Evroposlanica Viola fon Kramon rekla je da bi Evropska unija mogla da uvede određene mere protiv Srbije ukoliko zvanični Beograd ne bude bezuslovno sarađivao tokom istrage o oružanom sukobu u Banjskoj.
Ona je u intervjuu za dnevni list "Nova" istakla da bi eventualne mere trebalo da naprave štetu vladajućem režimu u Srbiji, uz napomenu da su opravdane kritike da je Evropska unija neretko bila blaga prema Vučiću i Vladi Srbije.
"Vraćanje viza bi najviše pogodilo obične građane i zato sam generalno protiv toga. Moramo da udarimo tamo gde će to napraviti štetu vladajućem režimu – a to je smanjenje novca iz fondova EU. Međutim, slažem se sa vama da je komunikacija EU prema Vučiću i Vladi Srbije u najboljem slučaju bila dvosmislena i nema sumnje da bi sada neko u Srbiji mogao da se zapita – zašto moramo da trpimo bilo kakve mere ako ste nam do juče govorili da on je dobar momak koji radi sjajne stvari?", rekla je Fon Kramon.
Ona je dodala da je potpuno svesna "da je EU trebalo da bude mnogo stroža prema Vučiću i režimu SNS u komunikaciji".
"Nije ni čudo što će običan građanin pomisliti da EU podržava Vučića ako predsednik Komisije ili komesar Oliver Varhelji dođe i otvoreno ga pohvali. Ipak, vidim da se stvari menjaju posebno posle rata Rusije protiv Ukrajine. Evropska narodna partije više ne stoji ni iza Vučića ni iza SNS. Ipak, premalo i prekasno", istakla je evroposlanica.
Na pitanje da li je predsednik Srbije posle svega i dalje jedini kredibilni partner EU iz Srbije, Fon Kramon kaže da on to nikada nije bio i da postoje brojni akteri u Srbiji koji su sagovornici Brisela.
"Ali njegov kredibilitet je posle 24. septembra veoma upitan. Sarađujemo sa širokim spektrom aktera u Srbiji, uključujući civilno društvo, opozicione lidere i razne zvaničnike. Osnovni cilj EU je da podrži demokratske procese i reforme u zemlji. Ja se lično angažujem sa svim progresivnim, kritičnim i nezavisnim glasovima u zemlji jer oni pružaju pravi uvid u stanje u zemlji. Ali, moja poruka bi bila – više ljudi, posebno onih u nevladinim organizacijama, istraživačkim centrima i akademskoj zajednici – mora da se angažuje u srpskoj politici. Jednostavno, previše se troši politički kapital jer ti ljudi ne žele da uđu u političku arenu jer nije pravo vreme ili je 'previše prljavo'. To bi bio veliki podsticaj za reforme i transformaciju Srbije", istakla je Fon Kramon.
Sličnu poruku nedavno je poslao i portparol EU Peter Stano, izjavivši da "Srbija da ne mora da se krije iza formalnosti koje se odnose na status 'Kosova' ako postoji politička volja da se razjasne sve okolnosti o napadu u selu Banjska".
On je istakao da Evropska unija očekuje od Srbije ne samo punu, već i bezuslovnu saradnju u procesu istrage.