U susret izborima: Kako smo glasali prošli put

Talas ostavki predsednika opština širom Srbije, kao i ona gradonačelnika Beograda Aleksandra Šapića, pokrenuo je stvaranje pravnih uslova za održavanje (još ne raspisanih) izbora 17. decembra – parlamentarnih, pokrajinskih i beogradskih, ali i u još nekim opštinama – tek nešto manje od godinu i po dana od prethodnog testiranja volje naroda 3. maja 2022.

Tog trećeg maja Srbija je (opet) izabrala za predsednika Aleksandra Vučića (skoro 60 odsto glasova, i u prvom krugu, kao i 2017) i novu-staru Narodnu skupštinu. Takođe, odabrala je ko će voditi 12 opština i dva grada, uključujući i prestonicu.

Odnos snaga na srpskoj političkoj sceni pretrpeo je tada minimalna pomeranja u okviru dotadašnje vladajuće većine, premda je bilo onih koji su dobili više glasova nego što su (možda) očekivali: Socijalistička partija Srbije Ivice Dačića i tri patriotske liste koje su prešle cenzus za ulazak u Skupštinu Srbije: NADA Miloša Jovanovića, Dveri Boška Obradovića i Zavetnici Milice Đurđević Stamenkovski.

Parlamentarni izbori 2022

Dakle, pobedila je Srpska napredna stranka iako je izgubila oko 300.000 glasova u odnosu na izbore održane 2020, kada joj je poverenje poklonilo 1.953.705 građana. Ovaj rezultat je još lošiji ako se uzme u obzir da je 2020. nekadašnji Srpski patriotski savez Aleksandra Šapića osvojio 123.374 glasova, a u međuvremenu se utopio u SNS.

Dačićevi socijalisti su pak popravili rezultat od 2020. za 100.000 glasova, sa 334.270 na (oko) 435.000.

Najveći skok je napravio Miloš Jovanović sa Nadom za Srbiju s kojom je osvojio više od 200.000 glasova, naspram 72.085 glasova iz 2020.

I Zavetnici su svoj skor pojačali za 100.000 – 145.000 u odnosu na 45.950 – za nijansu manje od Dveri koje su 2020. bojkotovale izbore a sada su osvojile oko 150.000 glasova.

Doduše i kod Dveri i kod Jovanovića treba dodati delove POKS-a koji je 2020. umalo preskočio cenzus s 85.888 glasova a onda se raspao.

Analize izbora 2022. isticale su da su Šapićeve glasove iz 2020, više od 400.000, pokupili SPS, NADA, Zavetnici i Dveri, što je posledica porasta patriotskog raspoloženja usled rusko-ukrajinskog sukoba. Tome u prilog ide i skok glasova kod socijalista budući da je Dačićeva partija otvoreno iskazivala podršku Rusiji, dok je SNS platio za antirusko glasanje u Ujedinjenim nacijama.

Treba pomenuti i da je zadržan cenzus od tri odsto za ulazak u parlament, odluka koja je donesena, na predlog Srpske napredne stranke, izmenama Zakona o izboru narodnih poslanika i Zakona o lokalnim izborima 8. februara 2020.

Izborni sunovrat zapadne opozicije

Gubitnik izbora 2022, na sreću Srbije, bio je deo opozicije koji je tražio da se u iste umeša strani faktor iz Evropske unije – to su oni koji su se pre izbora sastali s američkim izaslanikom za Zapadni Balkan Gabrijelom Eskobarom, zaduženim za sprovođenje američkog interesa u Srbiji: potpredsednici Stranke slobode i pravde Marinika Tepić i Narodne stranke Miroslav Aleksić, lider Zajedno za Srbiju Nebojša Zelenović, Dobrica Veselinović iz Inicijative Ne davimo Beograd i Natan Albahari iz Pokreta slobodnih građana.

Cenzus su prešli koalicija Ujedinjeni za pobedu Srbije (UZPS) i Moramo – osvojili su oko 18 odsto glasova, to jest oko 690.000 glasova. Čak ni u Beogradu, koji je tradicionalno njihovo najjače uporište, zajedno nisu uspeli da osvoje mnogo više od trećine glasova. Predizborna istraživanja javnog mnjenja davala su im čak 24 odsto u zbiru.

Uopšte, treba pomenuti na raskorak anketa kuće "Faktor plus" (FP) i Nove srpske političke misli (NSPM) uoči parlamentarnih izbora od pre godinu i po – poslednje su objavljene 29. marta 2022.

Vladajući SNS je bio na nešto iznad 50 odsto glasova (FP – 53,4 NSPM – 51,7). Koaliciji koju je predvodila Marinika Tepić predviđalo se između 14 (FP) i 17 (NSPM) odsto podrške, SPS-u 10,1, odnosno 8,9 odsto. Sledili su koalicija Moramo – oko pet, odnosno 7,3 odsto, i tek nešto iznad cenzusa od tri odsto: NADA za Srbiju Miloša Jovanovića, Zavetnici Milice Đurđević Stamenkovski i Suverenisti Saše Radulovića. Ispod njih bile su Dveri Boška Obradovića i radikali Vojislava Šešelja.

Na izborima 2022, dakle, najviše glasova je pripalo listi SNS–SPAS 44,2 odsto, slede SPS–JS 11,7, zatim UZPS 14 odsto i Moramo 4,8 procenata, te NADA 5,5 odsto, Dveri 3,9 posto i Zavetnici 3,8 procenata glasova.

Srpski narod je 2022. pokazao da je mudriji od svoje (samoproglašene) elite i da je zaista glasao u skladu sa svojim, a ne tuđim, interesom.