Srbija i Balkan
Crna Gora između Eskobara i novih izbora: Da li je Abazović ipak "dočekao" Spajića?
Iako je mandatar 44. Vlade Crne Gore još u izbornoj noći rekao da neće sa GP URA da formira vlast, to se izgleda promenilo
Tačno dva meseca od kako je Milojko Spajić dobio mandat za sastav nove crnogorske vlade i mesec dana do isteka roka da taj posao obavi, a od nove crnogorske vlade nema još ni traga ni glasa.
Posle 60 dana pregovora, obećanja, lažnih pisama, saveta zapadnih ambasada u Podgorici, bombastičnih izjava da ima većinu i to od čak 44 poslanika i da vlada samo što nije, proces je - sve su prilike - ponovo na samom početku, a crnogorska javnost sve uverenija da je mandatar uludo potrošio dva meseca i sam sebe doveo u pat poziciju.
Trideset i tri dana do isteka roka koji po crnogorskom zakonu ima, Spajić je u petak uveče, prenose crnogorski mediji, dobio ovlašćenje poslaničkog kluba Pokreta Evropa sad da razmotri nove opcije u formiranju vlade.
Odluka poslaničkog kluba stigla je pošto su, u međuvremenu Demokrate Alekse Bečića definitivno saopštile da neće podržati Spajićevu većinu ako presudan glas za formiranje vlade stigne od poslanika Demokratske unije Albanca Mehmeta Zenke koji je na izborima bio na listi Demokratske partije socijalista Mila Đukanovića.
Podgorički portal "Borba" izvodi računicu da je sada već jasno i izvesno da bez direktne ili indirektne pomoći DPS-a Milojko Spajić ne može da sastavi 44. vladu.
Ovaj portal podseća da Spajić, osim na troje poslanika sa svoje liste, zbog Zenkovog glasa ne može da računa na 7 poslanika Demokrata.
To znači da Spajić na današnji dan ima iza sebe 21 poslanika sa svoje liste i 11 poslanika manjina, ako računamo i Zenku. Zato je PES odlučio da promeni pristup i sada ne isključuju mogućnost pregovora sa ZBCG i GP URA.
Spajić pregovore vraća na početak
Najnoviji obrt u procesu formiranja izvršne vlasti predstavlja nedvosmislen krah pregovaračke strategije mandatara, koja je podrazumevala grubo kršenje izborne volje građana, ocenjuje politički analitičar iz Podgorice Boško Vukićević za RT Balkan.
"Zbog izvesnog nedostatka podrške u parlamentu za njegov projekat specifične vlade, koji bi isključivao suštinske pobednike nad Đukanovićevom diktaturom, dok bi uključivao dugogodišnje satelite poraženog režima - Spajić je prinuđen da pregovore vrati na početak, te da pregovara sa koalicijom ZBCG i pokretom URA oko učešća u vlasti", pojašnjava naš sagovornik.
Prema Vukićeviću, takav razvoj događaja predstavlja jasnu pobedu slobodnih građana koji su se na sve moguće načine usprotivili projektu izdaje izborne volje, i čije je delovanje dovelo do toga da su se i u okviru izborne liste PES -a mnogi suprotstavili pogubnoj strategiji mandatara.
"U tom smislu, opet se pojavila mogućnost formiranja vlade koja bi suštinski uključivala sve one koji su na poslednjim izborima, kao i na onim istorijskim iz avgusta 2020. godine, porazili višedecenijsku autokratiju. Nastanak takve izvršne vlasti bi, ako ništa drugo, makar poštovao neka od elementarnih demokratskih pravila, dok bi ona svojim radom tek trebalo da se dokaže u očima javnosti i eventualno zavredi poštovanje", smatra Vukićević.
Prema njegovim rečima, međutim, postoje određene indicije da mladi mandatar, i pored kraha svoje pregovaračke strategije, ipak ne namerava da poštuje izbornu volju.
"Prema tim tumačenjima, najavljeni pregovori sa ZBCG bi predstavljali samo dimnu zavesu, dok je stvarna namera pravljenja neke vrste manjinske vlade uz spoljnu podršku kriminogenog i poraženog DPS-a. Takav scenario (u koji treba uklopiti i najavljenu posetu Eskobara Crnoj Gori narednih dana) značio bi finalno prihvatanje naredbi koje dolaze od strane nekih zapadnih centara, ali i moguće sleđenje personalnih projekata koje bi određeni činioci imali u okviru nove vlasti", kaže Vukićević.
