Dodikov savetnik za RT Balkan: Nemačkom sudu podnosimo tužbu protiv Šmita

Kristijan Šmit se lažno predstavlja kao visoki predstavnik i imitira diplomatski status, zbog toga će Republika Srpska, da bi odbranila i sačuvala Dejtonski sporazum koji urušava ovaj neimenovani stranac, pomoć zatražiti od pravosuđa SR Nemačke, čiji je Šmit državljanin, navodi za RT Balkan savetnik predsednika RS Milorada Dodika Ognjen Tadić.

Nakon prestanka mandata Valentina Incka, Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija nije doneo relevantnu rezoluciju o imenovanju novog visokog predstavnika. Uprkos tome, kaže Tadić, u BiH se pojavio nemački državljanin Kristijan Šmit koji od 2021. pokušava da uzurpira funkciju visokog predstavnika.

"Koristeći uticaj dela zemalja koje su mu pružile podršku, kao i složene političke odnose u zemlji, postupak nelegalne uzurpacije imao je ograničene rezultate u jednom delu BiH tj. u Federaciji BiH. Tamo je Kristijan Šmit izvršio suspenziju ustavnog poretka na 24 sata, da bi instalirao novu Vladu Federacije BiH. Kako u Republici Srpskoj njega ne prihvatamo i ne priznajemo za visokog predstavnika, Šmit je pokušao da svoj uticaj nametne na silu: napisao je odluku kojom navodno menja Krivični zakon BiH. Ovim je protivustavnim putem uveo novo krivično delo po kojem je nepoštovanje odluka visokog predstavnika kažnjivo zatvorom u trajanju od šest meseci do pet godina", objašnjava savetnik predsednika Republike Srpske. 

Na osnovu toga, navodi naš sagovornik, a uz pomoć Suda i Tužilaštva BiH koje je podređeno strancima, vodi se postupak protiv predsednika Republike Srpske Milorada Dodika i direktora Službenog glasnika Republike Srpske Miloša Lukića.

"Šmit je učinio i brojne druge udare na Dejtonski mirovni sporazum, te podstrekivao i delimično uspeo u tome da i deo organa Federacije BiH i dela funkcionera BiH koji dolaze u te organe iz Federacije BiH navede na grubo kršenje Dejtonskog mirovnog sporazuma. Očito je da je u dosadašnjem pokušaju uzurpacije funkcije visokog predstavnika Kristijan Šmit izvršio i više različitih krivičnih dela", ukazuje Tadić.

On navodi samo neka od krivičnih dela za koja će tužiti Šmita: napad na ustavni poredak zbog nametanja odluka o izmenama ili dopunama zakona koje jedino Parlamentarna skupština BiH i druga zakonodavna tela u BiH i entitetima mogu donositi; upućivanje i prebacivanje oružanih grupa ljudi, oružja i municije na teritoriju BiH putem organizovanja naoružanog obezbeđenja koje čine strani državljani, a koje ga obezbeđuje dok on krivično deluje u BiH u smislu aktivnosti koje predstavljaju napad na ustavni poredak; krivotvorenje službene isprave putem podstrekavanja službenika Ministarstva inostranih poslova BiH da mu izda nelegalnu diplomatsku legitimaciju, iako ne postoji relevantna rezolucija Saveta bezbednosti, a u čemu je kao saučesnika imao bivšu ministarku Biseru Turković i tako dalje...

"Osim toga, tu je i osnovana sumnja da krši nemačke zakone koji se odnose na to da Kristijan Šmit prima platu predstavljajući se kao visoki predstavnik, za šta ne postoji pravni osnov, pa je pitanje na osnovu čega plaća porez u Saveznoj Republici Nemačkoj i da li ga uopšte plaća ili se poziva na diplomatski status. Posebnu težinu ima i kršenje Bečke konvencije o diplomatskim odnosima iz 1961. godine, jer se Kristijan Šmit lažno predstavlja kao visoki predstavnik i imitira diplomatski status, iako to nije u skladu sa Dejtonskim sporazumom koji takav status daje samo licu koje je funkciju visokog predstavnika dobilo od strane Saveta bezbednosti", ističe Ognjen Tadić.

Iako je na prvi pogled jasna osnovanost ovih navoda, naš sagovornik naglašava da, Sud i Tužilaštvo BiH nisu u stanju da čuvaju ustavni poredak od ovakvih napada.

"Zbog toga postoji jasan stav da se pomoć za izlaz iz ove situacije treba tražiti u pravosuđu Savezne Republike Nemačke, čiji je Kristijan Šmit državljanin. To će biti ozbiljan test i za Nemačku, od koje se očekuje da zaustavi zločine svog državljanina i spreči dalje kršenje Dejtonskog mirovnog sporazuma koje čini", naglašava naš sagovornik.

Institucija visokog predstavnika za BiH, odnosno OHR, uspostavljena je na osnovu Aneksa 10 Opšteg okvirnog sporazuma za mir u BiH. Potpisnice Aneksa 10 sporazuma - bivša Republika Bosna i Hercegovina, Republika Hrvatska, Savezna Republika Jugoslavija, Federacija Bosna i Hercegovina i Republika Srpska, tražile su da visoki predstavnik bude imenovan u skladu sa relevantnom rezolucijom Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija. Od tada, pa do okončanja mandata poslednjeg visokog predstavnika Valentina Incka, poštovana je ta odredba.