Đukanovićeva slamka spasa - Venecijanska komisija
Predsednik Crne Gore Milo Đukanović obratio se predsednici Venecijanske komisije Kler Baz Malori i zatražio hitno mišljenje o Zakonu o predsedniku, koji je vraćen Skupštini Crne Gore na ponovno odlučivanje.
Kako je istakao Đukanovićev savetnik za ustavni sistem i pravna pitanja Boris Bastijančić, crnogorski predsednik se obratio Malori zbog intenzivne i sadržajne saradnje Crne Gore i Venecijanske komisije, navodeći izuzetan doprinos koji je komisija dala tokom izrade Ustava Crne Gore 2007. godine, ali i pripremu, izmenu i dopunu Ustava tokom 2013. godine.
Bastijančić je rekao da Đukanović najveći problem vidi u tome što i pored nefunkcionisanja Ustavnog suda, određeni nosioci izvršne i zakonodavne vlasti prave korake koji, kako je rekao, zadiru mimo ograničenja njihovih Ustavom definisanih nadležnosti.
"Najbolji primer za to je nedavno donošenje izmena i dopuna Zakona o predsedniku, koje je podržano glasovima od strane 41 poslanika", istakao je Bastijančić.
Kako je naveo, Đukanović je naglasio da bi posledica mogućeg ponovnog izglasavanja Zakona o Predsedniku Crne Gore i njegovog stupanja na snagu u vrlo kratkom roku, mogla da doprinese urušavanju ustavnog poretka Crne Gore i univerzalnih pravnih vrednosti.
"Predsednik je zatražio da Venecijanska komisija da hitno mišljenje o ovom Zakonu, koji je, kako je poznato, vratio Skupštini na ponovno odlučivanje", kazao je Bastijančić.
Đukanović je, kako se navodi, podsetio da je duže od decenije struktura obraćanja komisiji sa različitih državnih adresa, uz zajednički politički interes, vođena isključivo namerom da se uz pomoć mišljenja Venecijanske komisije dođe do pravnog, političkog i demokratskog snaženja ukupnog institucionalnog okvira u Crnoj Gori.
"Demokratska tranzicija vlasti, nakon održanih parlamentarnih izbora u avgustu 2020. godine, bila jedan od dokaza visokog nivoa demokratske zrelosti crnogorskog društva", navodi savetnik crnogorskog predsednika.
Bastijančić je istakao da dinamičan razvoj društveno-političkih događaja i karakterističnih postupanja institucija sistema, od tada do danas, nedvosmisleno ukazuje da su ključni državni organi, koji su pre svega zaduženi za afirmisanje i očuvanje vladavine prava, suočeni sa sve većim izazovima.
"Rad državnih institucija u punom kapacitetu je onemogućen ili je čak u celosti blokiran", navodi se u saopštenju Bastijančića.
DPS insistira na povlačenju Zakona o predsedniku
Demokratska partija socijalista (DPS) Mila Đukanovića insistira na hitnom povlačenju usvojenog izmenjenog Zakona o predsedniku i organizaciji vanrednih parlamentarnih izbora.
Nakon jučerašnjeg sastanka koji je inicirala predsednica Skupštine Danijela Đurović radi dogovora o izlasku iz političke i ekonomske krize, DPS je saopštila da sebe smatra odgovornom političkom partijom koja ima za cilj dalju izgradnju institucija, da se odazvala pozivu na sastanak u nadi da će se, kako kažu, kroz dijalog doći do rešenja koje će značiti izlaz iz političke i društvene krize u kojoj se Crna Gora nalazi.
Đurović je, naime, na jučerašnji sastanak pozvala lidere parlamentarnih stranaka, a zbog nedolaska Mila Đukanovića, poslanici DF-a, Ujedinjene i Prave Crne Gore, kao i Radničke partije napustili su sastanak. Oni su sastanak napustili uz obrazloženje da nedolazak Đukanovića znači da DPS-u nije stalo ni do dijaloga ni do dogovora.
Iz DPS tvrde da je sastanak pokazao dubinu krize sa kojom se država suočava o čemu, kako kažu, najbolje svedoči i stav smenjenog premijera, ujedno i predsednika GP URA Dritana Abazovića, koji je kazao da je stanje u zemlji u potpunosti redovno, kao i ponašanje i "performans lidera proruskog Demokratskog fronta koji su naveli da neće dalje učestvovati u razgovorima, navodeći pritom trivijalne i krajnje neutemeljene razloge za takav neodgovoran pristup".
Iz DPS su ponovili svoje zahteve da se hitno povuče Zakon o predsedniku i da se spreči njegovo stupanje na snagu čime bi se sprečio ustavni puč i time stvorili preduslovi da se postupak izbora sudija Ustavnog suda vrati na Ustavni odbor, kako bi se - uz suštinski a ne simulirani dijalog, stvorile pretpostavke za izbor četvoro sudija i time omogućio nesmetan rad jedne od najvažnijih institucija u zemlji.
Kažu da će insistirati na skraćenju mandata Skupštine da bi se stvorili uslovi za organizaciju vanrednih parlamentarnih izbora koji bi označili i definitivan kraj političke krize, nakon kojih bi Crna Gora dobila odgovornu, političku, stabilnu i evropsku vladu.
Neće dozvoliti sebi da budu dekor Demokratskog fronta kojem je jedini cilj politika destrukcije prema institucijama kako bi, kako navode, "Crnu Goru predstavili kao nefunkcionalnu državu čiji bi suverenitet, shodno tome, trebalo prepustiti regionalnim hegemonima.
Usvojeni izmenjeni Zakon o predsedniku, na predlog Demokratskog fronta, ima za cilj da, kako je obrazloženo, ponašanje predsednika države i lidera DPS-a Mila Đukanovića vrati u ustavne okvire i predloži lidera Demosa Miodraga Lekića za mandatara nove vlade.
Đukanović je najpre ignorisao predlog da Lekić bude mandatar, a potom je i usvojeni Zakon o predsedniku vratio Skupštini na ponovno odlučivanje.
