Srbija i Balkan
RT Balkan istražuje koje sankcije EU može da uvede Srbiji: Jalova priča, pucanj iz praznog pištolja
Iskoristiti reč "sankcije", kako bi se zaplašio narod koji je devedesetih godina preživeo embargo Ujedinjenih nacija? Prilično domišljato, mora se priznati. Od toga, međutim, nema ništa. Evropa, izgleda, puca iz praznog pištolja
Kada je Srbija devedesetih preživljavala sankcije Ujedinjenih nacija, Estonija, Litvanija i Letonija nespretno su se učile prvim koracima svoje novostečene nezavisnosti. Danas, ove tri zemlje, među najglasnijim su državama koje traže da se Srbiji ponovo uvede embargo – samo ovoga puta, embargo Evropske unije.
Prema pisanju medija, najmanje je sedam država koje bi da se Srbija na ovaj način kazni nedavnih dešavanja na Kosovu i Metohiji, ili kako bi oni rekli, zbog "zbog ohrabrivanja terorističkih akcija na teritoriji nezavisne zemlje".
Ovakve pretnje, ali i izjave Žozepa Borelja da "Brisel pomno prati da li Srbija ispunjava zahteve EU u vezi sa smirivanjem napetosti na severu Kosova i ukoliko proceni da ih Beograd ne poštuje, spremna je da razmotri uvođenje kaznenih mera i protiv vlasti u Srbiji" - sudeći prema rečima sagovornika RT Balkan, zapravo su samo pucanj u prazno.
Iskoristiti reč "sankcije", kako bi se zaplašio narod koji je devedesetih godina preživeo embargo Ujedinjenih nacija? Prilično domišljato, mora se priznati. Od toga, međutim, nema ništa. Evropa, izgleda, puca iz praznog pištolja.
Diplomata Zoran Milivojević objašnjava da, čak i kada bi Evropska unija Srbiji uvela sankcije, one bi se samo odnosile na položaj zemlje u odnosu na taj blok.
"Sankcije ne bi imale nikakvo dejstvo van EU, pa bi dakle, tri četvrtine planete bile van toga. Reč je o blokadama grupe zemalja, i to nikakve veze nema sa sankcijama devedesetih. Njih je uveo Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija, odnosno ceo svet. Sankcije kojima sada prete odnose se na 27 zemalja EU, a u političkom smislu bi im se verovatno pridružile i SAD i Kanada. To, međutim, ne bi uticalo na naše odnose sa, na primer, Afrikom ili Azijom", pojašnjava Milivojević.
Nemoguće, nerealno i neizvodljivo
Ali, prema njegovom mišljenju, priča o sankcijama je samo prazna priča, jer "tako nešto nije moguće", nerealno je, i neizvodljivo.
"Briselu ne bi odgovaralo da politički antagonizuje Srbiju, jer onda nema dijaloga i nema rešenja. I to ne samo za KiM, već važi i za Bosnu i Hercegovinu i za ceo region. Jer od Srbije zavisi stanje u regionu", smatra bivši diplomata Zoran Milivojević.
Drugi razlog je konkretniji – da bi EU sankcionisala Srbiju, potreban je konsenzus svih članica.
Politička odluka mora biti jednoglasna, a u ovom trenutku, smatra naš sagovornik, takvo jedinstvo je nemoguće.
Šta ako, pravo veta, zbog dobrih odnosa sa Beogradom iskoristi Budimpešta? Ili možda Slovačka u kojoj je proteklog vikenda vlast došao evroskeptični Robert Fico koji je više puta ismevao uvođenje sankcija Rusiji?
"Ne samo da pet država članica i ne priznaju Kosovo već, dakle, ima država koje ga i priznaju, ali imaju drugačiji stav, poput Mađarske ili sad Slovačke. Otkud znamo i kako bi reagovale neke druge zemlje Evrope, na primer one na jugu? Sankcije traže Baltičke zemlje i generalno sever, a njihovi motivi su vezani za ukrajinski rat i celu priču oko Ukrajine i Srbije…Traži ih i Nemačka, i to zato što podržava Kurtija, pa nije slučajno Manuel Saracin za sedam dana već dva puta bio u Prištini", ukazuje naš sagovornik.
Milivojević ne odbacuje, međutim, mogućnost da bi EU mogla da primeni neke političke "mere", poput onih kojima su pretili Prištini – na primer, da smanje komunikaciju na visokom nivou ili da odustanu od nekih projekata koje su planirali.
Mogla bi EU i da blokira pristupni proces, koji kako tvrdi naš sagovornik "nema nikakvog napretka", ali o ukidanju statusa kandidata, prema njegovim rečima "niko i ne razmišlja".
Ranije pretnje o ukidanju bezviznog režima, takođe su jalove, jer, em što za tako nešto blok mora da postigne jedinstvo svih članica, "to bi na ovim prostorima potpuno zatvorilo priču EU".
Upozorenje i pritisak
Sociolog Vladimir Vuletić, takođe ne sumnja da su pretnje sankcijama Srbiji, još jedan vid pritiska da Beograd svoju politiku uskladi sa očekivanjima Brisela.
"Ne gledam na to kao na realan ishod, već kao jednu vrstu upozorenja i pritiska. Ima ipak onih koje misle da Srbiju na svaki način treba dovesti u inferioran položaj da nema nikakav uticaj na Balkanu. To je nerazumna politika za narod koji je brojčano najveći, ali je i nešto sa čime se na ovaj, ili onaj način nosimo bar trideset godina, tako da to nije neobično. Sada je, kako kaže, najvažnije, ne davati povoda i municije onima koji tako misle o Srbiji", ukazuje Vuletić.
Greše oni koji veruju da bi sankcijama mogli da slome Srbiju, ukazuje naš sagovornik, koji dodaje da se već pokazalo da na kratkoročnom i srednjeročnom nivou, te mere samo ojačavaju strukture vlasti u zemljama u kojima se blokade uvode.
"Sankcije nigde nisu dale rezultate, a uvođenje viznog režima je nešto što bi ljude u Srbiji učvrstilo u stavu da se Zapad i Evropa prema njima odnose neprijateljski. A mislim da to nije želja EU", ističe sagovornik RT Balkan.
Dalji razvoj događaja, kako Vuletić ukazuje, zavisiće od tumačenja onog što se desilo u Banjskoj. Prema njegovim rečima, poslednjih meseci javljaju se "aveti devedesetih poput Vokera i Servera", koje su vrlo oštri u kritici američke politike prema Srbiji i pokušavaju da na nju utiču.
"Sve što se dešavalo i što se i sada dešava, više je pritisak na američku politiku, nego na samu Srbiju, jer mi tu dođemo kao neka vrsta kolateralne štete. Za njih je ozbiljan problem šta raditi sa Balkanom u sledećem periodu i da li ići na politiku kompromisa i rešavanja otvorenih pitanja, između ostalog i odnosa Beograda i Prištine - ili ići na radikalizaciju koja bi dovela do toga da se požar raširi sa ukrajinskog fronta na balkanski prostor. Teško je zamisliti da, kada bi se ovde dogodilo nešto što bi izmaklo kontroli, da bi se zaustavilo na administrativnoj liniji Kosova i Srbije Bojim se da bi to zapalilo čitav Balkan, a onda je pitanje gde bi to otišlo", upozorava Vuletić.
