Bezuslovna saradnja ili bezuslovna kapitulacija: Šta znače pretnje Viole fon Kramon?

Na evropskom stolu su nove mere protiv Srbije, a njihovo usvajanje zavisi od pune i bezuslovne saradnje Srbije u istrazi o događajima u Banjskoj, najavila je poslanica Evropskog parlamenta Viola fon Kramon. 

Ona je istakla da će mere, ukoliko budu usvojene, biti uperene na "pravljenje štete vladajućem režimu" i odnosiće se, pre svega, na smanjenje novca iz evropskih fondova. 

"Lopta je u dvorištu Srbije", poručila je Fon Kramon, ostavljajući domaćim akterima da promišljaju zašto pridev "bezuslovni" ide uz saradnju, kad mu bolje pristaje - ultimatum.

Isti zahtev je nedavno uputio i portparol EU Peter Stano, pa će pred Beogradom u narednom periodu biti nimalo lak zadatak da otkrije koje uslove mora da ispuni da bi saradnja bila verifikovana kao bezuslovna. 

Dodatnu glavobolju predstavlja to što tako prisna saradnja nesumnjivo ulazi u domen rada policije, vojske i drugih bezbednosnih struktura Republike Srbije.

Da li "pristajanje na sve" može da ugrozi ne samo politički ego srpskih zvaničnika, već i da nanese veću štetu zadiranjem u informacije od vitalnog interesa za bezbednost države?

Naš izbor

"Revolucionarne promene": Zapad novim zakonima uzima kontrolu nad medijskim prostorom Srbije?

EU želi kontrolu 

Srbija će znati da odgovori tim pritiscima Zapada i neće prihvatiti ono što može da znači narušavanje našeg integriteta, kaže za RT Balkan Stevica Deđanski iz Centra za međunarodnu saradnju i dodaje da su izjave Viole fon Kramon pokazatelj onoga što nas čeka u narednom periodu.

"Pozivanje na bezuslovnu saradnju pokazuje da žele da imaju kontrolu nad procesima u našoj zemlji, iako mi sve vreme vodimo istragu i radimo sve što je potrebno, ali se ne mešamo u rad pravosudnih organa. Oni nam inače u drugim situacijama to zameraju, a sada bi oni hteli da se mešaju", ocenjuje Deđanski.

Navodi da je i ranije bilo dosta pritisaka i ozbiljnijih situacija, ali da je Srbija uspela da se odupre.

"Naravno, to nije lako. Ali sa druge strane, ako to dopustimo, mi više nećemo imati državu. To ne znači da mi ne treba da sarađujemo - mi već sarađujemo. Ali ovde je cilj dalje ponižavanje Srbije i teranje da priznamo da smo nešto uradili. Fon Kramon se sastaje u Srbiji sa predstavnicima dela opozicije koji kažu da je to uradila država Srbija i Viola fon Kramon se vodi time. Ali ne treba država da se vodi time", poručuje naš sagovornik. 

Nametanje scenarija

Bilo bi opasno da istraga bude vođena sa stanovišta nekog projektovanog političkog cilja ili sa stanovišta bezuslovnog prihvatanja verzije događaja koju je lansirala policija tzv. Kosova, a koju su uveliko eksploatisali tamošnji mediji, kao i neki mediji u regionu i na Zapadu, kaže za RT Balkan analitičar Dejan Vuk Stanković.

"Ono što Srbija sigurno neće prihvatiti je da bezuslovno prihvati prištinsku verziju događaja. Istraga je pokrenuta, držaćemo se onoga što znaju nadležni organi, a Viola fon Kramon nije osoba kojoj je stalo do nepristrasne, na činjenicama zasnovane istrage, s obzirom da u javnosti nastupa kao lobista nezavisnog 'Kosova'", ocenjuje Stanković.

On dodaje da u slučaju evropske poslanice postoji dosta razloga da se veruje da ona ima unapred projektovan scenario šta se tamo desilo, a da od Srbije traži da taj scenario prihvati. 

"Ako bezuslovna saradnja podrazumeva razmenu informacija u smislu da Srbija daje kompetentan izveštaj o tome šta se desilo, zasnovan na činjeničnom stanju, na opisu događaja, radnji, okolnosti i hronologiji, ja pretpostavljam da srpski državni organi nema šta da kriju", navodi naš sagovornik. 

Reciklaža slučaja Račak

Stanković upozorava i da ovakve izjave treba sagledavati u svetlu medijskog rata koji se vodi i u kome se slučaj Banjska koristi kao povod za dalje pritiske na Srbiju. 

"Meni to liči kao na usputnu reciklažu slučaja Račak. Samo se traži povod i događaj koji je odskočna daska za dalje pritiske, ali se nadam da epilog neće biti kao u slučaju Račak", smatra Stanković.

On podseća da Srbija do sada ni jednim gestom nije odbila evropsko posredovanje, iako ono, po njegovom mišljenju, nije bilo nepristrasno, nego je počivalo na asimetriji u tretmanu Srba i Albanaca.

"S obzirom na sklonost ka zloupotrebama i simplifikacijama i tu gromoglasnu retoriku koja je usledila nakon događaja u Banjskoj, čini mi se da se ovde pravi scena za novi pritisak, za koketiranje sa sankcijama i zahtevima da Srbija odustane od ZSO i prizna nezavisnost tzv. Kosova", ističe Stanković i zaključuje da je Viola fon Kramon "vesnik takvog razvoja događaja".  

Diktat kao posle atentata u Sarajevu

Nekadašnji oficir Kontraobaveštajne službe (KOS) Ljuban Karan smatra da je bezuslovna saradnja - diktat.

"Kao kada je bio atentat u Sarajevu, pa su takvu saradnju tražili predstavnici Austrougarske, ali im to nije odobreno. Sam termin bezuslovna saradnja je nakaradan i na neki način ponižavajući za našu državu. Srbija nema šta da krije, jer je potpuno jasno da nije učestvovala u događajima u Banjskoj", kaže Karan za RT Balkan.

Ističe da Srbija i ne treba toliko da obraća pažnju na terminologiju, zato što bi "to neko mogao da zloupotrebi pa da kaže da mi nismo za saradnju".

"Naša država treba da prihvati saradnju, a zna se gde su crvene linije i u šta neko sa strane može da ima uvid, a u šta ne može. Ne može da ima uvid u dokumenta koja se ne tiču ovog događaja. To im ne treba dozvoliti", poručuje Karan.