"Revolucionarne promene": Zapad novim zakonima uzima kontrolu nad medijskim prostorom Srbije?

Dva važna medijska zakona – Zakon o javnom informisanju i medijima i Zakon o elektronskim medijima - po hitnom postupku biće na stolu Vlade Srbije kako bi potom u Skupštini Srbije bili usvojeni što pre, odnosno, već do kraja oktobra, najavila je danas predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić.

Kako je navela, postignut je "kompromis" oko najvažnijih pitanja u vezi sa primenom zakona, iako niko ne zna šta je tačno na kraju dogovoreno. To, kako saznaje RT Balkan, ne znaju čak ni članovi radnih grupa koje su učestvovale u pravljenju nacrta.

Ova izjava premijerke Brnabić usledila je nakon sastanka sa predstavnicima Ministarstva informisanja i telekomunikacija, medijskih i novinarskih udruženja i međunarodnim partnerima, navodi se u saopštenju Vlade Srbije.

Dotični "međunarodni partneri" su, kako je precizirano, Delegacija Evropske unije u Srbiji, Misija OEBS-a, ambasada Kraljevine Norveške i nemačka Fondacija Konrad Adenauer.

Savet za štampu postaje zapadni bič nad srpskim medijima

Prema našim saznanjima, dve ključne novine tiču se Saveta za štampu i izbora za članove Regulatornog tela za elektronske medije (REM).

Prema ranijem nacrtu zakona, kakav je bio pre sastanka s pobrojanim "međunarodnim partnerima", Savet za štampu uticao bi na to ko ima pravo da dobije novac iz budžeta za finansiranje projekata, tako što bi uslov za učešće na konkursu bilo da medijska kuća nije prekršila Kodeks novinara, ali samo pod uslovom da ta medijska kuća priznaje nadležnost Saveta za štampu. 

Da pojasnimo, Savet za štampu nije državni organ već samoregulatorno telo, a zakonski gledano, u pitanju je privatno udruženje koje je sebi dalo ekskluzivno pravo da tumači Kodeks novinara i izriče opomene onima koji ga, prema njihovoj proceni, krše.

Ranije predložena formulacija ostavila bi slobodan prostor onima koji ne priznaju nadležnost (privatnog) Saveta za štampu da ipak učestvuju na državnim, to jest, javnim konkursima.

Međutim, prema informacijama do kojih je RT Balkan došao u Ministarstvu informisanja, ovo je promenjeno tako da Savet za štampu dobije ekskluzivno pravo da bude nadležan za sve medije - uključujući i one koji ne prihvataju njegovu nadležnost.

Naime, kako prenose naši izvori, u Zakonu o javnom informisanju će se, posle sastanka sa pomenutim zapadnim "partnerima", naći član 24 po kojem Savet za štampu, "telo koje okuplja izdavače, vlasnike štampanih, onlajn medija i novinskih agencija, i profesionalne novinare", postaje nadležan za sve koji bi da konkurišu za državni novac. Drugim rečima, pomenuti uslov za dobijanje novca iz budžeta, potvrda Saveta za štampu o poštovanju Kodeksa novinara, važiće za sve, a ne samo za one koji ovo udruženje priznaju. 

Ovo jeste revolucionaran pomak, kao što je premijerka rekla, jer se prvi put u zakon uvodi jedno telo koje je privatno i samoregulatorno, odnosno, ne postoji demokratsko pravilo po kojem se postaje član Saveta za štampu, a upravo ti ljudi će u znatnoj meri krojiti finansije, pa time i sudbinu medija u Srbiji.

Štaviše, kako stoji u statutu ovog udruženja, njemu je moguće pristupiti samo uz dozvolu svih njegovih članova. Što znači da jedna zatvorena grupa ljudi, u koju se ulazi isključivo po njihovoj (samo)volji, zahvaljujući ovakvom zakonskom rešenju dobija pravo da odlučuje o svima - povrh toga, o novcu građana ove zemlje.

Sve je utoliko intrigantnije što se u upravi ovog saveta uglavnom nalaze medijski radnici koji su manje ili više jasno prozapadno orijentisani, tako da se poprilično očiglednim čini zašto je ovakvo zakonsko rešenje toliko dopalo pomenutim "međunarodnim partnerima" Srbije i zašto su tražili da ovo telo bude uključeno u nove medijske zakone.

U upravi ovog udruženja nalaze se Željko Bodrožić, predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije, osnivač novinske agencije FoNet Zoran Sekulić, direktor nedeljnika Vreme Stevan Ristić, Marija Obrenović iz kragujevačkog sajta "Pressek" i novinar Živojin Rakočević ispred Udruženja novinara Srbije.

