Energetski sektor Zapadnog Balkana mora da se odrekne uglja i što pre da se okrene obnovljivim izvorima energije, rekao je zamenik direktora Energetske zajednice, međunarodne organizacije koja spaja Evropsku uniju i njene susede kako bi stvorila zajedničko panevropsko energetsko tržište, Dirk Bušle. Uz to, kako je naveo, i struja mora da poskupi.
Neodgovorno rukovođenje i politički imperativ da se zadrži niska cena struje ostavile su energetska preduzeća na Zapadnom Balkanu bez volje i sredstava da investiraju u pogone nove generacije i odreknu se zavisnosti od uglja, izneo je svoje mišljenje Bušle u intervjuu za portal "Evroaktiv".
Samit zemalja Zapadnog Balkana u Berlinu, na kojem je usvojena Deklaracija o energetskoj bezbednosti i zelenoj tranziciji Zapadnog Balkana, fokusirao se na tri izazova ovog regiona: energetsku, klimatsku i investicionu krizu. Samo ova poslednja je "domaći proizvod", smatra Bušle, koji ocenjuje da su se države previše oslonile na ugalj i jeftinu energiju, zapostavljajući ulaganja.
"Mnoge zemlje Zapadnog Balkana zapostavile su modernizaciju energetskog sektora. Većina elektrana su ili blizu planiranog radnog veka ili su ga prekoračile", ustvrdio je Bušle.
Od država regiona očekuje se velika energetska tranzicija u kojoj bi ugalj bio zamenjen obnovljivim izvorima energije, a kako dodaje Bušle, da bi se obezbedila sigurnost snabdevanja države zajedno moraju da rade na tome.
Finansijska pomoć Evropske unije u tom poslu treba da bude usmerena na podršku projektima i merama koje promovišu "zelenu" regionalnu tranziciju, naveo je Bušle.
Berlinska deklaracija, zajedno za obavezama koje su prihvatile države Zapadnog Balkana, predstavlja važan korak u tom pravcu, naglasio je Bušle.
Međutim, u daljem razgovoru on nije mogao da zaobiđe upotrebu uglja za proizvodnju struje budući da je energetska kriza izazvana sankcijama EU na ruske energente pokazala svu "snagu" energije dobijene iz vode, vetra ili drugog obnovljivog izvora. Ona, naime, nije dovoljna da zadovolji potrebe.
"Na vrhuncu krize, svedočili smo istom, gotovo intuitivnom odgovoru na krizu koji je ciljao ka tome da obezbedi stabilne i pristupačne isporuke energije brzo, često se oslanjajući na ugalj. Ali 'renesansa' uglja može biti samo privremena. Ona neće biti ekonomski održiva srednjoročno ili dugoročno", uveren je Bušle.
Govoreći o prelasku Zapadnog Balkana na zelenu energiju i odbacivanju uglja, Bušle je naglasio da će jedan od koraka koji će načiniti Energetska zajednica biti stvaranje organizovanog veleprodajnog tržišta struje i njegovo povezivanje na regionalnom nivou i sa EU. To će omogućiti državama Zapadnog Balkana da struju iz obnovljivih izvora prodaju većem tržištu od nacionalnog.
U cenu struje, koja će i zbog toga morati da se poveća, moraće da bude uračunati i efekti zagađenja i emisije ugljenika, što je u skladu sa Mapom puta za dekarbonizaciju Energetske zajednice, istakao je Bušle, dodajući da je zagađenje jedan od najvećih problema na Zapadnom Balkanu.
"Dekarbonizacija podrazumeva da ne treba odbaciti ni hidroenergiju. Male hidroelektrane uglavnom ne doprinose mnogo energetskom sistemu u poređenju sa gubitkom biodiverziteta koji uzrokuju. Regeneracija postojećih hidroelektrana može imati mnogo pozitivniji efekat", rekao je Bušle.
Navodeći da su potrebna velika ulaganja u prebacivanje sistema na zelenu energiju, naročito u prenos i distribuciju, Bušle je naveo da je dalji razvoj gasne mreže drugo pitanje i da u tu investiciju treba da se uračuna i rizik od zarobljenih sredstava u dekarbonizovanom sistemu.
Energetska zajednica u nekoliko navrata upozoravala je Srbiju da bi njene odluke u energetskom sektoru mogle da se odraze na usporavanje pregovora sa EU.
Jedna se ticala restrukturiranja "Srbijagasa" 2015, kada je Bušle objašnjavao za srpske medije da ono nije usklađeno sa propisima EU i da delatnosti kompanije moraju biti razdvojene.
Bušle je, inače, 2013. godine isticao da je sporazum Srbije i Rusije o izgradnji gasovoda Južni tok u mnogim tačkama u suprotnosti sa evropskim pravilima. Ukoliko se pravi nova energetska infrastruktura kao što je Južni tok mora da se obezbedi da i treća strana, u ovom slučaju EU, ima koristi od toga, obrazlagao je tada Bušle. Od projekta se na kraju odustalo zbog opstrukcija od strane Evropske komisije.