Ovo je zemlja za nas: Srbija jedina u regionu beleži porast broja rođene dece

Srbija je jedina zemlja u regionu koja je tokom prošle godine zabeležila porast broja živorođenih u odnosu na 2021. godinu.

Naime, Bosna i Hercegovina, Severna Makedonija, Crna Gora, Albanija, ali i zemlje članice EU, poput Bugarske, Rumunije, Hrvatske, Slovenije i Mađarske, zabeležile su pad u broju rođene dece.

Trend pada i u našoj državi prisutan je već četiri decenije, a koje su to pozitivne, odnosno negativne demografske i socijalne tendencije za 550 beba više u 2022. u poređenju sa 2021. godinom, pitanje je kojim se bavio RT Balkan.

Šef odseka za demografiju i statistiku zdravstva Republičkog zavoda za statistiku (RZS) Srbije Gordana Bjelobrk za naš portal objašnjava da sve pomenute države, baš kao i naša, imaju veliki demografski problem decenijama unazad.

"To su države koje imaju visoku prosečnu starost stanovništva, što znači da imaju ograničeni kontingent osoba koje su fertilno i radno sposobne i koje bi mogle da utiču na povećanje rađanja. Takođe, većina njih imaju i emigracione karakteristike, što znači da se gubi stanovništvo baš te prosečne starosti koja učestvuje u rađanju", navodi ona i naglašava da čitava Evropa ima problem sa niskim natalitetom, odnosno sve većim udelom starije populacije.

Proces starenja je sigurna budućnost, kako Srbije, tako i čitavog regiona i Starog kontinenta, podvlači Bjelobrk.

"Najveći izazov jeste niski nivo rađanja. U 2022. Srbija zaista jeste ostvarila rast broja živorođenih, što je delimično rezultat mera populacione politike na lokalnom nivou, ali i republičkom", kaže šef odseka u RZS.

Uspeh za našu zemlju bio bi i mali pad u broju živorođenih, dodaje, "samo da nije strmoglavi".

"Ovaj pozitivni procenat je možda i pokazatelj da mladi ipak ne idu toliko iz zemlje ili da tamo ne ostaju duže. Dobar znak je i veći broj prvorođenih beba, jer je 660 parova postalo roditelj prvi put i to nismo isto imali deceniju dve. Primetan je i porast trećerođenih i četvrtorođenih, kao i obrazovanih majki sa petim i šestim detetom", podvlači naša sagovornica sve demografske specifičnosti iz 2022. godine.

Osobe koje učestvuju u reprodukciji različito se ponašaju u zavisnosti i od regiona, naznačava Gordana Bjelobrk.

"Finansijske mere su najviše rezultata dale u regionu južne i istočne Srbije, za razliku od Beograda i Vojvodine gde su mere usklađenosti rada i roditeljstva imale prioritet nad novcem", objašnjava ona.

Sociolog Milica Vesković Anđelković za RT Balkan ukazuje da se uvek posle velikih kriza dešavao bebi-bum, pa tako i posle koronakrize.

"Tako je bilo i posle Drugog svetskog rata kada smo imali bebi-bum, onda posle ratova devedesetih posle čega smo takođe beležili blagi skok u broju rođenja dece. Isto je tako i nakon poslednje zdravstvene krize. Za vreme nje ljudi su se brinuli da li dolazi do deformiteta ploda, pa su pitanja potomstva ostavili za neka izvesnija vremena", objašnjava ona.

Premijerka Srbije Ana Brnabić ranije je najavila da vlada radi na tri važne strategije koje se tiču reproduktivnog zdravlja, podsticaja rađanja i na strategiji o starenju.

Ministarka za brigu o porodici i demografiju Darija Kisić takođe je izrazila spremnost da resor na čijem je čelu strateški i finansijski podrži i osnaži instituciju porodice u svakom smislu.

Bivši ministarka bez portfelja zadužena za demografiju i populacionu politiku Slavica Đukić Dejanović naglasila je da je dosta toga urađeno, te da se i dalje prave čvrsti koraci za povećanje stope fertiliteta, od stimulacija kružnih migracija, strategija podsticaja rađanja, revitalizacije sela...

Bivši ministar za brigu o porodici i demografiju Ratko Dmitrović za RT Balkan naglasio je da čitava Evropa ima problem sa stopom rađanja, te da je najmanja tamo gde se najbolje živi. 

Prema njemu rešenje je u promeni sistema vrednosti i zaustavljanju internih migracija.