sankcije Rusiji.
"Oni imaju sve argumente da kažu da nisu odstupili od kursa zacrtanog pre prošlih izbora - a to je da nema sankcija Rusiji i priznanja nezavisnosti Kosova. Bez obzira na manja ili veća kolebanja, vlast može reći da nije odstupila od tog glavnog kursa, za razliku od nekih opozicionih stranaka koje su dosta revidirale svoj stav u prethodnih godinu dana u odnosu na ono što su pričale u prošloj kampanji", napominje Vukadinović.
Kao četvrti razlog navodi to da opozicija, iz različitih razloga, neće biti spremna za brze izbore i neće moći da se organizuje, u pogledu sredstava koja im stoje na raspolaganju.
"Morali bi na brzinu da se udružuju i organizuju, i u tom smislu je vlast u prednosti, bez obzira na to što je izbore tražila opozicija. Možda bi brzi izbori, pogotovo objedinjeni, odgovarali vlastima, jer možda računaju na nespremnost opozicije", ocenjuje Vukadinović.
Deđanski: Vladajuća većina lagodno ide na izbore
Stevica Deđanski iz Centra za međunarodnu saradnju kaže da je najavom izbora predsednik Srbije odreagovao na zahteve i želje opozicije, koji su, ocenjuje vrlo čudni.
"Nekad su za izbore, nekad su protiv. U ovom momentu su bili za, a sada kada su izbori najavljeni čućemo da li su ih još uvek željni. Mislim da su oni u vrlo nezgodnoj situaciji, jer sada, kada bi rekli da neće na izbore u decembru, a kada su ih prethodno tražili, ispali bi jako smešni pred ionako malim biračkim telom koje ih podržava", navodi Deđanski.
On ocenjuje da bi rezultati izbora mogli da budu poprilično poražavajući kada je opozicija u pitanju.
"Ako gledamo referentne istraživačke kuće, oni, svi zajedno, ne mogu da pređu 20 procenata biračkog tela. To se neće promeniti na bolje, već verujem, na gore, jer nismo ni čuli šta nude. Oni su, realno, u bezizlaznoj situaciji i zato mislim da vladajuća većina ozbiljno, ali dosta lagodno ide na izbore i ispunjava želju opozicije kakva god ona bila. Kada nisu hteli izbore, nije bilo raspisivanja izbora, sada kada su ih hteli su ih i dobili", zaključuje Deđanski.
Stanković: Izbori u decembru odgovaraju strankama koje imaju inicijativu
Politički analitičar Dejan Vuk Stanković ocenjuje da je očigledno da će izbori biti održani u decembru. On ističe da Vučićevu izjavu dopunjuje i ona koju je dala predsednica Vlade Srbije Ane Brnabić da do druge, treće nedelje oktobra svi zakoni i podzakonski akti koje pripremaju ministri u Vladi treba da budu podneti Skupštini i dati na odlučivanje, a potom i usvojeni.
"Zaokružuje se rad jedne vlade i ulazi u takozvanu zonu od 45 do 60 dana koliko obično traju kampanje. To znači da ćemo izbore imati najverovatnije u decembru", dodaje Stanković.
On napominje da nagoveštaje da će izbori imati sveobuhvatni karakter potkrepljuju i ostavke nekih od predsednika opština širom Srbije, ali i izjava gradonačelnika Beograda Aleksandra Šapića, da će u roku od dva do tri dana doneti odluku kako treba sprovesti postupak da se zajedno sa izborima za parlament i lokalnu samoupravu održe i izbori za Beograd.
"Treba očekivati sličnu situaciju i u pokrajini. Svi izbori će biti u jednom danu i mnogo brže što se nekome to činilo na osnovu nekih drugih elemenata u političkom životu. Pre svega se to odnosi na tekuća događanja na Kosovu i Metohiji koji u značajnoj meri usmeravaju težište političkog razmišljanja i delovanja na zaštitu nacionalnih interesa", dodaje Stanković.
Bez obzira na to, smatra da će izbori biti održani do kraja godine.
Ističe da izbori u decembru odgovaraju strankama koje imaju inicijativu, a to su stranke vlasti.
"Odgovaraju strankama koje imaju inicijativu u pogledu definisanja pitanja kampanje, pristupa tim pitanjima i definisanja odgovora. Naprednjaci su, odnosno njihova Vlada i predsednik, u poslednje tri nedelje bili izuzetno aktivni na socijalno-ekonomskom i spoljnopolitičkom planu, uz prateću izuzetno tenzično i opasnu epizodu sa incidentom u Banjskoj", objašnjava naš sagovornik.
On kaže da sveobuhvatni karakter izbora odgovara političkom akteru koji je organizaciono, finansijski i medijski najjači, "a to je svakako Srpska napredna stranka, jer treba izneti teret kampanje".
"Fragmentarizovana, uzajamno posvađana i distancirana opozicija to teško može da uradi. Opozicija je i ideološki heterogena, bez upečatljive ličnosti koja bi mogla da bude neka vrsta lidera, kao što je svojevremeno u Crnoj Gori u odnosu na režim Mila Đukanovića bio Zdravko Krivokapić, ili u Srbiji protiv Slobodana Miloševića Vojislav Koštunica", dodaje Stanković.
On ističe da vlastima odgovara brza kampanja zbog jake organizacije, jasnog liderstva, ali i efekata socijalno-ekonomskih mera koje će se neposredno osetiti. Ta prednost se, ocenjuje, neće otopiti i u slučaju da izbori budu odloženi za sledeću godinu, "što je malo verovatno".
Sa druge strane, kaže, opozicija nema liderstvo, jaku organizaciju, stabilne finansije i medijske resurse koji bi bili dovoljni da prevaziđu organizaciono-kadrovske nedostatke u radu na kampanji.
"Duži vremenski period bi dao priliku opoziciji da se organizaciono definiše, politički konsoliduje i možda formira više kolona, u nekim slučajevima jednu kolonu, i pokuša da dovede u pitanje značajnu prevlast vlasti u biračkom telu. Vlastima može da odgovara i okolnost da imaju prilično brojno, stabilno i disciplinovano biračko telo, koje reaguje na kampanju i poruke koje pre svega šalje Aleksandar Vučić", zaključuje Stanković.
