U svetlu tragičnih događaja od 24. septembra u Banjskoj na severu Kosova i Metohije, dijalog Beograda i Prištine uz posredovanje EU i uz podršku SAD je u zastoju. Vreme je za reinvestiranje ili za ponovno promišljanje, pitanje je sa kojim je pred dvojicu bivših američkih ambasadora, Filipa Kosneta u Prištini i Entonija Godfrija u Beogradu izašao Centar za analizu evropske politike, piše "Albanijan post".
Visoke američke diplomate naglasile su da su "nacionalistički političari sa obe strane granice pobedili na izborima vodeći populističke kampanje, uz obećanja da će uspostaviti potpunu kontrolu nad teritorijom ili da će stvoriti etničku enklavu Srba na KiM".
Bivši američki ambasador u Beogradu Entoni Godfri kaže da Aljbin Kurti, koji je pod okriljem bezbednosnih snaga NATO snaga na tzv. Kosovu (KFOR), često vukao "provokativne poteze" protiv Srba na severu, bez pravog straha da će Srbija odgovoriti", a te bezbednosne garancije samo jačaju njegov populizam.
Godfri je naglasio da Srbiji takođe neće biti dozvoljeno da podstiče "oružanu pobunu" ili koristi sunarodnike "etnonacionaliste" da utiče na rezultate izbora na "Kosovu", u BiH ili Crnoj Gori.
"Srbi koji žive na KiM (i u BiH i Crnoj Gori) imaju mogućnost da glasaju na izborima u Srbiji, a ti glasovi su sve važniji. Ovo ni na koji način ne opravdava Srbe da ilegalno gomilaju oružje na KiM, ali ovaj kontekst je od suštinskog značaja za razumevanje problema", navodi Godfri, prenosi piše "Albanijan post".
Podvukao je da posrednici dijaloga treba da se fokusiraju na ekonomsku međuzavisnost, a da sve dok do toga ne dođe, "treba paziti da se na severu ne čačka mečka".
"Ali podržao bih nastojanje da se vrati 'status kvo' čak i ako to znači beskrajnu diplomatiju za naše prijatelje Miroslava Lajčaka i Gabrijela Eskobara, posrednike EU i SAD-a. Pomaganje Srbiji i 'Kosovu' da razviju svoje ekonomije do tačke u kojoj međuzavisnost čini sukob manje privlačnim, izgleda verovatnije i manje skupo", smatra Godfrii koji smatra da je Aleksandar Vučić u političkom škripcu, pre svega jer čvrst stisak koji je godinama imao nad glasačima koji su orijentisani desničarski, lagano popušta.
"Albanijan post" piše "da se Srbija pridružila međunarodnoj kritici ruske specijalne operacije na Ukrajinu u Generalnoj skupštini UN, dozvoljavajući svom vladajućem koalicionom partneru da pokupi proruske glasove u srpskoj unutrašnjoj politici".
Kaže da je sposobnost Rusije da interveniše na strani Srbije na "Kosovu", usredsređena na njen veto u Savetu bezbednosti UN.
"Od Rusije ne zavise ni snažan ekonomski rast Srbije u protekloj deceniji, ni njeni ekonomski izgledi za budućnost. Budućnost Srbije leži u Evropskoj uniji (EU), čak i ako je članstvo za sada nedostižno. I Evropa i Srbija imaju koristi od ovog odnosa, a mnogi u EU ne bi želeli da ga koriste kao polugu političke moći. Ekonomska moć 'Kosova', a samim tim i vrednost u trgovinskim odnosima bledi u poređenju sa Srbijom", naglašava bivši diplomata.
Bivši ambasador SAD u Prištini Filip Kosnet izjavio je da je "Vašingtonu i njegovim saveznicima konačno ponestalo strpljenja prema Beogradu".
"Reakcija Srbije bila je klasična za Vučića – igrajući se nacionalističkim osećanjima, proglasio je dan žalosti za stradalim srpskim borcima, uz pokušaj da se na Zapadu prikaže kao umeren, obećavajući istragu", rekao je Kosnet prenosi "Albanijan post".
Primarni zadatak posle dešavanja na severu Kosova, prema rečima bivšeg američkog ambasadora u Prištini, trebalo bi da bude promišljanje Evropske unije (EU) i SAD o Zajednici opština sa srpskom većinom (ZSO). On je ocenio da će u tom smislu morati da ubede prištinsku stranu da ZSO neće ugroziti "Kosovo".
"Albanci sa KiM strahuju da bi Zajednica srpskih opština mogla da predstavlja pretnju unutrašnjoj bezbednosti i da predvidi de fakto odvajanje. Zajednicu opština sa srpskom većinom mnogi porede sa Republikom Srpskom", kazao je Kosnet, prenosi "Albanijan post".