Žustra rasprava u EU o KiM: Tražene mere protiv Srbije, na Prištini sledeći korak

Poslanici Evropskog parlamenta poručili su danas da je potrebna nepristrasna istraga o oružanom sukobu na severu Kosovu i privođenje odgovornih pravdi. Kritikovali su retoriku Beograda, zatražili sankcije za Srbiju ali i za tzv. kosovskog premijera Aljbina Kurtija zbog zastoja u dijalogu. Poslanici su pozvali i na jačanje jedinica Kfora na severu.

Govornici su pozvali na uspostavljanje mira i stabilnosti i povratak dijalogu, ali i na punu istragu i povlačenje srpske vojske i privođenje pravih odgovornih.

Na sednici su se čule optužbe na račun EU i Prištine da snose odgovornost za novonastalu krizu na Kosovu i Metohiji, dok su pojedini evroposlanici prebacivali krivicu na Srbiju i tražili uvođenje mere protiv Beograda.

Španski državni sekretar Paskal Navaro Rios koji je kao predsedavajući otvorio raspravu podsetio je da je visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj pozvao obe strane na uspostavljanje mira i povratak dijalogu, dok je evropski komesar za humanitarnu pomoć Janez Lenarčić istakao da je važno da se Beograd i Priština uzdrže od svih aktivnosti koje bi mogle da dovedu do eskalacije situacije.

"EU je pozvala obe strane da preuduzmu konkretne mere za deeskalaciju koja je potrebnija nego ikada, kao i da je potrebno počinitelje privesti pravdi. Ta deeskalacija ne treba da bude izgovor da se odustane od dijaloga za normalizaciju", rekao je Lenarčić, a prenosi Tanjug.

Izvestilac EP za Srbiju Vladimir Bilčik rekao je da je stanje na terenu ozbiljno eskalira, kao i da u poslednjih 10 godina nismo imali takvo nasilje.

"Potrebna je detaljna istraga. Obe strane imaju ogromnu odgovornost da se vrate u dijalog", rekao je Bilčik i naglasio da je dolaskom Aljbina Kurtija na vlast dijalog počeo da se oteže.

"Moramo otkriti šta se tačno dogodilo i trebaju nam objektivne činjenice. Ne treba nam površno dodeljivanje krivice. Destabilizacija Balkana odgovara Putinovoj Rusiji. Jedino rešenje je povratak za pregovarački sto i dijalog", zaključio je Bilčik.

Francuski evroposlanik Žan Lik Lakapel istakao je da je posebno odgovorna u sukobu EU, a sa druge strane vlada Kosova.

"Prošlog proleća Kurti se odlučio na provokaciju da imenuje gradonačelnike u nekoliko opština i tako marginalizuje srpsko stanovništvo na KiM koje je kolevka srpskog naroda. Policija je to brutalno sprovela u delo. Pružam punu podršku srpskom narodu. Treba sankcionisati Kurtija", rekao je Lakapel.

Francuski poslanik istakao je da od 300 napada protiv srpskog stanovništva nijedan nije imao posledice.

"Treba da otvorimo oči pred kosovskim potezima. Za nas nema smisla da se ta navodna zemlja integriše u EU", zaključio je on.

Mađarski evroposlanik Andor Deli rekao je da je stanje krajnje napeto i složeno i da najnoviji tragični događaji pokazuju da se rešenje mora naći što pre moguće, kao i da su važna objektivna i nepristrasna istraga

"Sve ovo su simptomi većih problema, a to je ZSO. Stvaranje ZSO je veliki problem, postoji od 2013. i Briselskog dogovora. Postoji čitav niz konvencija koje bi trebalo da garantuju status tih zajednica i poštovanje Kriterijuma iz Kopenhagena. Nakon skoro deset godina pregovora, sada je na vladi u Prištini da napravi odlučujući sledeći korak", rekao je Deli.

Na sednici je bilo i evroposlanika koji su bili najglasniji u osudi i prebacivanju krivice na Srbiju, među kojima su bili Tonino Picula (Hrvatska), Viola Fon Kramon (Nemačka), Ilhan Kjučuk i Angel Džambarski (Bugarska) koji su tražili da se Srbija osudi, da se protiv nje uvedu mere ili obustave infrastrukturni projekti.

Fon Kramon je pozvala Srbiju da aktivno učestvuje u istrazi o događajima u Banjskoj i pronađe sve odgovorne, a EU da, zajedno sa NATO, donese plan za hitne situacije na severu KiM.

Austrijski poslanik Tomas Vaic je pozvao specijalog izaslanika za dijalog Beograda i Prištine Miroslava Lajčaka da, sa obzirom na to da, kako je naveo, nema pozitivnih rezultata u dijalogu, razmisli da se povuče sa dužnosti.