Naš sagovornik zaključuje da bi formiranje manjinske vlade s glasovima DPS -a predstavljalo još veću izdaju narodne volje od prvobitne i nepobitno bi dovelo do žestokih reakcija javnosti, većih protesta i društvene krize.
"No, trebalo bi sačekati kako bi se videlo da li će se ostvariti jedan od dva navedena scenarija, ili će se pak ići na prevremene izbore", kaže Vukićević.
U prvim reakcijama crnogorske javnosti da će mandatar ponovo za sto sa ZBCG i izvesno i sa GP URA, mnogi nisu zaboravili da je Spajić, još u izbornoj noći, odmah pošto je postalo jasno da će dobiti mandat za sastav vlade, ultimativno izjavio da će podršku za novu vladu tražiti od svih, osim od Građanskog pokreta URA i DPS-a.
Poslanica ZBCG Simonida Kordić za RTCG izjavila je da je ponuda mandatara Milojka Spajića koju je dao ovoj koaliciji vezano za formiranje vlade i dalje prihvatljiva i da ZBCG u daljim pregovorima neće tražiti dodatne resore niti postavljati dodatne uslove.
Sa druge strane, predsednik Vlade Crne Gore Dritan Abazović danas je rekao da GP URA još nije dobio zvaničan poziv od PES-a.
"Nismo dobijali nikakav zvanični poziv niti na njemu insistiramo. Ako bude bilo nekog poziva tu smo. Mi uvek za dijalog, to je stvar političke kulture, Naša pozicija je vrlo jasna", rekao je Abazović.
Realnija opcija novi izbori?
Politikolog Vladimir Pavićević za RT Balkan kaže da je Spajić, kako sada stvari stoje, gotovo bez šansi da formira vladu.
"On ulazi u cajtnot i sada se u Crnoj Gori više govori o tome da li je realnije da se ide na nove izbore ili da Spajić vrati mandat pa da Jakov predloži novog mandatara. Najizglednija opcija su novi izbori početkom iduće godine. Ukoliko se to desi, posle izbora ćemo imati potpuno novu situaciju i drastični pad uticaja Pokreta Evropa sad u crnogorskoj politici", smatra Pavićević.
"Činjenica da će izbori najviše da naštete Evropi sad trebalo bi funkcionerima tog pokreta da signaliziraju da su kompromisi o vladi sa drugim tridesetoavgustovcima najbolja stvar upravo za Evropu sad. Ali, evo da vidimo, sve će da se rasplete u narednih desetak dana", reči su Pavićevića.
U međuvremenu, RTCG prenosi i saznanje pojedinih medija kako je Spajić na sastanku poslaničkog kluba PES-a u petak prvi put pomenuo mogućnost da njegov manjinski kabinet podrže Demokratska partija socijalista i poslanici suverenističkih stranaka.
"Borba" sa druge strane prenosi da će nedelja pred nama pokazati da li Spajić stvarno želi jaku i stabilnu vladu sa pobednicima izbora od 30. avgusta 2020. ili želi da pravi vladu po meri tajkuna.
Dok Spajiću vreme curi između prstiju kao pesak sa ulcinjske plaže, i dok se čeka nova poseta Gabrijela Eskobara, ovde se još pažljivije iščitavaju, naročito između redova poslednje poruke, saveti, očekivanja i preporuke specijalnog američkog izaslanika za Zapadni Balkan.
A one su da on očekuje formiranje proevropske, reformske vlade posvećene članstvu u NATO i borbi protiv korupcije koju bi trebalo da čine stranke koje imaju isti fokus. Danima se u Podgorici dešifruje i poruka Eskobara da "nije tačno da Sjedinjene Države žele da isključe Srbe iz nove vlade".
"Nema skrivenih poruka. Reći ću da je dezinformacija da SAD žele da isključe Srbe iz vlade, zapravo sve partije koje trenutno vode pregovore su u dobrim odnosima sa Srbijom", analiziraju se i dalje Eskobarove reči kao i poruka da SAD žele da Crna Gora ima dobre odnose sa Srbijom, i posebno njegovo pitanje kakve su namere partija koje su rekle da će povući priznanje Kosova, koje dovode u pitanje NATO članstvo, protive se sankcijama Rusiji i mnoge druge stvari koje su ponavljali do poslednjih izbora?
"Ako kažu da su proevropske i posvećene NATO, zašto to nisu govorili tokom izbora? To je ono što nas brine i uznemirava u vezi sa pro-ruskim partijama u Crnoj Gori", rekao je još Eskobar, a Spajiću sad ostaje da vidi šta će i kako će.