U Komisiji za žalbe saveta za štampu je Ana Mrtinoli, profesorka Fakulteta dramskih umetnosti koja je pisala elaborat za televiziju Nova s prilikom aplikacije REM-u za dobijanje nacionalne frekvencije.

Kada se pogleda ko su sponzori medija i udruženja u kojima rade neki od članova Saveta za štampu, od Fonda braće Rokfeler, Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID), ambasade Nemačke, kao i Holandije, pa sve do famoznog američkog NED-a, stiče se i potpunija slika.

Ko je zadovoljan ovakvim zakonskim rešenjem jasno je nakon izjave šefa Odeljenja za medije i informisanje Delegacije EU u Srbiji Manuela Munteanua, koji je pozdravio jačanje uloge Saveta za štampu i depolitizaciju u predlaganju članova Saveta REM-a.

REM žulj Zapadu i Evropskoj uniji

Novina u Zakonu o elektronskim medijima jeste izbor članova Regulatornog tela za elektronske medije (REM).

REM je u aktuelnom sastavu već duže vreme na meti kritike Zapada, a izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Vladimir Bilčik čak ga je uvrstio u svoj izveštaj. 

On je kritikovao to što je REM dodelio četiri nacionalne frekvencije televizijama koje, kako tamo piše, krše novinarske standarde, a posebno televizija Hepi kojoj se zamera da podržava Rusiju u sukobu sa Ukrajinom.

Promena načina rada REM-a je i jedan od zahteva prozapadne opozicije u Srbiji koji se ponavlja na svakom protestu pod nazivom "Srbija protiv nasilja".

"Pozivamo na dodeljivanje pete licence na transparentan i nepristrasan način bez nepotrebnog odlaganja i u skladu sa međunarodnim standardom slobode medija", piše u Bilčikovom izveštaju.

Kako RT Balkan saznaje, prema dogovoru koji je postignut, trenutni članovi Saveta REM-a ostaće na svojim pozicijama do isteka mandata, ali će potom početi da važe nova, pooštrena pravila.

Prema novinama, članovi REM-a biće birani na mandat od šest godina i neće moći da budu opet izglasani u Savet. Takođe, članove više neće birati odbor Skupštine Srbije - koga čine poslanici koje su izglasali građani Srbije - već će ih birati Poverenik za ravnopravnost i Zaštitnik građana.

Sve palo u vodu nakon događaja u Banjskoj?

Radne grupe su mesecima radile na pripremi zakona, a na adresu resornog ministarstva stigle su stotine prigovora na nacrte.

Organizovane su i javne rasprave u Beogradu, Nišu, Novom Sadu i Kragujevcu, kako bi novi zakoni koji se donose posle 10 godina, bili izmenjeni tako da poboljšaju rad medija. 

Od 2014. godine, od kada važe aktuelni zakoni, tehnologija i okolnosti rada u medijima u mnogome su se izmenili, pa je potrebno da regulative budu u skladu sa tehnološkim napretkom i novim okolnostima.

Ipak, svi ti predlozi kao da su preko noći "pali u vodu", a premijerka Srbije Ana Brnabić izjavila je danas da su zakoni spremni.

Prema informacijama RT Balkan, čak ni deo zaposlenih u Ministarstvu informisanja nije znao šta se dešava, ni zašto je proces rasprave o izmenama zakona naglo promenio tok, ali se taj prekid poklapa sa 24. septembrom, kada je došlo do tragičnog incidenta kod sela Banjska na severu Kosova i Metohije.

Nekoliko sati nakon današnjeg saopštenja kabineta premijerke Srbije, izvestilac Evropskog parlamenta za "Kosovo" Viola fon Kramon izjavila je za N1 kako od bezuslovne saradnje Srbije u istrazi u vezi sa događajima u Banjskoj zavisi da li će Evropska unija uvesti sankcije Beogradu.

Brnabićeva o medijskim zakonima: Postignut kompromis, usvajanje do kraja oktobra

Ostaje da se nagađa da li su ovakve pretnje i zahtevi razlog što je odluka o usvajanju medijskih zakona po hitnom postupku doneta na sastanku premijerke i Delegacije Evropske unije u Srbiji, Misije OEBS-a, ambasade Kraljevine Norveške i Fondacije Konrad Adenauer.

Član Radne grupe za izradu Zakona o elektronskim medijima Rade Veljanovski potvrdio je za RT Balkan da je nakon javnih rasprava trebalo da se radne grupe sastanu kako bi dogovorili šta bi ušlo u konačnu verziju zakona, ali do toga nije došlo i neće doći.

"Premijerka nam je rekla da zakon hitno ide u vladu i da tog sastanka neće biti", kaže Veljanovski.