Nakon nemilog događaja u selu Banjska, Priština svakodnevno demonstrira svoju brutalnost prema Srbima na severu Kosova i Metohije.
Tako su danas naoružani specijalci ROSU upali u Kliničko-bolnički centar Kosovska Mitrovica i nekoliko privatnih objekata.
I današnji događaj, ali i onaj u Banjskoj u kojem su ubijena trojica Srba mirno je posmatrao EULEKS – Misija Evropske unije za vladavinu prava na Kosovu.
Zato se postavlja pitanje šta je uloga EULEKS-a: da mirno posmatra kako Kurtijeva policija maltretira i ubija Srbe, da pomaže prištinskim policajcima da još efikasnije maltretiraju Srbe ili nešto treće?
Da bismo odgovorili na ovo pitanje moramo da se vratimo na početak – kako je EULEKS došao na Kosovo i Metohiju.
Vlast prihvatila EULEKS u zamenu za članstvo u EU
Kada je Priština u februaru 2008. godine proglasila nezavisnost "Kosova" uz svesrdnu podršku Zapada, bilo je potrebno da Beograd prihvati tu nezavisnost, kao i da nova "država" izgradi svoje institucije.
Slanje evropske misije na Kosovo koja bi "nadgledala nezavisnost" bila je predviđena još Ahtisarijevim planom, a trebalo je da zameni UNMIK – misiju Ujedinjenih nacija koja je formirana na osnovu Rezolucije 1244.
Kako Srbija nije prihvatila Ahtisarijev plan, da bi takva misija bila angažovana bile je potrebna nova odluka Saveta bezbednosti UN.
Tada u zapadnim diplomatskim krugovima počinje rasprava na osnovu kojih zakonskih argumenata bi misija mogla da se ipak uputi put Kosova. Kako nije bilo takvih međunarodnih dokumenata, misija je mogla da ode na Kosovo jedino ako to odobri Srbija.
Depeše koje je objavio Vikiliks pokazale su da se Zapad premišljao čime da uceni srpsku vlast da prihvati slanje EULEKS-a. Beograd se tada spremao da pošalje pitanje Međunarodnom sudu pravde o legalnosti proglašenja nezavisnosti, a nova vlast se takođe zalagala za članstvo Srbije u EU.
Dokumenti Vikiliksa su pokazali da je Beograd prodao svoju južnu pokrajinu za članstvo u EU, koje, vidimo danas, nikad nije ni dobila.
Srbi treba da prihvate EULEKS kako bi odmrzli Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa EU, rekao je srpskim vlastima direktor Sekretarijata za Balkan Saveta EU Štefan Lene, navodi se u depeši pod brojem 08BRUSSELS1641.
Isto je ponovio i Solana kada je Tadiću jasno stavio do znanja da bi protivljenje angažovanju EULEKS-a bilo nesaglasno sa srpskim radom na EU integracijama.
U dokumentu pod brojem 09BELGRADE506 navodi se: "Neodoljiva želja Vlade Srbije da obezbedi viznu liberalizaciju sa EU predstavlja tačku za pritisak koja može da obezbedi saradnju Srbije po pitanju Kosova. (...) Bez pune saradnje, EULEKS će morati da izvesti Brisel da Srbija nije sposobna da garantuje bezbednost svoje granice (koju Srbija smatra administrativnom linijom), što je važan preduslov za šengensku 'belu listu' i putovanje bez viza."
Srbija je ovu trampu za članstvo u EU i "beli" šengen prihvatila, a misija EULEKS-a od čak 3.000 policajaca, sudija, tužilaca i administrativnog osoblja je krenula put Kosova da Albancima napravi državne institucije.
Šta je formalno posao EULEKS-a
EULEKS je najveća civilna misija ikada pokrenuta u okviru evropske politike za bezbednost i odbranu. Misiju ne čine samo pojedinci iz zemalja EU, već i iz Turske, Švajcarske, Norveške, Kanade i SAD.
Njen budžet je u jednom trenutku dostigao čak 614 miliona evra. Dakle, Zapad nije žalio novac kako bi napravio kosovskim Albancima državu.
Glavne oblasti EULEKS-a su policija, carina i pravosuđe. Procenjivalo se da će 10 godina biti dovoljno da se izgrade institucije, ali se to nije dogodilo, pa je mandat više puta produžavan.
Pre tri godine proglašeno je da je EULEKS završio svoju misiju uspešno, ali je ostalo 400 pripadnika. Trenutni mandat je u junu ove godine produžen do juna 2025. i za taj period predviđen je budžet od 165.000 evra.
EULEKS ima Specijalizovanu policijsku jedinicu koju čini 105 policajaca iz Poljske. Oni održavaju policijske vežbe sa kosovskom policijom i u slučaju policijskih akcija posle kosovske policije predstavljaju drugu instancu za bezbednosni odgovor na Kosovu. Poslednja instanca je misija NATO-a Kfor.
Ova jedinica svakodnevno sprovodi izviđačke patrole i ona, uz Kfor, ima pravo na prisustvo na severu Kosova i Metohije, dok to pravo nema "kosovska" policija.
Jedina dobra stvar kojom je EULEKS mogao da se pohvali je integracija skoro 300 srpskih policajaca sa severa KiM u prištinsku policiju, ali su oni zbog maltretiranja Prištine napustili policiju 2022. godine.
Beograd odavno prihvatio da EULEKS samo posmatra
EULEKS nije instanca kojoj bi Srbija trebalo da se žali na ponašanje kosovskih Albanaca prema Srbima, jer je njen zadatak od početka bio da pomaže Albancima da učvrste svoju vlast, kaže za RT Balkan profesor Fakulteta političkih nauka Slobodan Samardžić.
Pre tri godine je proglašeno da su kosovski Albanci "stali na noge" i da misija više ne treba da postoji, te da sada ima samo nadzornu funkciju i nema nadležnost da pomogne i arbitira u stvarima koje obavljaju Albanci. To objašnjava zašto su nemo posmatrali kako policajci postupaju prema Srbima na severu Kosova i Metohije.
"Njihova uloga što se tiče održavanja reda i mira je ništavna, zato me i čudi što se naši organi uopšte obraćaju EULEKS-u da interveniše, kad su oni odavno taj mandat završili. Ovo su sada relikti tadašnje funkcije", kaže Samardžić.
Samardžić podseća da je legalnost misije od početka bila upitna, te da je njeno uspostavljanje najveća greška vlasti 2008. godine, koja je pod vođstvom demokrata zatražila da Ujedinjene nacije prihvate upošljavanje EULEKS-a.
"Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija nikada EULEKS nije prihvatio dokumentom koji ima pravnu snagu. Ta misija je prihvaćena kao deo izveštaja generalnog sekretara i kao predsedničko saopštenje Saveta bezbednosti samo zato što je Srbija to tražila. EULEKS je pravno mrtvorođenče, ali činjenicom da je Srbija to prihvatila u UN i Savetu bezbednosti UN, niko se nije mešao, pa ni Rusi. Srbija ima pravo da se odrekne Kosova i Metohije i to odricanje je počelo 2008. godine upravo na primeru EULEKS-a", kaže naš sagovornik.
Zbog toga žalba na ponašanje EULEKS-a nema međunarodnu važnost, pa bi Srbija trebalo da se žali Savetu bezbednosti UN, smatra Samardžić, ali dodaje da je teško da se pitanje KiM vrati u tu instituciju, jer je odatle povučeno još 2008. godine.