U 47. epizodi emisije "Relativizacija" Ljiljana Smajlović je razgovarala s književnicom Marijom Jovović, autorkom knjige "Blagoje Jovović – Srpski heroj u vučjoj jazbini" posvećenoj njenom ocu, čoveku koji je pucao na ustaškog vođu i jednog od najzaslužnijih ljudi za stravične zločine počinjene nad Srbima u Drugom svetskom ratu Antu Pavelića, a od čijih je metaka ovaj umro dve godine kasnije.
Kao pripadnik Jugoslovenske vojske u otadžbini Jovović je 1945. otišao iz zemlje, a vratio se tek 1998. na sahranu rođaku i tada rešio jednu od najvećih posleratnih misterija – ko je izvršio atentat na Antu Pavelića 10. aprila 1957. u gradiću Lomas del Palomar blizu Buenos Ajresa.
Informaciju koja je iznenadila i Mariju i njenu majku Blagoje je otkrio sada počivšem mitropolitu Amfilohiju pod Ostrogom.
"Toga se sećam kao danas. Majka i ja smo ga čekale ispred manastira oko sat, a onda smo otišli na ručak u blizini Ostroga gde je otac počeo da priča. Preneo nam je da mu je mitropolit Amfilohije rekao da to što je njemu ispovedio kaže i drugima jer svi treba da znaju ko je ubio Pavelića", počela je Marija Jovović.
Ipak, dodala je, to za nju nije bio veliki šok jer je znala kakav joj je otac, mnogo je pričao o svojoj zemlji, istoriji, pa tako i o ustašama i Paveliću.
Sudbinski poziv da osveti žrtve ustaša
"Imamo veliku biblioteku pa sam bila upoznata sa svim ustaškim zločinima još kao mlada. Taj genocid mi je bio pretežak, tako da kad sam čula šta je uradio, znala sam zašto je to učinio, znala sam ko su bile ustaše, i to ne samo ovde nego i u Argentini gde su bili teroristi", istakla je Jovovićeva.
Ćerka srpskog heroja napisala je u pomenutoj knjizi da se Blagoje osetio pozvanim da osveti žrtve ustaša jer ga je sudbina poslala na isto mesto na koje se Pavelić sakrio posle rata. Inače, Argentina s Huanom Domingom Peronom na čelu širom je otvorila vrata za oko 14.000 ustaša, ali i fašista, dok je Pavelić blisko sarađivao s njim.
"Blagoje je saznao iz štampe da se Pavelić sa svojom ustaškom gardom šeta Buenos Ajresom bez problema i tada se rešio na atentat. Odluka je bila iz srca, jedini interes mu je bio patriotizam. Rešio je da se tome posveti, da nađe gde boravi, tako da je prodao svoj udeo u hotelu koji je uspešno radio u mestu gde je živeo i otišao u Buenos Ajres, te tamo proveo celu godinu", istakla je Jovovićeva.
Atentat sprovodi mala grupa ljudi, kriju se, nemaju pomoć nijedne države, a datum je vrlo upadljiv – 10. april – dan osnivanja NDH, iako je Pavelić do kraja života insistirao na tome da počinioci nisu iz emigracije, niti Srbi, kao i da atentat nije osveta za zločine u NDH.
Blagoje je bio patriota i intelektualac
Politička osporavanja njenog oca, te insistiranje da je bio agent Udbe nagnali su je da počne da piše o njemu, pri tome da dokazima, dokumentima pobija optužbe na račun Blagoja Jovovića.
"Nisam planirala da pišem o njemu, pogotovo što je teško pisati o ocu, članu porodice, ali pošto su ga nazivali teroristom, plaćenim ubicom, govorili sve što on nije bio, htela sam da ga prikažem kakav jeste bio – veliki intelektualac, istoričar koji nas je vaspitao da budemo dobri ljudi. Nikad nije bio agresivan. Sve ovo što radim je za mog oca i zato što volim istinu, pravdu i slobodu", rekla je sagovornica Ljiljane Smajlović.
U drugom delu knjige, koji se sada prevodi, nalazi se obilje dokumentacije, materijala iz emigracije koji potvrđuju da je Pavelić živeo slobodno, da se niko nije usudio da mu se suprotstavi.
"Treba da se vidi sve, ko je terorista – Blagoje Jovović ili Pavelić. Znamo šta je bilo u NDH, pa šta su čekali? Svi su znali gde je Pavelić živeo, niko nije ništa uradio s tim u vezi. Blagoje je uradio sve što je trebalo da radi, ali ne da bi nešto imao od toga", dodala je ćerka atentatora na Pavelića.
Blagoje Jovović je umro za vreme NATO bombardovanja SR Jugoslavije, što je, po mišljenju njegove ćerke, na neki način imalo veze s krajem njegovog života.
"Telo i porodicu je imao u Argentini, a srce u svojoj zemlji. Uvek je govorio da je Srbin poreklom iz Crne Gore. Tokom NATO bombardovanja pretrpeo je veliki stres, stalno je gledao vesti, bio je mnogo uznemiren i tužan. Sve je dao za svoju zemlju. Sigurno bi bio presrećan što ima ulicu u Beogradu, i što ga ljudi toliko poštuju", zaključila je gošća "Relativizacije".